Duh Vudstoka je ubio tradicionalne vrednosti Zapada

Podelite:

Zbog čega Vudstok, začinjen rokenrolom, seksom i drogom, označava kraj starog, konzervativnog Zapada i početak novog kulta levoliberala?

Zapadni levi liberali sa razmahom obeležavaju pedesetu godišnjicu rok festivala u Vudstoku koji je postao simbol šezdesetih. Dokumentarni film „Vudstok. Tri dana mira i muzike“ iz 1970. danas je opet na ekranima. U toku su – posvećeni Vudstoku – brojni festivali i koncerti. Novi kult Vudstoka je na vrhuncu, slave se mir, ljubav, bratstvo, romantika, ideali.

Svet, koji je posle Vudstoka prestao da bude crno-beli, sada je raznobojan i raznolik – kako govore poštovaoci kulta. Zar je sve ovo istina? Šta se u ono vreme stvarno događalo?

SIMBOL ŠEZDESETIH
Muzički festival, koji je trajao od 15. do 18. avgusta 1969. na farmi (koja je za to bila iznajmljena) u mestu Betel, u državi Njujork, okupio je mnoge zvezde rok muzike Amerike i Evrope: The Who, Jefferson Airplane, Dženis Džoplin, Creedence Clearwater Revival, Džimija Hendriksa, Grateful Dead, Karlosa Santanu i preko 500.000 mladih Amerikanaca – zaista je postao simbol šezdesetih. Tome je doprinelo nekoliko faktora.

Prvo, široka reklama LSD-a u izvedbi ludog harvardskog profesora Timotija Lirija, mladog pisca Kena Kizija (autora romana Let nad kukavičjim gnezdom), pesnika-bitnika Alena Ginzberga… i CIA sa njenim programima tipa „MK-Ultra“, sa izučavanjem uticaja LSD-a i ostalih psihodeličnih supstanci na čovekovu svest.

Slika zagrljenog para, jedan od simbola Vudstoka

Slika zagrljenog para, jedan od simbola Vudstoka

Ginzberg, koji je smislio filozofiju hipika (mešavinu haotičnog seksa, prosvetljenja pomoću LSD-a i dionizijskog preživljavanja tekućeg momenta), a i sam termin „vlast boja“ (to jest mirno, uz pomoć muzike, seksa i zen-budizma, suprotstavljanje „državnom nasilju“), početkom šezdesetih nije se skidao sa „malih ekrana“. Napravio je nekoliko velikih emisija sa piscem Normanom Majlerom u kojima je razgovor o literaturi bio obilato začinjen pričama o LSD-u.

U isto vreme je Ken Kizi sa svojom „veselom bandom“ – koja je do kalifornijskih diskoteka stizala drečavo obojenim školskim autobusom – sa LSD-em upoznavao naprednu kalifornijsku mladež. Do 1965. su sve tri glavne komponente kontrakulturne revolucije – seks, narkotici i rokenrol – bili spremni za start. Šezdesete su počele.

EPIDEMIJA LSD DROGE
„Prestonica“ hipi pokreta postao je deo San Franciska Hejt-Ešberi. Tu su počele da niču komune, a Alen Ginzberg je za njih stvarao svoje formule novog multirasno-multikulturnog života. Aktivno učešće u formiranju LSD kulture uzela je i grupa „Bitlsi“ koja je LSD prvi put probala 1965, a već 1966. aktivno popularisala svoja nova duhovna otkrića u albumu „Revolver“. Kult LSD među mlađarijom već 1966. i 1967. već poprima karakter epidemije.

Na dan zvanične zabrane LSD-a u Americi – šestog oktobra 1966. – aktivna mladež iz Hejt-Ešberija priređuje „Festival ljubavi“ koji će se naredne godine pretvoriti globalnu žurku (preko 100.000) i prerasti u takozvano leto ljubavi: mnogo seksa, mnogo LSD-a, besplatna klopa, nemanje svojine, a ni bilo kakvog pogleda u budućnost. To je bila apoteoza hipijevskih maštarija.

Hipici na Vudstoku 1969.

Hipici na Vudstoku 1969.

Međutim, vera hipija u preobražavanje sveta pomoću muzike, narkotika i slobodne ljubavi (uz izgovaranje magijske formule „Vodite ljubav, a ne rat“ koju je smislio član marks-frojdističke grupe sociologa Frankfurtske škole Herbert Markuze) proživela je tačno jednu godinu. Već 1968. bila im je znatno gora. „Obećana zemlja“ Hejt-Ešberija počela je da se pretvara u leglo prostitucije i kriminala bez osnovnih sanitarnih uslova. A antiratni marševi u – haos.

NAGOVEŠTAJ KATASTROFE
Naredna, 1969. godina, kojoj su levoliberalne legende i dale ime Vudstok, bila je, u suštini, zloslutna godina kojoj bi više odgovaralo ime Čarlsa Mensona. Sin 16-godišnje prostitutke i nesuđena rok zvezda, Čarls Menson jedan je od simbola hipi pokreta i na svoj način fenomen. U vreme „leta ljubavi“, 1967. godine, Menson je u  Kaliforniji stvorio tipično hipi komunu koju je ubrzo pretvorio u apokaliptičku sektu u čijem centru se našla „proročka misija Bitlsa“.

Čarlsova svest – prosvetljena čudovišnim dozama LSD-a – u „Bitlsima“ je videla četiri jahača apokalipse, a u njihovoj pesmi Helter Skelter – opise poslednjeg eshatološkog rasnog rata. Još je zaključila da je on, Menson, taj koji je dužan da ga započne. Da bi bilo zadovoljeno proročanstvo, članovi Mensonove sekte izvode nekoliko ubistava. Apoteoza je bilo ubistvo trudne žene režisera Romana Polanskog i njenih prijatelja na jednom kalifornijskom ranču.

Svoje poslednje ubistvo članovi Mensonove komune-sekte izvode devetog avgusta 1969. – sedam dana pre početka rok-festivala u Vudstoku. Kad mu je suđeno, Menson je izgovorio i ovo: „Helter skelter… to nije moja muzika, ali ja sam čuo šta ona do nas donosi. Ona govori: „Pobunite se!“, „Ubijajte!“ Zbog čega mene za to optužujete? Nisam je komponovao tu muziku!“

Policajci odvode Čarlsa Mensona na saslušanje u sud, Los Anđeles, 03. decembar 1969. (Foto: John Malmin/Los Angeles Times via Getty Images)

Sam Vudstok je malo ličio na obećani raj: užasna organizacija, nezamisliva masa ljudi, manjak hrane, vode i toaleta, vršljanje dilera droge. Otuda i poznata dosetka: „Ko se seća šezdesetih – taj tamo nije bio!“ Bila su samo tri mrtva: jedan se predozirao heroinom, jedan je pao pod traktor, a još jedan – pao sa bine. Ali, to je bio nagoveštaj katastrofe koja je dolazila. Stigla je u vidu velikog rok-festivala u Altamontu šestog decembra 1969. godine.

„Rolingstonsi“ nisu ni stigli da izađu na scenu i otpevaju svoj veliki hit Sympathy for the Devil (Simpatija prema đavolu) kad je došlo do obračuna između „Anđela pakla“, koji su bili unajmljeni da čuvaju red, i grupe crnaca. Prerasla je u krvoproliće sa ubistvima.. To je bio oproštaj od „leta ljubavi“.

Izmoždeni narkoticima ubrzo su počeli da se ruše stubovi pokreta: Brajan Džons 1969, Dženis Džoplin i Džimi Hendriks 1970, Džim Morison 1971. godine. Početkom sedamdesetih u Sjedinjenim Državama je već bilo preko 20 miliona narkomana. Tako je kazna – a za nju su se postarali frojdo-marksisti „frankfurtske škole“, gospodari umova cele generacije, i široki PR levoliberalne štampe – sustigla ceo stari beli konzervativni svet.

VLADIMIR MOŽEGOV

Izvor Fakti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here