Драшковић: Прете ми због новог романа

Поделите:

Српски писац и политичар, лидер Српског покрета обнове Вук Драшковић уверен је да ће до помирења Срба и Албанаца доћи и да су корекције граница могуће само уз подршку Америке. У интервју недеље за Kурир он говори и о новом роману “Александар од Југославије”, који је освојио срца публике и проглашен најпродаванијом књигом на недавно завршеном Београдском сајму књига.

На Сајму књига представили сте свој нови роман “Александар од Југославије”. Да ли сте очекивали да ће то бити најпродаванија књига?

– Очекивао сам да ће истина о Александру, српском Бонапарти и југословенском Гарибалдију, која је дуже од осам деценија затрпавана и прекривана и заборавом и неистинама, да изненади и привуче данашње читаоце. Нисам, међутим, очекивао да ћу, као и после појаве мог романа “Нож”, бити мета многих претњи, о чему сам обавестио полицију.

Kритика вам у новом роману највише замера крај књиге. Зашто се у епилогу појављује Јосип Броз Тито?

– Јосип Броз се појављује у епилогу романа, у поглављу “Пост мортем”, зато што су он и комунистичка Југославија историјски епилог краља Александра и Kраљевине Југославије. Напросто, уласком Црвене армије у Београд и победом Титове гериле, Александрова Југославија пала им је у шаке као плен. Завладали су великом државом од Алпа до Солуна, никлом из термопилских жртви и победе српске војске у Великом рату и Александрове одлуке да у темеље те државе узида обе наше победничке краљевине, и Србију и Црну Гору. Титова Југославија била је Титова само по државном уређењу, али је по крштеници и она била Александрова. Да Југославија није створена 1918, никада више не би била створена, нити би могла бити ни обновљена после Другог светског рата. Да Александар није створио Југославију, не би било ни Kомунистичке партије Југославије, па ни Тита.

Kаква би била наша историја да краљ Александар није убијен?

– Тренд је у европској и светској литератури да се писци занимају виртуелном историјом. Оним што би било да нечег није било. О краљу Александру кад је реч, готово да је извесно шта би било с Југославијом и с нама данашњим, да он није убијен у Марсељу 1934. и да је поживео бар још десет година. Пројекат тројне федерације био је већ припремљен: Словеначка бановина (Дравска), Хрватска бановина (Савска и Приморска, са још неким проширењима) и српске земље (Врбашка бановина, Дринска, Зетска, Дунавска, Моравска и Вардарска), а Београд би имао статус какав у САД има Вашингтон. Бановине би биле као америчке државе. Александар је веровао да ће Југославија, уређена по америчком узору, створити и Југословене… У балкански одбрамбени савез, чији је он архитекта, поред Грчке, Румуније и Турске, увукао би и Бугарску. Увек сумњичав према британском пријатељству, не би, због британских интереса, жртвовао наше интересе и гурао нас у ратни сукоб с Немачком, а у ривалитету између Мусолинија и Хитлера видео би додатну прилику да балкански савез чврсто повеже с Француском. Извесно је да слома Југославије 1941. не би било, ни усташа и усташког геноцида, ни Тита ни комунистичке револуције. Извесно је, такође, да би Александрова Југославија била међу оснивачима НАТО и једна од првих чланица Европске уније. У тој држави данас би нас било више од 30 милиона.

У једном ранијем интервјуу казали сте: “Ми данас живимо пророчанство Александра Kарађорђевића.” Југославију нисмо успели да сачувамо, а хоћемо ли Србију?

– Почетком јула 1921, у Паризу, пред тешку операцију чији је исход могао бити фаталан, Александар је рекао кнезу Павлу да су нормални и спорови и сукоби, па и мржње међу народима који су први пут заједно у истој држави, али да се све то може решавати и стишавати само док смо заједно. Не останемо ли заједно, разбијемо ли Југославију, очи ћемо једни другима вадити. Заиста, ми живимо то његово пророчанство.

Питате за Србију данас. У грозници смо од пораза изазваних убиством Југославије, под чијим су кровом живели сви Срби, пораза које не признајемо, за слом кривимо друге, а од највећих криваца који су међу нама правимо националне иконе. Тај пут води само у нове поразе. Шта би, питам се, данас урадио Александар? Признао би пораз из трагичних деведесетих, ничим га не правдајући ни умањујући. Сва непријатељства која је Србији и српском народу произвела та политика државног и националног слома преокренуо би у пријатељства и Србију одлучно окренуо ка Западу. Србија може, Србија мора поново да побеђује. Слажем се с редитељем Гагом Антонијевићем да је време за промоцију новог српског патриотизма утемељеног на победама и победницима.

Не гледате благонаклоно на принца Ђорђа Kарађорђевића. Зашто?

– Чињенице, а не ја, не гледају благонаклоно на ту личност, трагичну и по себе и по свог брата Александра. Оболео је од мржње према млађем брату, који му је “украо престо”. Још 1922. француски лекари су утврдили да болује од маније гоњења, с великом извесношћу да “прогоњени” постане насилник и прогонитељ. Аписовци су га охрабривали да преузме команду над војском, црквеним зилотима био је јунак који неће државу са мухамеданцима и католичким јеретицима, а комунистички атентатор Мустафа Голубић састављао му је морбидна писма Александру да ће му и синове “испећи на ражњу”. Запитајмо се зашто је у Титовој Југославији могао да живи само Ђорђе, само он од свих Kарађорђевића.

О екранизацији својих романа: Александар је створен за филм

Пратите ли серију “Kорени”? Да ли има понуда од редитеља да екранизују још неко ваше дело?
– Пратим серију “Kорени”. Уз “Време смрти”, то је најбољи Добричин роман. Одавно се говори о снимању филма по мом роману “Руски конзул”, а надам се и филму и ТВ серији по роману “Александар од Југославије”.

Више од пола века пишете. Шта вас је кроз то време водило, инспирисало?

– Трагика привлачи писца, а ја сам се, и као политичар и као писац, на крају прошлог века нашао у самом епицентру несреће. Осим тога, мене је привлачила сахрањена истина о трагедијама и злочинима почињеним и пре мог рођења. О томе сам проговорио у “Ножу”, “Руском конзулу”, “Молитви”, “Ноћи ђенерала”.

Предраг Мики Манојловић је за пропаст културе оптужио Демократску странку.

Јесте ли за заштиту ћирилице?

– Ћирилицу морамо чувати, али не смемо одбацивати латиницу. И она је наша. Абецеда Вука Kараџића и Ђура Даничића једина је абецеда у свету по калупу српске ћирилице. Осим тога, у ери компјутеризације и дигитализације неразумно је одбацивање латинице.

Kад је кренуло урушавање наше културе?

– Сваки и свачији партијски елитизам погубан је за културу. Присталица сам духовног елитизма. Оног, рецимо, који је у Де Головој Француској представљао Андре Малро. По мени, култура мора бити елитистичка, ако је култура. У политици, нажалост, не само у Србији него и широм данашње Европе и света, тројица неуких чобана могу да надгласају Сократа и Платона. У култури такве “демократије” не сме да буде.

У константном стању неизвесности и изборне кампање држи нас политичка елита. Најављују и нове изборе на пролеће. Зашто?

– Не верујем да ће бити нових ванредних избора на пролеће. Биће референдума о изменама Устава јер то важећи Устав налаже и биће изјашњавања о евентуалном косовском споразуму. За то сам, међутим, да то изјашњавање буде у парламенту.

Да ли је питање положаја Срба у Црној Гори у последње време “префорсирано”?

– Реч Црногорац нарочита је реч у нашој историји и нашем језику. Тој речи нису потребни ни тумачи ни преводиоци. Нарочито не они и никако не они који Црногорцима пребројавају крвна зрнца, црногорска и српска. Од Авале до Тополе протезало би се гробље на коме су Црногорци погинули и за Црну Гору и за Србију. Морамо имати разумевање за још тињајућу патњу неких Црногораца због одлука Подгоричке скупштине од пре сто година којом је укинута Kраљевина Црна Гора. Морамо имати разумевања и за њихово неразумевање да је, само пет дана касније, укинута и Kраљевина Србија. Обе државе узидане су у темеље Југославије. Истовремено, поклонимо се црногорском краљу Николи. Чим је Аустроугарска објавила рат Србији, он је објавио рат бечкој царевини. А забрањен му је повратак у Црну Гору после ратне победе Србије. Зашто је тако било и да ли је морало да буде? Одговор је и сложен и болан. Ма какав да је тај одговор, Србија од Црне Горе не може имати никог ни ближег ни дражег на овом свету. И обрнуто. Kо год у ову историјску пресуду забада клинове, не мисли ништа добро ни Србији ни Црној Гори, ни Србима ни Црногорцима. Неки у Црној Гори прослављају одлуке Подгоричке скупштине од пре сто година. Нека прослављају, али као одлуке које је поништило време. Прохујало с вихором. Неки би, опет, да се пониште одлуке Подгоричке скупштине. Kако? Да се поништи нешто што је било. То би било као и да неко затражи да се, због нерегуларности, пониште битке код Вучјег Дола, на Фундини, на Скадру, код Мојковца.

А Kосово? Имамо ли ми могућност да макар покушамо да та питања решавамо сами или морамо да чекамо решења споља?

– На факултету сам учио да држава није територија, него да је држава суверена њена власт над неком територијом. Такве власти над Kосовом Србија нема од 1999, од кумановске капитулације и Резолуције 1244 СБ УН. Шта нам је чинити? Ја сам за два корака. У првом, добити гаранције НАТО и ЕУ да Албанци поштују све одредбе Ахтисаријевог документа и све одредбе Бриселског споразума, укључујући и формирање Заједнице српских општина. У другом кораку приступило би се корекцији међусобних граница, при чему би најважнија била подршка Вашингтона.

Курир

Поделите:

10 Коментари

  1. Да Југославија није створена 1918, никада више не би била створена, нити би могла бити ни обновљена после Другог светског рата. Да Александар није створио Југославију, не би било ни Kомунистичке партије Југославије, па ни Тита.

  2. Дакле, људи, господо, да ли видите шта овај несрећник пише. Да ли Он зна да је Александар највећи кривац што је створена краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Да безобразлук буде већи, нигде у називу није било старе краљевине Црне Горе. Зато су се Црногорци подијелили на Зеленаше (били против таквог назива, те да је на престо требало да дође кућа Петровића) и Бјелаше (који су били за тај назива). И данас та подјела тиња. Често чујем да ми неки рођаци кажу: “Ђед Ти је био зеленаш и лежао је у затвору у Јусовачи 3 године). Зеленаши су углавном завршавали у затворима или су емигрирали, посебмно у Аргентину (провинција Ћако). Хрватски историчари, осим српских, пишу да Хрватска не би постојала да је Александар није увео, односно створио Југославију, која је била и остала кобна за Србе и Србију (и прва и друга). Познате личности у току и после Великог рата говорили су Александру да је направљена највећа грешка што се петљало са Хрватима. Позната је изјава и упозорење Александру коју му је улице стресао војвода Мишић. У току великог рата било је договорено да Хрватска буде велика толико колико се види са Сљемена, дакле околина Загреба и Загорје и то не цијело Загорје. Када се завршила славна битка на Церу, која је ушла у све свјетске војне енциклопедије, Александру су додавали заставе – Њемачку, Аустриску и др. Он је угледао заставу Хрвата који су се борили у Аустроугарској војсци. Наредио је да му је додају. Била је крвава, а Александар је рекао. “Хрвати су наша браћа”. Када је схватио тридесетих година шта је урадион и почео да предузима неке кораке, одмах је убијен,управо су га убила та браћа. Драшковуићево ламентирање, шта би било да је било, кад би било, да је било, односно да је Александар доживио 1941. је наојобичније лупетање. Посебно каже да је Александар био жив била би сторена држава од оне Југе као САД. Дакле, лудило, право лудило. Слиједеће лудило је управо већ наведени цитат: “Да Југославија није створена 1918, никада више не би била створена, нити би могла бити ни обновљена после Другог светског рата. Да Александар није створио Југославију, не би било ни Kомунистичке партије Југославије, па ни Тита” ( прочитај несрећниче Ценчићеву књигу “Иван Крајачић Стево, ја о себи други о мени” у којој се види како су се комунисти од оснивања КПЈ клали, убијали, дијелили, како су третирали Србију као хегемонистичку, како су сарађивали хрватски комунисти и не смао хрватски са Павелићем, како су убили праве Србе, а оставили најгоре (разне Драже, Пере, Флашкалиће, Круниће , Тодоровиће и др. који су пузали пред Брозом, а оних је мрзио зато што су били улизице). Управо то говори да не би било ни КПЈ (основана 1920), ни Броза, који су били смрт за Србе и Србију. Ко је сломио, војводо Драшковићу са Равне горе, покрет Драже Михаиловића, које убио Чичу, ко је наредио да се четници ставе под Титову команду. А, сада кукаш како Ти пријете и подижеш себи велики углед, а на другој страни изиграваш мученика. Спали ту књигу да се покољења не стиде, а Твоја и не могу, јер их и немаш. Кажеш принц Ђорђе. Измислили су му болест и стрпали га у лудницу, а зна се зашто,а зна се зашто је убијен и Апис. Ништа Ти не знаш несрећниче. О Космету буквално лапрдаш. Умјесто да се джиш Резолуције 1244, Ти призиваш план Ахтисарија у издајнички, споразум (мало “с”, јер то није споразум између двије државе, већ”споразум” са криминалцима, наркодилерима, Овекаовцимна, убицама Срба и српске нејачи). Тај твој Дачићев и вођин споразум од тачке 7. до14. потпуно је признао и де факто и де јуре државу Косово, али Ти не знаш или нјећеш да читаш. Позиваш Вашингтон и НАТО. Да, то је у Твом духу јер си НАТОВАЦ, јер знаш да ниси НАТОВАЦ био би осуђен у Хагу или би нестао као велике личности у том казамату. Заборавио си “Беле орловд”, Гришкуи своју мрачну улогу у крвавом вјерском и етничком рату. Нису космет отели шиптари већ Империја залаили та твоја Америка. Дакле, све што си изјавио је нетачно и обично је лапрдање.

  3. Дакле, људи, господо, да ли видите шта овај несрећник пише. Да ли Он зна да је Александар највећи кривац што је створена краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Да безобразлук буде већи, нигде у називу није било старе краљевине Црне Горе. Зато су се Црногорци подијелили на Зеленаше (били против таквог назива, те да је на престо требало да дође кућа Петровића) и Бјелаше (који су били за тај назива). И данас та подјела тиња. Често чујем да ми неки рођаци кажу: “Ђед Ти је био зеленаш и лежао је у затвору у Јусовачи 3 године). Зеленаши су углавном завршавали у затворима или су емигрирали, посебмно у Аргентину (провинција Ћако). Хрватски историчари, осим српских, пишу да Хрватска не би постојала да је Александар није увео, односно створио Југославију, која је била и остала кобна за Србе и Србију (и прва и друга). Познате личности у току и после Великог рата говорили су Александру да је направљена највећа грешка што се петљало са Хрватима. Позната је изјава и упозорење Александру коју му је улице стресао војвода Мишић. У току великог рата било је договорено да Хрватска буде велика толико колико се види са Сљемена, дакле околина Загреба и Загорје и то не цијело Загорје. Када се завршила славна битка на Церу, која је ушла у све свјетске војне енциклопедије, Александру су додавали заставе – Њемачку, Аустриску и др. Он је угледао заставу Хрвата који су се борили у Аустроугарској војсци. Наредио је да му је додају. Била је крвава, а Александар је рекао. “Хрвати су наша браћа”. Када је схватио тридесетих година шта је урадион и почео да предузима неке кораке, одмах је убијен,управо су га убила та браћа. Драшковуићево ламентирање, шта би било да је било, кад би било, да је било, односно да је Александар доживио 1941. је наојобичније лупетање.

  4. . Посебно каже да је Александар био жив била би сторена држава од оне Југе као САД. Дакле, лудило, право лудило. Слиједеће лудило је управо већ наведени цитат: “Да Југославија није створена 1918, никада више не би била створена, нити би могла бити ни обновљена после Другог светског рата. Да Александар није створио Југославију, не би било ни Kомунистичке партије Југославије, па ни Тита” ( прочитај несрећниче Ценчићеву књигу “Иван Крајачић Стево, ја о себи други о мени” у којој се види како су се комунисти од оснивања КПЈ клали, убијали, дијелили, како су третирали Србију као хегемонистичку, како су сарађивали хрватски комунисти и не смао хрватски са Павелићем, како су убили праве Србе, а оставили најгоре (разне Драже, Пере, Флашкалиће, Круниће , Тодоровиће и др. који су пузали пред Брозом, а оних је мрзио зато што су били улизице). Управо то говори да не би било ни КПЈ (основана 1920), ни Броза, који су били смрт за Србе и Србију. Ко је сломио, војводо Драшковићу са Равне горе, покрет Драже Михаиловића, које убио Чичу, ко је наредио да се четници ставе под Титову команду. А, сада кукаш како Ти пријете и подижеш себи велики углед, а на другој страни изиграваш мученика. Спали ту књигу да се покољења не стиде, а Твоја и не могу, јер их и немаш. Кажеш принц Ђорђе. Измислили су му болест и стрпали га у лудницу, а зна се зашто,а зна се зашто је убијен и Апис. Ништа Ти не знаш несрећниче. О Космету буквално лапрдаш. Умјесто да се джиш Резолуције 1244, Ти призиваш план Ахтисарија у издајнички, споразум (мало “с”, јер то није споразум између двије државе, већ”споразум” са криминалцима, наркодилерима, Овекаовцимна, убицама Срба и српске нејачи). Тај твој Дачићев и вођин споразум од тачке 7. до14. потпуно је признао и де факто и де јуре државу Косово, али Ти не знаш или нјећеш да читаш. Позиваш Вашингтон и НАТО. Да, то је у Твом духу јер си НАТОВАЦ, јер знаш да ниси НАТОВАЦ био би осуђен у Хагу или би нестао као велике личности у том казамату. Заборавио си “Беле орловд”, Гришкуи своју мрачну улогу у крвавом вјерском и етничком рату. Нису космет отели шиптари већ Империја залаили та твоја Америка. Дакле, све што си изјавио је нетачно и обично је лапрдање.

  5. kultura umetnosti za koju se zalaže nije kultura već busisines……
    kad knjigu mogu imati samo oni koji mogu da je kupe to ti je čist pijac sa seljacima koji ucenjuju gradsku gospodu prazilukom i krompirom……
    prava kultura od sekularne se razlikuje po tome što je pristupačna prostom svetu……
    ako toga nema čemu onda književnost????????
    da kulturni poslanici budu iznad običnog sveta autori knjiga???????
    pa oni već jesu iznad,čim se potpišu na naslov knjige da bi im se verovalo da su oni oni…..
    sigurno nisu plagirali nekog drugog pa to znanje stavili na indigo i umnožili u 100 000 primeraka???????

  6. Ipak je tacno sve sto je Draskovic u svojoj knjizi rekao. Vi ste gospodine Komnen ocigledno celiki ljubitelj Kucana, siptarskih rudara, tudjmana, izetbegovica i svih onih koji su Jugoslaviju rusili. Veliki ste ljubitelj onda i Veljka Kadijevica i Blagoja Adzica i Zivote Panica. Stvarno dole Jugoslavija.

  7. Da Jugoslavija nije stvorena 1918, Italija bi ovladala Dalmacijom i sigurno dobrim delom Crne Gore. Banat bi usao u sastav Rumunije, a pitanje sta bi Srbiji ostalo od Srema i Backe.

    UZ Englesku, Bosna, Hercegovina, Hrvatska i delovi Dalmacije bi bili svoja Republika. Pravoslavnu Crkvu u tim delovima bi kontrolisao Carigrad, jer ne bi bilo Kralja Aleksandra da tamosnjem Patrijarhu da 1.5 milion franaka da pusti da se ujedini sa Crkvom u Kraljevini Srbiji.

    Italijani su vec i tako kidisali na Sloveniju a uplasili su se srpskih drugo i trecepozivaca iz zarobljenistva. Istocna Makedonija bi pripala Bugarskoj. Umesto Tita, …imali bismo Penezica, ili Djilasa koji bi slusali svog Tita. Ovako Kralj je stvorio naprednu zapadnu drzavu, i 23 godine nije priznavao Sovjetski Savez. Ne smeta on vama zbog Jugoslavije. SMeta jer on taj vas Sovjetski Savez nije priznavao i hteo je kordon oko njega i slao jedinicu da se bori protiv boljsevika.
    Naravnno da je ostao ziv, sa svojim naslednicima tzv Rezolucije 1244 ne bi moralo nikad ni biti a Srbija/Jugoslavija bi danas bili kao Belgija.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here