Dr Danica Grujičić: Građani Srbije moraju da znaju da je NATO počinio ekološki genocid

Podelite:

Profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, već duže vreme upozorava o posledicama NATO agresije na SR jugoslaviju, te učestvuje u naučnim konferencijama po pitanju posledica upotrebe radioaktivne municije od strane NATO-a na stanovništvo i životnu sredinu, ukazujući javnosti na ovo ozbiljno pitanje.

Dr Danica Grujuičić učestvovla je u emisiji na javnom RTV servisu o posledicama NATO agresije na našu zemlju, te ukazala na pogubne posledice NATO agresije. Prenosimo njeno izlaganje u celosti:

„Ja sam u inicijativnom odboru jedne grupe naučnika koji su biolozi, molekularni biolozi, fiziko-hemičari, hemičari, koji smatraju da građani Srbije pre svega moraju da znaju istinu. Osiromašeni uranijum je tek “vrh ledenog brega”.

Počeli smo sa konkretnim zahtevima u februaru mesecu ove godine kada je bila konferencija na Hemijskom fakultetu i kada smo se dogovorili da od predsednika države, preko premijera, podnesmo zahtev da se formira Koordinaciono telo koje će se baviti isključivo posledicama NATO agresije 1999. godine. Severno od 45 paralele nije bilo osiromašenog uranijuma, ali je bilo strašno hemijsko zagađenje. Ono što građani ove države moraju da znaju je to da je NATO alijansa načinila pravi “ekocid” ili ekološki genocid bombardujući hemijska postrojenja, sva ona postrojenja koja su bila na mapama “hazarda”, a kada je nešto na mapama “hazarda” zna se da ukoliko to bombardujete i uništite, vi pravite strašno oštećenje u celom okruženju, odnosno pravite pravu ekološku katastrofu.

Postoje mape koje tačno to dokazuju. Naravno da cela Srbija nije zagađena.

Šta se sve dešavalo. Recimo, bombardovan je Novi SAD, Bor, Pančevo i Kragujevac, koji su proglašeni za nebezbedne po život. Tamo nije bilo osiromašenog uranijuma. Kao nebezbedne za život ih je proglasila Unakova komisija, odnosno Makari Kante, jedan Senegalac koji je u aprilu 1999. godine boravio ovde i koji je napisao izveštaj od 72 strane, od kojeg su samo dve strane završile zvanično u UN. Naravno, sakrivene su i pronašao ih je na određenim sajtovima američki novinar, a to je zvanični izveštaj UN-a.

Oni koji su imali te dve strane nisu mogli ni da pretpostave da postoji još 70 strana. On je tada u svom izveštaju decidno naveo da je napravljena ekološka katastrofa koja će se dugo osećati.

Preko tri milijarde kilograma zemlje je izbačeno iz ležišta. NATO nam je svojim naletima potrošio kiseonika koliko sva živa bića u Srbiji potroše za 50 godina. Otišle su tri tone žive u Dunav. Otiplo je 160 tona floro-vodonične kiseline. Piralena u Topčidersku reku je otišlo nekoliko desetina tona. Udisali smo azot, dioksine, teške metale. Niko nas o tome nije obaveštavao, ni tadašnja vlast, a ni kasnija vlast nije našla za shodno da nas o tome obavesti. To su sve toksične materije.

Iz trafo-stanice na Bežanijskoj kosi koju su bombardovali oslobađani su poli-hloro-bifenili. Jedan litar poli-hloro-bifenila zagadi milijardu litara vode. Znači da je vođen hemijski, a na jugu Srbije nuklearni rat. Mi o tome ništa ne znamo.

Zašto sam ja kao građanin ove zemlje ljuta na vlasti i državu?

Zato što se država pokazala kao nekorektna i kao nefer prema svojim građanima. Bilo je mnogo ljudi koji su rasščišćavali teren koji je gađan osiromašenim uranijom i hemijska postrojenja. Niko ih nije upozorio. Niko nije organizovao njihove sistematske preglede. Kontrolisani su samo vojnici koji su bili u zoni koja je gađana oružjem sa osiromašenim uranijumom i to samo pet godina. A, svi znamo da se sistemski kanceri pojavljuju pet-deset godina posle nekakvog incidenta, a solidni tumori petnaest do dvadeset godina. Navodno, nije bilo novca. Zato insistiram. Postoji mnogo podataka o tome da je smanjen koeficijent inteligencije kod dece koja su rođena za vreme bombardovanja, do toga da je smanjen fertilitet muškaraca, posebno na jugu Srbije.

To su sve pojedinačni podaci. Bojim se da je tužba protiv NATO poslednje o čemu u ovom trenutku treba da razmišljamo. Mi to moramo matematički sve tačno dokazati. Šta nam je sve urađeno… Oni su jednostavno imali genocidnu nameru i ne postoji nikakvo drugo objašnjenje zašto su gađali hemijske industrije i hemijska postrojenja, trafo stanice i energetska postrojenja.

Treba da se formira Koordinaciono telo sastavljeno od naučnika i stručnih ljudi koji znaju šta je ekologija, medicina i koji onda treba to da dokažu. Možda mi nismo u pravu… Možda će oni dokazati da je “super” što su nas bombardovali osiromašenim uranijumom. NATO je odgovoran za porast malignih bolesti u Srbiji, steriliteta mladih bračnih parova, autoimunih bolesti. Šta će se sve pokazati za 20-30 godina to ćemo tek da vidimo.

Naša vojska je očistila ceo teren na jugu Srbije, a posebno bih naglasila brdo Pljačkovica kod Vranja pored naseljenog mesta. Predajnik RTS-a je gađan projektilom sa osiromašenim uranijom, mada je mogao da bude srušen sa bilo kojim projektilom. Naša vojska, tada Vojska SR Jugoslavije je očistila sva ta mesta po onim kriterijumima kako se to čisti i kako se uklanjaju i projektili koji su nađeni i oni koji se nisu rasprsli prilikom gađanja, nego su ostali zabodeni u zemlju.

Koliko sam ja razgovarala sa gospodinom Petkovićem, koji je tada bio načelnik ABHO Vojske SR Jugoslavije, taj je predeo je očišćen do jednog metra dubine. Da li je neki projektil otišao dublje, do vodenih tokova, da li je svojom korozijom doveo do oslobađanja radikala i svih onih produkata koji su kancerogeni kada se raspada uranijum, to mi ne možemo znati.

Samo od leukemnje smrtnost od 2002. godine do danas je povećana za 139%, a to je podatak koji je profesor Čikarić naveo u svojoj knjizi, zajedno sa gospodinom Vladislavom Jovanićem i Slobodanom Petkovićem – “Zločin u ratu – genocid u miru”.

On je analizirao prvih pet godina i drugih pet godina. Šta je bio njegov razlog, zašto je on to uradio? Kada imate pojačanu radijaciju, na nju najviše reaguje tkivo koštane srži i zato su ti tzv. sistemski kanceri kao što su leukemija ili limfomi. On je gledao prvo njih i oni su zaista imali jedan „skok“, i u broju obolelih i u broju umrlih.

Ponavljam, osiromašeni uranijum je samo “vrh ledenog brega”. Šta se desilo. Ljudi su raščišćavali hemijske industrije koje su bile bombardovane, gde imate gomilu kancerogena, gomilu toksičnih materijala. Ono u čemu ja vidim neodgovornost države je u tome što niko nije organizovao sistematske preglede tih ljudi. Država je bila dužna, vlast je bila dužna da organizuje preglede bar tim ljudima koji su rasčišćavali. Vi sada imate pojedinačne prijave da je, npr. jedan čovek umro od raka, drugi čovek umro od raka, treći.. Kod svih naših vojnika koji su bili u zoni koja je gađana oružjem sa osiromašenim uranijumom, nađene su hromozomske aberacije. Postoje podaci na VMA. Nažalost VMA je ostala potpuno usamljena u tim svojim pokušajima da dokaže povezanost, ne samo pojave maligniteta, nego bioloških promena u organizmu ljudi koji su bili izloženi ne samo oružju sa osiromašenim uranijumom, nego i hemijskom zagađenju.

Molim vas, nemojte zaboraviti hemijsko zagađenje koje je bilo ogromno, o čemu mi uopšte ništa ne znamo, jer je sve bilo sakriveno od nas. Namerno ili ne namerno, nije bitno.

Nije problem samo rak. Problem su auto-imune bolesti koje su u enormnom porastu gde vi nemate nikakav registar. Problem je sterilitet. Problem je masa stvari, koje su pojedinačno moje kolege dokazivale, radile magisterijume, doktorate, dokazivale na statistički značajnom nivou. Ali to niko nije sabrao. Zato je neophodno da postoji neko telo u ovoj državi koje će se time baviti. Zato je potrebno da postoji laboratorija. Setite se bruke oko alfa-toksina. Mi smo morali da šaljemo uzorke u stranu zemlju da to izanalizira. Pa zar jedna država kao što je Srbija ne zaslužuje da ima takve laboratorije koje će objediniti već postojeće.

Nije problem samo kada projektil eksplodira. Problem su i alfa čestice koje se oslobađaju. S druge strane,je otpornost vašeg organizma. Vi možete da se nalazite 100 kilometara daleko, ali ako alfa čestica dopre do vas, od vašeg imunog sistema zavisi hoćete li se vi razboleti ili nećete. Naravno da je upravo zbog toga jako teško dokazati povezanost osiromašenog uranijuma sa malignim bolestima.

Mi nemamo nikakve podatke o tome šta se dešavalo na Kosovu. Nikakav, ni jedan jedini podatak. Njihovi doktori tvrde da je sve tamo „super“, a mi imamo druga saznanja. Zbog toga treba da se napravi jedna stručna komisija koja će se time baviti. Osiromašeni uranijum je izuzetno opsan. On nije na listi liti kancerogenih materija, ali svi njegovi raspadni materijali su upravo na listi kancerogenih materija. Kada projektil završi u zemlji, on vremenom oslobađa sve te štetne materije koje su kancerogene.

Ponavljam još jednom. Nemojte zaboraviti hemijsko zagađenje. Oni su nas bombardovali u vreme setve. Sve te toksične materije su ušle u lanac ishrane. Naravno da nije na celoj teritoriji Srbije, ali zato je bilo neophodno već 2000. godine napraviti pravu analizu. I bili su ljudi koji su to radili, ali nažalost nisu mogli da nađu sredstva da bi sve svoje članke objavili. Sami su dali sredstva da bi se štampale njihove knjige, da bi bar nešto bilo zabeleženo. Podataka ima, ali ako nemate jedno telo koje će to sve grupisati na jednom mestu, vi ne možete izaći pred međunarodnu zajednicu i reći „sram vas bilo što ste nas bombardovali“. Morate imati čvrste dokaze, matematički tačno procenjene – to je nešto što mi dugujemo celom svetu.

Znaju se produkti raspada osiromašenog uranijuma. Svi elemnti njegovog raspada su navedeni na listi kancerogenih materija, i plutonijum i radijum i ostali. Nije naveden osiromašeni uranijum – „nije šija nego vrat“. Pitamo se često, da li je Svetska zdravstvena organizacija pod uticajem određenih vojno-industrijskih kompleksa. Oni će priznati hemijsko zagađenje, a nikada neće priznati osiromašeni uranijum. Zašto? Zato što do osiromašenog uranijuma dolaze vrlo lako, jer je to prdukt njihovih nuklearnih elektrana – odnosno radioaktivni otpad.

Da je to radioaktivni otpad dokazale su nezavisno jedna od druge, Švajcarska i Švedska laboratorija, a koje su uzele uzorke baš sa juga Srbije. Nađen je i plutonijum koji nije prirodni element, što znači da to jeste radioaktivni otpad. Umesto da plate skladištenje tog radioaktivnog otpada, oni ga stave u oružje i pucaju po celom svetu. To je vrlo jeftino, a prodornost tih projektila je daleko veća. Prema tome moramo da sagledamo celu sliku.

Ja lično mislim da je čak i Svetska zdravstvena organizacija tu pogrešila. Moraju se o tome pitati stručni ljudi. To što je nešto napisala SZO – sećamo se i njihovih saopštenja o velikim epidemijama, a koje se na kraju uopšte nisu ispostavile kao epidemije.

Bez nezavisne komisije koja će se baviti prikupljanjem svih podataka koji već postoje i analizom postojećeg stanja, gde će biti ne samo lekari, nego i fizičari, hemičari, biolozi, ekolozi, molekularni biolozi – jedan multidisciplinarni tim koji će dokazati šta nam je urađeno 1999. godine. Ako država ne stane iza toga ništa nećemo uraditi, a zašto to nije do sada urađeno, moramo pitati sve vlasti koje su bile od 1999. do sada.

Zašto ništa nije urađeno? Zašto ništa nismo znali? Ja do 2012. godine ništa nisam znala. Jednostavno smo živeli u mraku. Zato je potrebno da se probudimo i kažemo istinu stanovništvu i da u krajnjem slučaju pokažemo, jesmo li mi u pravu, ili ovi drugi koji smatraju da nas možda treba ponovo bombardovati.”

Vostok

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here