Dr. Paul Roberts: Francuski izbori su katastrofa za svetski mir

Podelite:

 

 

Poraz Marine Le Pen, ukoliko je brojanje glasova zaista bilo pošteno, ukazuje da su Francuzi više flegmatično neodgovorniji nego Amerikanci.

Tokom sedmice koja je prethodila izborima, ruska Vrhovna komanda je objavila da je Vašington uspeo da ubedi vojne snage Rusije da Vašington namerava da izvede inicijalni nuklearni udar protiv Rusije. Ni jedan evropski politički vođa nije video opasnost u ovoj izjavi, osim Le Pen.

Ni jedan evropski vođa, a niko ni u Vašingtonu, nije iskoračio i ubedio Ruse u suprotno. U SAD samo moji čitaoci, izgleda, uopšte i znaju o iznetom ruskom zaključku. U zapadnim medijima se jednostavno ništa ne govori o neverovatnom riziku koji postoji ukoliko se Rusija ne ubedi da SAD ne spremaju prvi, inicijalni napad protiv Rusije.

Ništa od hladnoratovskih dešavanja 20 veka nije bilo ni približno ovome što se sada dešava.

Le Pen, kao i Trump, a pre nego što je „kastriran“ od strane vojno-bezbednosnog aparata, su razumeli da vojni sukob sa Rusijom znači smrt za čovečanstvo.

Zašto francuski birači nisu bili zabrinuti za smrt koja im potencijalno ide u susret ?

Odgovor je taj da su Francuzi sa psihološke strane ispranih mozgova i sada veruju da ukoliko bi stali uz Francusku, kao što to čini Marine Le Pen, da bi stavljanje patriotizma i nacionalizma ispred sebe značilo da se to stavlja iznad raznovrsnosti (tj. iznad multikulturalne i multietničke države), i da je to zapravo „fašizam“.

Čitava Evropa, sa izuzetkom većine Britanaca, je psihološki isprana i usmerena da veruje da je podržavanje svoje zemlje „hitlerovski“ ili „fašistički“ postupak.

Da bi francuski muškarac ili žena izbegli etiketu „fašiste“, on ili ona moraju biti „Evropljani“, a ne Francuzi, Nemci, Holanđani, Italijani, Grci, Španci, Portugalci.

Time što su Francuzi podlegli ispiranju mozgova i prihvatili stav da je „fašističko“ da se stane uz Francusku, sami Francuzi su glasali za međunarodne privatne bankare i za Evropsku uniju.

Francuski izbori su katastrofa za Evropljane, ali su zato ogromna pobeda za američke neo-konzervativce (tj. elitu) koja će sada biti u mogućnosti da gurne Rusiju u rat bez evropskog protivljenja.

Napomena: nezavisni analitičari već sada ukazuju da su izbori u Francuskoj sabotirani, i da je masa glasova, datih Marine Le Pen, poništena, dok je u regionima gde je Emmanuel Macron bio popularan, biračima odobreno da glasaju po dva puta.

Što se Britanije tiče, ona nastavlja sa svojom vekovnom politikom „održavanja balansa“ u kontinentalnoj Evropi, gde se ne dozvoljava ni jednoj državi da dobije nadmoć.

Stvaranje Evropske unije je nastavak te politike, i ista je stvorena od strane londonskih i njujorških bankara po uzoru na američku Federaciju. I EU i SAD imaju centralne banke koje su u rukama privatnih bankara.

EU je zapravo civilna komponenta NATO pakta, i služi za održavanje balansa u Evropi, za pljačku Evrope i za širenje ka Istoku i razbijanje Ruske Federacije. Puč u Kijevu 2014. godine je dokaz tome, gde je Ukrajina trebala biti uvedena u EU i NATO i upotrebljena kao odskočna daska za agresiju ka Rusiji. Plan, kao što je poznato, nije u potpunosti uspeo. Rusija je povratila Krim i uspostavila tampon zonu u Ukrajini, dajući podršku ruskom stanovništvu u istočnim pokrajinama.

Paralelno što koristi SAD za razbijanje Rusija, Britanija, shodno analizama nezavisnih analitičara, godinama unazad vodi tajne pregovore sa Moskvom oko potencijalnog ulaska Britanije u BRICS savez. Rezultati pregovora su nepoznati.

S tim u vezi, može se zaključiti da je britanska politička strategija sledeća:

1) Bankarska dinastija Rostčild, preko Centralne banke Evropske unije, koristi EU za sprečavanje bilo kakvog političkog i ekonomskog saveza Nemačke i Ruske Federacije, kojem bi se naknadno pridružila Francuska. Imaju podršku američkih bankara.
Jedan od ciljeva stvaranja EU je bio i ostao cilj da se Francuska i Nemačka, stari britanski neprijatelji, uvedu u jednu tvorevinu koja bi im poništila samostalno političko, ekonomsko i finansijsko delovanje. Tome treba dodati i etničko uništenje, što je postignuto prilivom lažnih „migranata“ i „izbeglica“, gde sada pridošlice imaju veći natalitet od matičnog stanovništva, dok sama Nemačka ima jedan od najnižih nataliteta u Evropi.

2) Sjedinjene Američke Države su bile i ostala britanska kolonija. Do 1776. godine, Amerika je bila pod direktnom kontrolom britanske Krune, a od 1776. godine pod kontrolom dinastije Rostčild. Takozvana američka „revolucija“ iz 1776. godine nije bila ništa drugo nego pobuna finansirana od strane Rostčilda, kada je stvorena nepostojeća američka „nacija“. Ovaj vid unutrašnjeg podrivanja Rostčildi su naknadno više puta koristili, kao na primer u Francuskoj 1789. i u Rusiji 1917. godine, kada smo imali nove „revolucije“.

Sjedinjene Američke Države postoje za jednokratnu upotrebu, i Rostčildima će služiti onoliko koliko im odgovaraju. SAD su za račun Rostčilda ratovale i pljačkale 223 godina od 240 koliko postoje, odnosno 93 % vremena postojanja. Prema Jim Willie-ju, doktoru statistike, ukupan američki unutrašnjni i spoljni dug je početkom 2016. godine iznosio čak 1 trilion dolara, dok Centralna banka SAD sada svake godine štampa 1 bilion dolara bez pokrića, što je rezultat globalističke politike diktirane od strane Rostčilda. Krah dolara je više puta najavljivan.

Ovakvo finansijsko stanje je kod američke elite stvorilo psihozu kontrolisane panike. Elita godina unazad sprema odstupnicu, kupujući nekretnine van većih gradova SAD, a ujedno kupujući nekretnine širom sveta. Primera radi, George Bush, bivši predsednika SAD i sin prvog predsednika iz porodice Bush, kupio je u Paragvaju posed od 100,000 jutara. Novi Zeland i Tasmanija takođe postaju jako popularni kao odstupnice.

Finansijski krah SAD, kao i očekivani političko-geografski raspad, za Rostčilde ne bi predstavljao naročiti gubitak. U tom slučaju Kanada, britanska kolonija, kojoj je predsednik britanska kraljica, bi preuzela ulogu SAD. Procene su da bi severne države unutar SAD prišle Kanadi, dok su populacije u tim državama, u izvršenim anketama, čak izrazile želju da priđu Kanadi ukoliko bi se SAD raspale. U regionu Montana – Kolorado ima više nafte nego u Saudijskoj Arabiji. Ista je netaknuta, i čuva se kao strateška rezerva, ali ne za SAD, već za Kanadu.

Savezne države koje ne bi prišle Kanadi bi ušle u jedan broj međusobnih unija, ali pod Rostčildovom kontrolom.

Inače, potencijalni raspad SAD nije tako apstraktan kao što bi se možda pomislilo. SAD su u 19 veku imale svoj civilni rat, koji je zapravo bio rat germanskog severa protiv keltskog juga, dok SAD kao takve nemaju ni istorijsku ni kulturnu osnovicu koja bi svih 50 saveznih država držale privezanim tokom većih finansijskih, političkih i etničkih sukoba. U Teksasu i Kaliforniji već sada postoje pokreti za secesiju, dok je kalifornijski pokret otvorio svoj Kulturni centar u Moskvi.

3) Ukoliko plan razbijanja Rusije ne bi uspeo, odnosno ukoliko bi došlo do raspada SAD, za Rostčilde ostaje druga opcija, a to je ekonomski savez Britanije, skandinavskih država, Rusije, Belorusije i Kanade, kojem bi prišli Australija i Novi Zeland. Ovakav scenario nije nemoguć, i to iz dva razloga:

Francuska i Nemačka više ne bi predstavljali nikakav faktor, jer ih Evropska unija već sada uništava sa političke, ekonomske, finansijske i etničke strane. Obe zemlje će postati krizna žarišta, gde se etnički sukobi već sada nagoveštavaju. Samo je Nemačka primila dva miliona lažnih azilanata, mada priznaje cifru od jedan milion.

Drugi razlog je etnički. Prvobitna Rusija je stvorena od strane švedskih vikinga. Samo ime „Rusija“ je nastalo od skandinavske reči „Rus“, i „Rusija“ u prevodu znači „Zemlja vikinga“, što malo ko zna, i što je iznenađujuće.

Prema procenama istoričara, Rusi u svojim venama imaju 40 % švedske skandinavske krvi, isto onoliko koliko Englezi imaju norveške i danske skandinavske krvi. Ova činjenica daje osnovicu za eventualno stvaranje severnog ekonomskog saveza, a kako izneto. To opet znači da bi Sever kontrolisao Jug planete.

Što se pak Srbije tiče, nije nemoguće da ona priđe ovom ekonomskom savezu, ako se isti sa potencijalne strane i oformi. Srpska istorija je slična ruskoj, ali je mahom nepoznata.

Kao što su švedski vikinzi odlazili u Rusiju, tako su i norveški vikinzi pre 9 veka dolazili na Balkan, činjenica koja je iz udžbenika namerno izostavljena.

Naime, Germanska istorijska škola iz Beča je lansirala notornu istorijsku izmišljotinu da su Albanci potomci Ilira, što je najobičnija laž, lansirana kako bi bečki Dvor razbio srpski etnički prostor i izbio na Jadran.

Prvi Albanci su dovedeni iz Azije u Evropu 1042. godine od strane Vizantinaca kao najamnici, i sve do sredine 16 veka su govorili mešavinu arapskog i azijatskih jezika, što turski izvori potvrđuju, dok britanske mape iz 19 veka prikazuju Albaniju u Aziji, odakle Albanci i potiču. Sadašnji albanski jezik je kompilacija svih evropskih jezika čije su rečnike Albanci uzeli, a potpomognuti od strane Germanske istorijske škole iz Beča.

Pojedini istoričari stidljivo priznaju da Srbi poseduju 2 % norveške skandinavske krvi. Međutim, prema procenama finskih genetičara, Srbi u svojim venama poseduju 15 % norveške skandinavske krvi i 85 % dinarske. Finski genetičari zovu Srbe „Dinarcima“, narodom koji je na Balkanu uvek živeo, dok je staro srpsko ime za norveške vikinge „varjazi“. Ukoliko neko pak sumnja u ovu konstataciju, onda neka dobro pogleda našu plavooku i plavokosu deca i neka se zapita zašto toliko liče na Skandinavce.

 

Za Vidovdan preveo Branko Filipović

 

 

 

 

Izvor:  http://www.paulcraigroberts.org/2017/05/09/french-election-catastrophe-world-peace/ 

  

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here