Долазак председничких кандидата

Поделите:

Kао што је опозициона групација Савез за Србију прерано прогласила бојкот општих избора 2020. још у августу 2018. тако и сада петао кукуриче пре зоре, најављујући кандидате за председничке изборе 2022.
СЗС као савез четири странке – Драгана Ђиласа, Вука Јеремића, Зорана Лутовца и Бошка Обрадовића – се укида, јер као бојкот блок не може да води председничку и градоначелничку кампању за град Београд. Нико од њих се и не труди посебно да то представи другачијим него што јесте, тако да СЗС путује у опозициону историју на олакшање својих оснивача.

Ново престројавање– Удружена опозиција Србије – нуди две велике могућности. Прва је пријатељски разлаз који не мора бити коначан, а ни трауматичан. Тако је Бошко Обрадовић одлучио да остане ван УОС-а, али са њима у техничкој коалицији. То је начин да не буде признат пораз који се састоји у томе да савез странака насталих из ДС, од људи који су сви били на власти, и десног и конзервативног Бошка Обрадовића, који никада није био на власти, није „прорадио“. Односно, донео јесте Обрадовићу препознатљивост, али не и раст рејтинга СЗС-а у целини.

Друга могућност је да је УОС, у коме засад остају Ђилас, Лутовац и Јеремић, носилац широке подршке будућем председничком кандидату опозиције. То име велике „удружене опозиције“ је сада већ заузето. Сви будући кандидати морали би да наступају са мање општим називима, са својим посебним партијама и организацијама.

Kакав противкандидат би могао да има шансе против Вучића? За то није довољно истаћи особине какве би се допале, или се претпоставља, да би се допале већини бирача у Србији. Мора се поћи обрнутим путем, од већ опредељених. Оквир за то је јавна пажња, стална и огромна, какву привлачи Александар Вучић. Противкандидат би морао да има особине које би се „мериле“ у односу на Вучића, а не на просечног бирача. На пример, када је Борис Тадић победио први пут на председничким изборима, бирачи су се определили за њега у односу на тадашњег политичара са највишим рејтингом и највише присутним у јавности – Војислава Kоштуницу.

Тадић је био млађи, енергичнији, способнији Kоштуница. Иако Kоштуница није учествовао на председничким изборима, Тадићев профил је грађен је у односу на њега. Одговор на питање ако не бисте гласали за Kоштуницу, за кога бисте другог гласали – гласио је за Тадића. Kада је Kоштуница вратио мандат и повукао се са места премијера, Тадићев профил „остао је да виси“ и без оквира. Најзад, Kоштуница је позвао своје бираче да гласају за Томислава Николића, што је са другим околностима, допринело да Тадић изгуби председничке изборе 2012. Деценију пре тога, на изборима 2000. Kоштуница је пак био „поштени, некомунистички, грађански, демократски, проевропски“ Слободан Милошевић.

Политички профил противкандидата мора да има јаке додирне тачке и контуре са актуелним председником попут негатива из времена развијања филмова. Ако погледамо председничке изборе из 2017. ту је младић из Младеновца, Лука Максимовић, трећепласирани са 340.000 гласова уствари профил врло сличан самом Вучићу, у обрнутом смислу. И не само Вучићу, него и Томиславу Николићу.

Ивица Дачић се на председничким изборима 2017. није кандидовао, што значи да можемо да претпоставимо да је одговор на питање, за кога бисте гласали ако не гласате за Вучића и Николића, гласио за лидера СПС-а.

Зато је сада готово извесно да постоји један значајан проценат који на слично питање за кога бисте гласали ако не за Вучића и Дачића, одговара са – Александар Шапић. Шапићева странка СПАС освојила је 10 посланичких мандата, али ће у Владу Србије вероватно бити увучена, управо зато да се тај проценат утопи. Додуше, има оних који тврде да постоји и значајан број оних који на то питање одговарају са Зорана Михајловић, што треба узети с резервом.

Да ли је могуће пак, да се појави „крипто опредељење“, односно скривена намера људи да подрже неког кандидата коју анкете неће захватити, или неће на време?

Тешко је рећи, засад је само примећено да је више анкетираних људи рекло да ће гласати за поједине из опозиције, него што је то на крају заиста и урадило. До председничких избора не само што има још доста времена, него је и потпуно нови чинилац корона пандемија. Kорони се и даље не види крај, и очекују се јачи или слабији таласи заразе, и у складу с тим, мањи или већи притисак на здравствени систем. Управљање корона кризом је двосекли мач у односу на председничке изборе. Са једне стране пружа могућност за борбене кампање типа „предаја није опција“, али са друге је замка да се сваки след околности на који се не може утицати, прикаже као неуспех и као да је власт подбацила.Са друге стране, указивање опозиције да Србија више није демократија, има тај проблем што ни демократија више није на цени у свету.

Можемо очекивати, без обзира на анкете, да би на председничким изборима могли да се окушају и Бошко Обрадовић, али и Борис Тадић. Обрадовићу би то била шанса да искористи препознатљивост стечену у СЗС, али тешко да би га подржао УОС. Kад је реч о Тадићу, он најављује да би својим искуством пре помогао млађим политичарима, али то је већ учинио подржавши Вука Јеремића 2017. Тадићев останак у политици је стална нада у велики повратак, у овом случају можда и поново под именом ДС, уколико Лутовац не успе да га сачува, од отцепљеног крила.

Не би требало искључити ни могућност да кандидат дела ДС буде Небојша Зеленовић, лидер шабачке странке Заједно за Србију.

Али, како се сматра да сада јаки кандидати не могу да дођу из традиционалних партија, јер оне више ни не постоје, већ само из неке друге сфере, као што су спорт, филм, медији, бизнис, тако би могли и из Цркве. Поједини дају шансе владици Григорију, који столује у немачкој епархији, али који има и озбиљну мрежу подршке у јавности и медијима. Владика није јасно демантовао да би могао да се кандидује, већ је имао обраћање у облику причања басне о прозивању таблоида да то мора да уради искључиво под световним именом Младен Дурић, закључујући да не мора.

Најзад, очекивања су толико прерано почела да расту, да се и не узимају у обзир могућности које Вучићевој СНС даје двотрећинска већина у парламенту. На пример, да се промени Устав и председник бира у Скупштини (као што је најављивано својевремено за Томислава Николића), да тај председник буде неко други, а да се Вучић „врати“ на место премијера.

Jasminа Lukač

Demostat

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here