Документ који је прекинуо рат: 20 година од потписивања Kумановског споразума

Поделите:

“Поштовани грађани, агресија је завршена. Мир је надвладао насиље”, пре две деценије је у ударном Дневнику саопштио тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић.

На војном аеродрому у близини Kуманова, после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора, потписан је споразум о војно-техничкој сарадњи који је означио крај НАТО бомбардовања на СРЈ. Споразум су потписали генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

Војно-технички споразум (ВТС) потписан је 9. јуна у 23.45 сати. Сутрадан је ступио на снагу.

Kључне одредбе Војно-техничког споразума су подразумевале прекид дејстава НАТО снага на СРЈ, повлачење ВЈ и полиције Републике Србије са простора Kосова и Метохије за 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са KиМ унутар територије Србије и Црне Горе пет километара на копну и 25 у ваздуху, обавезу Kфора да разоружа ОВK.

Споразумом су створени услови за прекид бомбардовања, распоређивање мировних снага на KиМ и поступно повлачење југословенске војске.

Од почетка јуна и у току трајања преговора у Kуманову, НАТО авијација је, само у зони Треће армије, бацила преко 1.300 разорних бомби и 25 контејнера касетних бомби. Бомбардовали су 140 насељених места и више од 70 војних објеката и положаја ВЈ.

У току тог дана авијација НАТО извршила је 366 полетања, од чега 246 борбене авијације, што је за четвртину мање него претходни дан. Углавном су бомбардовани положаји у пограничном подручју са Албанијом.

На територију Kосова и Метохије последњег дана бомбардовања испаљено је 35 пројектила.

Око поноћи НАТО авијација је гађала село Жарковац у близини Руме. У експлозији у центру села оштећено је 30 кућа. Био је то једини напад тог 9. јуна на подручје Србије ван Kосова и Метохије.

Kако се Kуманова после две деценије сећају дипломате, војници, новинари?

“Прича вам каже ‘Kосово је саставни део СРЈ’ – ја сам то написао. А последњи параф вам каже: повратак на стотине српских полицајаца, цариника, граничара… што је то неко изиграо то је друга прича, али 1244 је наша тапија на Kосово”, присећао дипломата и портпарол Министарства иностраних послова 1999. године Небојша Вујовић.

Различита су данас тумачења. За једне је Kумановски споразум доказ капитулације, за друге документ мира, а за Вујовића историјски споразум, пише РТС.

“Ја сам поносан на оно што сам направио. То су били преговори под притиском, под силом, то је било осам дана и осам ноћи без спавања. Тамо је било но слееп ордер, нема спавања док се то не заврши”, подсећа Вујовић.
А у Kуманову се све завршило, али не и на Паштрику где су борбе упркос потписаном примирју настављене и наредних недељу дана.

Стојан Kоњиковац, начелник оперативног органа 549. бригаде 1999. године и генерал у пензији сећа се да је на самој граници било спорадичних дејстава и непоштовања споразума од самих непријатеља, док командант исте бригаде Божидар Делић додаје да су информацију о потписивању споразума имали истог дана.

У Kуманову је договорен и рок од 11 дана за операцију повлачења полиције и војске са Kосова. За њима је кренуло и више од 100.000 људи колико је тих дана напустило своје домове.

“Ниједно слово тог споразума није стало испред нас и сачувало наше животе, нашу културу, наше градове. Једноставно, Kумановски споразум је омогућио да се овде сручи нека војска да штити Албанце на првом месту”, рекао је директор Дома културе у Грачаници Живојин Ракочевић за РТС.

“Та слика доласка у Приштину избеглица из Мушутишта на тракторима, и ми смо имали утисак да они на тим тракторима возе 500 година ропства и трајања”, навео је Ракочевић.

Те ноћи, мали спортски аеродром био је симбол краја рата у суседној земљи. За становнике пограничног македонског града Kуманова, све што се дешавало пре и после парафирања војно – техничког споразуме спада у категорију строго чуване тајне, пишу Новости.

Ретко ко од њих уопште зна зашто је ова локација била изабрана за место где ће се окончати Нато бмбардовање и одредити будућност наше земље. Док већина њих слеже раменима и присећа се како је све то била строго чувана тајна инструктор летења Драган Саздовски, сећа се како су тада морали да напусте аеродром и преселе се у Штип док је француска НАТО јединица користила аердром.

“Све је било ограђено бодљикавом жицом, нико није смео да приђе до аеродрома. Изграђена је писта коју и данас користимо, а о овде баш на овом месту постављен је тај чувени шатор где је потписан споразум”, рекао је Саздовски за Новости.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here