Др Зоран Миливојевић: Сиромаштво није злочин! Држава одузима децу и због немаштине

Поделите:

Сиромаштво није злочин! Држава одузима децу и због немаштине (6) – др Зоран Миливојевић

Психотерапеут Зоран Миливојевић истиче да сиромашни родитељи имају право на своју децу и не смеју се спречавати да буду родитељи – каже овај истакнути, чувени и уважени психотерапеут, писац, активиста и објашњава:
– Сиромашни родитељи имају право на своју децу и не смеју се спречавати да буду родитељи. Социјалне службе морају да избегну да криминализују сиромаштво и да последице сиромаштва буду разлог за одузимање деце – објаснио је Миливојевић.

Он истиче да разни закони који штите дечја права и заштитници дечјих права често раде потпуно супротно, штите децу од сопствених родитеља када за тим нема потребе.

– Ако родитељ каже свом детету да поспреми своју собу, а дете то не жели да учини, то се третира као насиље и терање на рад. Детету не смете да ограничите употребу мобилног телефона јер му тако ограничавате слободу комуникације. Последица свега тога је да деца не израстају у функционалне одрасле особе које би прихватиле одговорност за своју егзистенцију, које би биле самосталне и које би се придржавале друштвених норми, тако да из генерације у генерацију расте проценат презаштићене деце, али и размажене склоне антисоцијалном понашању – истиче Миливојевић.

Додаје да је држава тренутно на лошем путу јер подлеже притисцима невладиних организација, те се родитељима одузимају сва права.

– На тај начин имаћемо пораст броја одузете деце јер ће бити веома тешко не кршити законе, ако желите да своје дете претворите у добре и одговорне људе – рекао је Миливојевић.

Полиција у приправности
Западна Европа се често чини као рај за живот, са уређеним системом и већим поштовањем људских права. Ипак, статистика говори супротно. У одвајању малишана од породица предњачи Шведска, у којој се годишње измести и до 300.000 деце, следи Финска за 250.000, па Норвешка са 200.000. Наслов у једном тамошњем медију је својевремено гласио: “Једна петина деце у Норвешкој већ је спасена од родитеља.” У тој земљи, закон прописује да биолошки родитељи одузету децу могу да виђају једном у пола године, на два сата. А разлози могу бити потпуно банални. Једној мајци у Шведској су одузели дечака јер му је случајно, током пресвлачења, лактом избила млечни зуб. То се третирало као насиље. У тој земљи је одузимање деце и њихово предавање “хранитељским породицама” постао уносан посао од кога сви имају користи – осим деце. У Западној Европи је посебно актуелан тренд одузимања деце страним држављанима, посебно Русима. Слично се догодило и на Новом Зеланду, када су руски туристи дошли на одмор. Родитељи су подвикнули на немирно дете, неко из оближњег кафића је позвао полицију, и родитељима су само два сата касније одузели дете. Руска дипломатија се борила више од годину дана да то дете пусти да се виђа са родитељима, а о том случају су брујали сви светски медији. У највећем броју случајева у западној Европи, биолошки родитељи никада не поврате своју децу.

А. Вучићевић – Вести

Биографија – др Зоран Миливојевић
Зоран Миливојевић, др мед., је психотерапеут с дугогодишњом праксом у индивидуалној, партнерској и групној терапији. Први је у источној Европи стекао највиши степен интернационалног супервизора и едукатора Међународног удружења за трансакциону анализу (ИТАА), као и Европске асоцијације за трансакциону анализу (ЕАТА). Председник је Савеза друштава психотерапеута Србије, стручни директор Психополис института, Нови Сад, председник је ТА Центра – Асоцијације трансакционих аналитичара Србије, предавач на Интернатионал Трансацтионал Аналyсис Ацадемy.

Аутор је неколико изванредних уџбеника и књига од којих се издвајају књиге Емоције – Психотерапија и разумевање емоција (Психополис, 2007), Формуле љубави – Kако не упропастити сопствени живот тражеци праву љубав (Психополис, 2008), Игре које играју наркомани – Трансакциона анализа проблематицног узимања дрога (Психополис, 2007). Заједно са неколико словеначких колега је објавио веома практичан и богато илустрован приручник Мала књига за велике родитеље (Младински дом Јарше, 2004; Психополис, 2007) велики словеначки хит о васпитању деце у којем је представљен Миливојевићев „мерцедес модел” који родитељима и васпитачима помаже да пронађу баланс у васпитању деце. У књизи Уловити љубав (Психополис, 2011) сабране су запажене колумне које аутор већ три године објављује у дневном листу Политика, а у књизи Психологике свакодневног живота (Психополис 2014) су колумне из Политике до октобра 2014.

На словеначком језику, осим Мале књиге за велике старше, објављене су и књиге Емоције – Разумевање чустев в психотерапији (Психополис, 2008), Формуле љубезни (Младинска књига, Љубљана, 2009) и Уловимо љубезен (Младинска књига, Љубљана, 2012), а исте књиге имају и своја издања у Хрватској: Формуле љубави (Мозаик књига, Загреб, 2009), Емоције (Мозаик књига, Загреб, 2010) и Мала књига за велике родитеље ( Знање, Загреб, 2009) и Уловити љубав (Мозаик књига, 2012).

На основу Миливојевићеве оригиналне и јединствене теорије емоција објављене у његовој истоименој књизи, Институт за криминологију Правног факултета у Љубљани објавио је приручник Знање о емоцијама за мање насиља у школама (уредник др Митја Муршић, Љубљана, 2011). Уз подршку Министарства за школство и спорт приручник је дистрибуиран свим школама у Словенији.

Оригиналност ауторове мисли уврстила га је у групу водећих светских ауторитета за психологију љубави окупљених око пројекта Леа Борманса Тхе Wорлд Боок оф Лове који је резултирао објављивањем Светске књиге о љубави (Психополис, 2014).

Kоаутор је у уџбенику Психијатрија др Душана Kецмановића (1989), као и у књигама проф. др Љубомира Ерића: Психотерапија (Психополис, 2010), Сексуалне дисфункције и Психодинамика психотерапије.

Међународни је предавач који је имао предавања, радионице или на други начин презентирао на бројним међународним конгресима, семинарима и симпозијумима углавном у европским земљама, али и у Сједињеним Америчким Државама, Русији, Kанади, Аустралији и Јужној Африци. Био је пленарни предавач на Првом евроазијском конгресу у Москви, 2013. као и на Седмом светском конгресу у Дурбану, Јужна Африка, 2014.

globalmediaplanet

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here