ДУГИН: Скрипаљ, Сирија и ЕНГ су само жртве!

Поделите:

Ово је интервју за geopolitica.ru са руским филозофом и геополитичарем Александром Дугином, познатим у западним мејнстрим медијима као “Путинов мозак“.

Александре Гељевичу, да ли бисте прокоментарисали серију недавних догађаја? Завера постаје дубља. Пре свега, ту је афера “Скрипаљ” и њени мотиви.

-Нисам специјалиста за отровне супстанце, те се стога моја анализа заснива на претпоставкама. Оставимо по страни питање кажњавања издајица – понекад се они елиминишу након што дезертирају, а понекад не. Овде не може бити недвосмисленог решења. Све државе то раде или, у најмању руку, већина њих. Издајте домовину, и будите спремни да платите за то.

Али оно што је важно је тајминг ликвидације. Ја сам апсолутно уверен у то да нико у Руској Федерацији то не би учинио уочи председничких избора, и усред интензивирања конфронтације са САД у Гути и Сирији у целини. Дефинитивно не сада, јер не постоји горе могуће време. Као што следи, то нису били наши људи. А ако нису “наши“, то значи да су наши противници. Ко су наши противници?

Данас је уобичајено псовати Терезу Меј. Она очигледно није у праву, али ми се понашамо непристојно. Мислим да она није била иницијатор свега овога, нити је то био комични медвед Борис Џонсон.

У чланку бившег енглеског амбарадора у Узбекистану, Крега Муреја, понуђена је занимљива теорија о улози компаније “Orbis intelligence”, нарочито имплицирајући на Кристофера Стила. Најинтересантније од свега јесте то да је ова британска компанија била та која је, по наређењима Хилари Клинтон, припремала многе “Русиагате” материјале, у којима је Скрипаљ можда играо улогу.

Скрипаљ је, не мислећи да ће ова афера добити такав широки публицитет, изнео застарела и неоснована сведочења и склопио ову лажну причу, али сада када је то све покренуло много озбиљније истраге, не гледајући то као чисту предизборну бесмислицу, окупили су се олујни облаци.

Стил и “Orbis intelligence” се нису једноставно решили Скрипаља, већ су такође одлучили да започну Трећи светски рат како би скренули пажњу. Вероватно је да су били подстакнути да то ураде од стране тих истих глобалиста који стоје иза “Russiagate” преваре.

Какво је било њихово размишљање?

Сједињеним Државама више није потребна Енглеска. Стога је Енглеска могла бити стављена под нож у ескалацији тензија са Русијом. Ако то заиста доведе до ескалације, онда се они увек могу повући у последњем тренутку. Ако не, онда ће у сваком случају Трамп, који није вољан да се бори против Русије, изгледати као “издајник англосаксонских интереса“.

У тој ситуацији, Тереза Меј је жртва, а не агресор. Као и сама Енглеска. Након “Брегзита”, Енглеска је потпуно другачија Енглеска. Она је наш тактички савезник у слабљењу антлантистичке линије у ЕУ. Према томе, свађа Русије и Енглеске не користи самој Енглеској, која не добија ништа из тога, већ Сједињеним Државама као сили.

Као што следи, “Orbis Intelligence” би требало ближе истражити. Крег Муреј такође указује на вероватноћу израелског трага. Врло лако може и тога бити. Присуство Руса у Сирији драстично умањује статус Израела на Блиском истоку и везује му руке у Сирији и Либану. Штавише, како тврди Крег Муреј, Израелци су ти који су најбољи стручњаци за отрове и тровање.

Штавише, нама следе избори, и то је проблематично као и увек. Ово је савршено време за операцију мрежног рата. Али овде је Енглеска само алат. Енглеска после “Брегзита” је од тог момента попут Ердоганове Турске, наш тактички савезник, а не непријатељ. Погледајте и видите коме то смета…

Шта је са ескалацијом у Сирији, Гути, и погоршањем односа између САД и Русије?

-Овде такође вреди преокренути контекст. Поента је да се прича око Трампа увек одвија. У почетку је он био портпарол америчког десничарског популизма. Предизборни Трамп, који се ослањао на америчке логое (прагматизам) и Банонов конзерватизам, добио је подршку од више од 62 милиона Американаца. То је веома озбиљан идеолошки мандант дат борби против глобализма и глобалне елите (ЦФР, Клинтон, Обама, итд.).

Наравно, сам Трамп је прагматичар. Он прати идеје све док оне “раде“. Када је ушао у Белу кућу, он је изгурао Банона и чинило се да је испао из шина.

Требало би се рећи да је притисак на њега од стране глобалиста по питању организовања “Russiagate-a” ниоткуда (заправо, како је и сам Путин признао, руски олигарси су заправо финансирали Хилари Клинтон), био заиста моћан. Али није све тако једноставно.

Трамп се није покорио глобалистима и неоконзервативцима, које је изгурао, већ другачијој групи која се појавила у првом плану – милитаристима попут Матиса, Мекмастера и њиховог главног идеолога, Питреуса, који вреба из сенке. Они сада живе у носталгији и верују да САД треба да се освете за Вијетнам. Сада они убеђују Трампа да је могуће “Америку поново начинити великом“ само поражавањем Руса у Сирији.

Трамп мисли другачије. Амерички популиста другачије замишља живот. Ти бесни војници нису Мочвара, као ни неоконзервативци бившег троцкизма. То је још један фактор. Трамп сада тражи начин да се извуче из њиховог стиска, јер одлажење са њима значи губитак легитимитета у очима 62 милиона људи који нису тражили Трећи светски рат.

Зато је Трамп уклонио неразумног лопова, Кушнера, и размишља како да врати Банона, јер су Банонова и Трампова комерцијална и маркетиншка интуиција те које га повезују са његовом изборном основом.

Супротно прогнозама, Трамп је почео да постиже нешто. Он је скоро поразио “Russiagate” , вратио се на свој вољени зид са Мексиком, а економски индекси су се мало побољшали.

Овај контекст објашњава ескалацију у Гути и делимично објашњава аферу Скрипаљ. Осим што је заштитничка операција глобалиста, такође би могао бити и напад од стране милитаристичке тријаде Матиса, Мекмастера и Петреуса.

Ми смо у врло тешкој ситуацији. Последња ствар која нам је потребна је Трећи светски рат са неизвесним исходом. Морамо увек спремни за то, јер је то једина гаранција да се то неће догодити. Слабост је позив за напад. Било би боље да се ово није догодило сада…

 

Геополитика

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here