Драган Милосављевић: Коронарографија стрепње

Поделите:

Одједном, као затечено крдо, утерани  смо у други  живот. Који није наш. Пред вратима смо када из кога воња сумпор и маше реп сотоне. Добродошлицом. Распојасани дах претње  шири се  незаустављиво струјама у нама  ледених страхова. И покушавамо, згранути , згрчени у себи  у том новом неoбележеном простору пакла   још ненавикли на смрад  Ковида који је завладало ваздухом венама и мозгом  свих нас да напипамо  у дну себе у преосталу наду. И  додирнемо  руку  творца , одбрану од  зла.

Нajeднoм , окренути богу  чекамо неку притајену силу нигде још на видику , одбрану од  пресуде којa   је записани час  за  непоштовањe поруке људима да то и буду. Да ли је касно,  питам се  испод боца за трансфузију из којих се кап по кап  слива се  у вене  последња нада .

Поред  нас, поређаним   у колоне кревета , загађених  ђовољим семеном окачени  на клацкалици   само весника  могућег   ускрснућа ,колоне  болничара и лекара и одећи свемираца . Само се виде уморне очи  једне  величанствене   војске која  је преузела  усуд   неуморне  одбране и без роптања,  мисију  борца из последњег  рова људскости. Хвала им неименованим.

Драган Милосављевић

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here