Др Даница Грујичић: Никада нећемо одустати од инсистирања на томе да се спроведе детаљно и научно испитивање последица НАТО агресије

Поделите:

Парафирањем споразума о формирању Заједничког тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања, у јуну 2018. године, држава је послала поруку да јој је важно да истина о последицама НАТО агресије изађе на видело. И то је било све. Готово две године након што су четири министра (просвете, здравља, екологије и одбране) потписала документ о оснивању овог тела, формално-правно оно и даље не постоји. Планирано је да у његовом склопу заједнички делују стручно Међуресорно координационо тело, Савет, Национална мрежна лабораторија и Управни одбор. Споразум мора да одобри Влада Србије, али на досадашњим седницама ова тачка још није стигла на дневни ред.

На ову чињеницу упозорила је професор др Даница Грујичић, в. д. директора Института за онкологију, која уједно и један од иницијатора формирања Међуресорног координационог тела. Грујичићева је за „Политику” потврдила да статус ове групе стручњака још није решен, упркос њиховим многобројним апелима. „Споразум о конституисању потписала су четири министарства и група стручњака с друге стране. Министарство заштите животне средине је одређено као одговорно за цео пројекат. Међутим, након потписивања документа о оснивању, он није изнет пред Владу, иако је неопходно усвајање закључка о формирању координационог тела. Тако је нама из иницијативне групе објашњено”, каже др Грујичић, додајући да је превише времена прошло да би веровала да је реч о случајном пропусту и незнању.
Навела је да ће окупљени стручњаци наставити да врше притисак како би коначно ова одлука била и усвојена. Саговорница „Политике“ каже да су сви они и даље спремни да се прихвате овог посла, иако се, из бирократских разлога, нису померили с мртве тачке. „Ово није пројекат који ће се радити једно лето, ово је посао који ће се дуго и темељно радити. Сви смо спремни за њега, можда више него и пре. Најважније је што се овој иницијативи из године у годину придружује све већи број научника. Никада нећемо одустати од инсистирања на томе да се спроведе детаљно, научно испитивање последица НАТО агресије”, нагласила је наша саговорница и додала је да не зна ко кочи рад Међуресорног координационог тела.
„Да ли постоје притисци ван граница наше државе, на то питање немам одговор, јер једноставно не знам, могу само да нагађам”, прокоментарисала је. Иначе, др Грујичић је, заједно с професором др Слободаном Чикарићем, основала иницијативни одбор који је предложио формирање овог координационог тела. Председник иницијативног одбора је проф. др Александар Јововић с Машинског факултета, а чланови су, између осталих, др Зорка Вукмировић и генерал Слободан Петковић, некадашњи помоћник министра одбране. Значајну подршку им је пружио и Одбор за животну средину САНУ.
Међуресорно координационо тело замишљено је као стручно тело које би искључиво с научне стране требало да испита последице НАТО агресије и да те податке представи јавности, без утицаја политике. Међутим, јавно објављивање резултата истраживања овог тела било је још један камен спотицања. Прошлог лета, неколико чланова, укључујући и др Грујичић, одбили су да потпишу изјаву о строгој тајности података. Наша саговорница каже да апсолутно стоји иза те одлуке, али да не верује да је та изјава камен спотицања, тачније разлог због којег се одуговлачи с овим послом.
„Која је сврха да урадимо испитивања која ће можда неко под притиском НАТО-а да прогласи као тајну и да никад не можемо да их користимо. Циљ је да упознамо свет са свим последицама НАТО агресије, кроз научне конференције, анализе, докторате… Наравно да постоје подаци који представљају државну тајну и да би откривање таквих података представљало опасност по безбедност државе. Наравно да нико од нас није спреман да објављује ту врсту информација”, казала је Грујичићева. Ремедијација, односно еколошки опоравак делова земље, како је појаснила, најважнији је циљ иницијативе за формирање Међуресорног координационог тела.
Једини мотиви којим се руководе су брига о здрављу грађана и остављање здраве земље нашим потомцима. „Баш због тога сваки податак који се односи на здравље грађана мора бити јаван и објављен целом свету. Не можемо дозволити да се ово испитивање претвори у тајна испитивања без резултата. С друге стране, није нам јасно ко ће одлучивати о подацима који би морали остати тајни зарад безбедности земље”, наглашава она.
Наша саговорница каже да је разговорима с представницима сва четири ресорна министра добила уверавање да су спремни да се максимално посвете испитивању последица бомбардовања и да ће уступити све ресурсе и податке којима држава располаже. Али ништа од овога не може бити спроведено док Влада не усвоји закључак о њиховом оснивању.
„Изнели смо неколико предлога покушавајући да сведемо број људи који непосредно руководе целим пројектом на минимум, међутим, те предлоге подржало је само Министарство здравља, а остали се нису оглашавали”, казала је Грујичићева. Појаснила је да су чланови иницијативе за формирање Међуресорног координационог тела већ развили методологију и начин на који тело треба да ради. Наглашава и да ће бити неопходно ангажовати велики број стручњака из различитих области, а посебно младих људи, докторанада. Ипак, тренутно најважнији задатак чланова ове групе, како каже Грујичићева, јесте да се изборе с притисцима који спречавају њихов рад.
Ускоро извештај скупштинске комисије
Само неколико недеља пре него што су министри парафирали одлуку о формирању координационог тела за испитивање последица НАТО бомбардовања, у мају 2018. именована је скупштинска Комисија за испитивање последица НАТО бомбардовања чији је председник Дарко Лакетић. Комисија је направљена по узору на парламентарну комисију у Италији која је испитивала узроке појаве малигних болести код италијанских војника који су током бомбардовања боравили на КиМ. Лакетић је више пута јавно говорио о резултатима рада Комисије, а пре око годину дана упозорио је да постоји тенденција раста малигних болести код деце узраста од пет до девет година, а која су рођена после 1999. године.
Чланови комисије разменили су искуства с члановима поменуте италијанске комисије, прикупљали су податке о броју оболелих од рака, обишли су два села крај Врања која су гађана осиромашеним уранијумом… Утврђено је да је преминула половина од четрдесетак радника комуналног предузећа који су чистили бомбардовани терен на Пљачковици. Већина је умрла од малигних болести. Разговарано је и са становницима села Братоселце које има 300 становника, а у том тренутку је код троје регистрован тумор на мозгу. Др Дарко Лакетић најавио је за „Политику” да ће ова комисија ускоро да објави свој први извештај у којем ће посланике, али и јавност, детаљно известити о резултатима рада.
Даница Грујичић је прокоментарисала за наш лист да је добро да се у Народној скупштини говори о овој теми, али да сви посланици и политичари морају да говоре само и искључиво о подацима и информацијама које су изнели стручњаци на основу научних доказа. То је, како поручује, једини начин да се избегну политизација и манипулација.Политика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here