Дрога као на трафици

Поделите:

Смрт девојчице због предозирања екстазијем подигла је Аранђеловац на ноге. Али то није изузетак – Србија је крцата дрогом која се лако налази и све је јефтинија. Полиција се пак концентрише само на спектакуларне акције.

Субота у једном мањем клубу у Србији. Мркли мрак и хард техно. На вратима неки девојчурак седи на шанк столици, коса пребачена преко лица, споро ђуска уз звуке електронике. „Малопре је дошла да пита да ли могу да јој продам две ракије за сто динара. Kаже нема више, све је дала на спид“, прича нам шанкер.

Тек под светлом у тоалету разазнају им се лица. У реду испред кабина, чини се, махом двадесетогодишњаци. Газда локала нам прича: „Ево, морао сам фиксирам огледало за зид, јер скидају огледало да извлаче црте на стаклу.“ Више се, каже, не скрива ни ко продаје, ни ко узима.

Отворено, али и доступно и јефтино, прича нам и једна девојка која признаје да спид користи сваког викенда, јер је држи будном и помаже да „изгура до јутра“. „Јако је лако набавити. А спид је око хиљаду динара грам или ако купиш пет грама, то је три до четири хиљаде. Ексер је до хиљаду. Мени је за вече довољан један. Највише сам узела два, а код спида, што чешће узимаш, слабије је, па дођеш до грама“, прича она.

Умиру деца

„Не постоји место у Србији где особа која жели не може да пронађе канабис или спид у року од једног дана“, прича за ДW Бојан Арсенијевић из организације „РеГенерација“. Њихово истраживање на узорку од више од 3.500 људи показало је да је употреба психоактивних супстанци уобичајена широм Србије, а 55 одсто корисника чини то у клубовима и током излазака. Најпопуларније психоактивне супстанце су алкохол и канабис, а потом спид, екстази и кокаин.

Kада је на кућној журци у Аранђеловцу од екстазија умрла девојчица од 15 година, о свеприсустности и доступности дрога поново је почело гласно да се говори. „Ја сам се фрапирала“, каже једна Аранђеловчанка. „Само сам села, јер и ја имам двоје женске деце и прво сам помислила на њих, како ћу да их пустим сутра у град.“ „Шокиран сам“, понавља и њен суграђанин који ради као рукометни тренер. „То је узраст који ја тренирам и био сам мало уплашен.“

Аранђеловац, међутим, није први случај да је од дроге умрла особа млађа од 20 година. У јуну је у три различита града у седам дана умрло троје тинејџера, а Бојан Арсенијевић каже да је тих случајева у последњих годину дана било још. Евиденцију је, међутим, тешко водити. „Јако је тешко доћи до података, јер се чак ни смртни случајеви скоро никада не воде као овердоз, него према ономе што је заиста узрок смрти. А узрок смрти никад није супстанца коју су узели, него, на пример код ове деце топлотни удар“, прича Арсенијевић.

Разлози, каже, не леже у квалитету дроге, како то наводе лаици, већ у незнању оних који дрогу одлучују да пробају. „Екстази данас има јачину као деведесетих кад му је цена била 25-30 марака. Једна таблета има 100, 120, до чак 300 милиграма супстанце. 120 је ок доза, а 300 је превелика и две таблете могу особу да доведу у врло ризично стање. Око грам те супстанце би половину људи убио“, прича Арсенијевић. „Значи супстанца је јака, а међу њима постоји тренд такмичења, и то су нам ове године потврдили у разговорима на фестивалима. И постоји тренд да се доказују пред старијима.“

Осим тога што не знају колико би смели да узму, не знају ни како да конзумирају дрогу. „Не пију воду, него конзумирају алкохол, енергетска пића, ђускају и све то доводи до још већег загревања тела и већина њих умре због топлотног удара“, објашњава Бојан Арсенијевић из „РеГенерације“.

Њихово истраживање је показало и да је свака десета особа узела супстанцу за коју апсолутно не зна шта је. „Значи неко је питао хоћеш ли – шта је – не знам – хајде добро, хоћу. Често ни дилери немају појма шта продају. А Kинези, рецимо, мање више на два-три дана избацују нову супстанцу која није ни на једној листи, о којој се не зна ништа сем да има неко дејство, али опет не знамо каква су дугорочна дејства и то је проблем са многим супстанцама.“

„Дајемо вам седам дана“

Проблем је што је дрога доступна на сваком кораку, као да се купује на трафици, поручују Аранђеловчани, и што држава по том питању не ради довољно. Зато су се они дигли на ноге. Под паролом „Не окрећи главу, реци не“ изашли су на протестну шетњу, а властима испоручили списак од 11 захтева и дали им седам дана да их испуне.

„Да институције раде свој посао, вероватно не би било толико доступно. Мора да постоји нека кочница, јер немогуће је да они не знају у овако малом граду шта ко ради. А ако они стварно не знају, требало би да дођу неки људи који знају“, прича за ДW Иван Ивановић из групе „Аранђеловчани и Аранђеловчанке“.

И он и Арсенијевић слажу се да у институцијама постоје људи који „жмуре на једно око“. „Неки тврде да је кочница полиција, неки да је тужилаштво, да предмети стоје, да се постижу нагодбе. Ми смо тражили извештаје од полиције, јавног тужиоца, суда, да их упоредимо – колико је људи ухапшено, колико процесуирано“, каже Ивановић.

Ипак, не негира да је реакција већ стигла. У Аранђеловцу се, каже, на улицама види веће присуство полиције – у униформи и цивилу. МУП је јуче саопштио и да је у више акција због трговине дрогом и оружјем ухапшена 21 особа. „Верујем да наша полиција има довољно информација и да ради добро свој посао“, сматра Бојан Арсенијевић.

„Највише су сконцентрисани на канабис и хероин који пролази кроз нашу земљу, али мислим да немају интерес за одређене супстанце, јер није довољно за сликање, а кад скупе тону канабиса, то је баш згодно. С таблетама то није случај“, каже Арсенијевић.

За прави успех, потребне су оштрије казне, додаје Ивановић. „Kад полицајац одради свој посао и кад он тог истог дилера ког је ухватио види напољу кроз десет дана, он се онда пита зашто то ради и то је можда највећи пораз“, каже Иван Ивановић. „Већина дилера сад подлеже нагодби и смири се две године, све се ради телефонима, њему не треба да напушта кућу да настави да ради.“

Едукација, едукација, едукација

У „РеГенерацији“ се ипак не слажу да би драстичне казне донеле бољитак. „Што више неку ствар забрањујемо, то је већи изазов“, каже Арсенијевић и наводи пример Португала који је пре десет година донео одлуку о декриминализацији. „Показало се да касније крећу, јер ниси фаца, није никаква фама, није толико забрањено, нећеш кривично одговарати, а ако ти нађу неку већу количину, ако виде да си у проблему, упутиће те на разне сервисе који ће да ти помогну“, објашњава Арсенијевић. „Kод нас је све злочин-казна, црно-бело, а ништа није црно-бело.“

И једни и други се, међутим, залажу са едукацију, што родитеља, што деце од најранијег узраста, али по другом моделу, јер едукације по школама које држе припадници МУП-а, слажу се наши саговорници, готово су бескорисне. „То никад није имало неки учинак и сва наша искуства показују да су потребни вршњачки едукатори. Једино њих капирају како треба, сви остали су смарачи – било да дође чика из МУП-а који их плаши бабарогама или да дођем ја који им испричам неку готивну причу“, каже Арсенијевић.

Едукација је нужна и за родитеље, инсистирају Аранђеловчани, и признају да ни већина њих не зна апсолутно ништа о дрогама. „Да науче како да препознају проблем, како да разговарају, јер постоји много родитеља који не знају, а највећи је проблем оних родитеља који понављају не ради то моје дете и не могу да прихвате да имају проблем“, прича Ивановић.

У међувремену, „РеГенерација“ се залаже за решења која су у другим земљама већ дала резултате, као што је драг чекинг (друг цхецкинг). „Значи пунктови на великим дешавањима на којима би могли анонимно и без ризика да оставе нешто као брис дроге и за пола сата дођу по резултате и виде о којој се супстанци ради и има ли још нечега унутра или уопште није супстанца коју си платио“, објашњава Арсенијевић.

Он наводи још примера у којима се држава отворила за политике такозваног „смањења штете“. „У Амстердаму, рецимо, неко је продавао тајландски хероин као кокаин и неколико људи је умрло у кратком периоду, и онда је власт ставила билборде по граду који поручују кокаин који купујете није кокаин, јер кокаин који купују може да их убије“, прича Арсенијевић.

У Србији све то и даље звучи као научна фантастика. Највећи отпор, кажу, долази од полиције. „Они мисле да би учинили превелику услугу дилерима, али са наше тачке гледиште, то што би неки дилер профитирао можда од тога, опет је боље да зна шта продаје, него да нам деца умиру, као што се сад дешава“, закључује Арсенијевић.

 

 

Дојче веле

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here