Душан Буковић: БИЛАНС БРОЗОВОГ AНТИСРПСКОГ РЕЖИМА

Поделите:

Колико је Брозов  трули,  робовласнички и троцкистички режим и контра-револуционарни преврат 1948. године био по Србе трагичан и колико је био економски успешан, види се најбоље по томе што је преко милион и пет стотина хиљада својих најбољих радника и стручњака „гастарбајтера“ морао продати капиталистичком западу као буржоаско-марксистички „вишак вредности“ или их растурити као робље да аргaтују по буржоаским и колонијалним државама у Африци и Азији… Имајући у виду да и данас, као што је било 60-их и 70-их година ХХ столећа Брозови „гастарбајтери“ и њихови потомци шаљу у Србију “сваке године више од четири милијарде евра дознака из иностранства…” (Види: Од дијаспоре с љубављу, “Глассрбије”, 8. фебруар 2014).

Према једном извештају београдске-јосипградске  “Политике” број  “гостујућих” радника  из Југославије у западним капиталистичким државама попео се на милион у  току 1970. године. “Тако ћемо, каже лист, представљати једног од главних извозника радне снаге на целом европском континенту, с обзиром на укупан број становништва способног за рад”. Одлазе на рад све више и жене. Од 500,000 жена радница у Немачкој су 110,000 из Југославије. Све је већи број одлива високо квалификованих радника. Брига је и то што се најмање Југословена враћа кућама из иностранства. А најновија је брига у томе што у последње време, радници не одлазе на рад него се потпуно исељавају и напуштају земљу дефинитивно…” (Види: “Политика”, Београд, 30. Јул 1970).

Имајући на уму да су капиталистички и „гастарбајтерски“ девизни приливи одржавали  трули, ренегатско-комунистички, рајетински  и расипнички југословенски државни буџет и привреду. Такође, имајући на уму да свега тога није имала Краљевина Југославија, ни милона „гастарбајтера“ у капиталистичким земљама, ни милијадри долара капиталистичке помоћи и кредита, ни туристичке експанзије, па се ипак самостално финансирала и одржавала .

На овом месту вредно је поменути и писмо финског политичара Перти Хатаја, које је упутио у току 1970. године југословенском  робовласнику,  западно-европском и америчком империјалистичком лакеју Јосипу Брозу Титу, у којем дословно каже: “… Већ дуго времена ја пратим ситуацију у Југославији и добро познајем њену историју. Све информације које наводим проверене су са више страна. Морам да признам да сам поражен догађајима у Југославији у току последњих тридесет година, тим пре што имам много пријатеља у Југославији…

Ја сам по професији економиста и добро ми је познато да је према комунистичким теоријама незапосленост феномен капитализма. Али сада 25 година од како сте узели власт у Југославији постоји незапамћена незапосленост. Преко 700. 000 радника било је приморано да оде у западне земље у потрази за послом. Управо су радници највише очекивали од ваше владе. Нас овде у Финској чуди да према званичним подацима још увек има два милиона грађана Југославије који не могу да читају и пишу. То доста потсећа на Шпанију и Португалију… Мене је нарочито поразило да после 1948. Југославија није постала слободнијом земљом. То је било могуће и пожељно у тој земљи која је толико страдала и која је окружена једино слабим суседима…

Свима је познато да је Југославија федерална држава где сви народи имају наводно загарантована права. Како да се објасни да Срби изван уже Србије немају никаква национална права ( на школе, српску ћирилицу, организације, штампу итд. ), иако су Срби највећа нација у Југославији? За време рата Хитлер је направио велику грешку када се окренуо против највећег народа на Балкану, тј. против Срба…” (Види: Фински политичар – Јосипу Брозу, “Слобода”, 9. септембар 1970, Chicago, Illinois, U.S.A.).

Довољно је бацити само брз поглед на оно што је информбировска штампа писала , па да се види какво је владало мишљење о Јосипу Брозу Титу, самопроглашеном „маршалу“  и  генералном секретару КПЈ, пилигринском фратру, малтешком витезу, канонику цркве св. Јеролима у Риму, папином хаџији и вишеструком агенту који је употребљавао преко двадесет псеудонима: Клањчанин, Руди, Ото, Драгомир, Загорац, Георгијевић, Викторов, Петар, Валтер, Тито, Јаромир Хавлицек, Спиридон Мекас…

Не улазећи даље у никакве друге коментаре, цитирали бисмо чланак Н. Лорана, који је објављен под насловом „Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста“, који у скраћеном обиму гласи…

Н. Лоран:

ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА

За 26 март ове године у Југославији су одређени „избори“ за Народну скупштину. Основни циљ тих избора јесте да се замаскира фашистичка суштина режима клике Тита-Ранковића. Припрема за „изборе“ спроводила су у условима гестаповског терора и разуларене демагогије. За обезбеђење „поретка“ за време избора мобилисано је 700 хиљада полицајаца и десетине хиљада жбира државне безбедности. У току припреме за изборе олош Волстрита- поглавник фашистичке банде Тито и његови доклавници – држали су говоре у којима су под плаштом фразирања о „домократији, слободи и социјализму“, покушали да сакрију крајње тешко, управо катастрофално стање економике Југославије и њену потпуну зависност од англо-америчких империјалиста. Овим „изборима“ титовци још једанпут раскринкавају себе као експоненте буржоазије, као англо-америчке шпијуне и фашисте.

Политика клике Тита-Ранковића у потпуности је усмерена на подржавање планова америчких потпаљивача рата. Београдски управљачи, испуњавајући наређења својих господара, чине све могуће да претворе Југославију у војни плацдар, а југословенске народе у топовско месо. Али то за титовце није нова ствар, јер се они већ одавно налазе у служби енглеске и америчке шпијунаже. Као што је познато, за време другог светског рата Титова банда била је повезана са англо-америчким империјалистима, добијала од њих одређене задатке и одговарајућу помоћ. Сада пак, титовци не скривају то. Иступајући 18-ог фебруара ове године у Ужицу Тито је цинички изјавио, да „смо ми за време рата од Запада добијали велику помоћ“.

 

Англо-амерички империјалисти сада отворено подржавају клику Тита-Ранковића. За кратко  време титовци су већ добили два америчка зајма у износу од око 50 милона долара. Та помоћ са Запада добија се такође по линији развијања трговинских веза и указивања војне подршке југословенским фашистима. Већ сада, уједно са другом робом, из САД у Југославију се лиферују авионски мотори, радио апаратура, авионски делови и други војни материјали. Између САД и Југославије закључен је споразум о ваздушном транспорту, у Југославији се граде нови аеродроми преуређују се стари, граде се касарне и друмови који воде према границама земаља народне демократије. Истовремено, под надзором америчких војних саветника, повећава се бројност армије, полиције, специјалних пограничних јединица, и врши се њехова нова предислокација. Армија, пограничне и специјалне јединице порасле су у 1949 години, у поређењу са 1948 годином, отприлике за два пута. Економски, финансијски и војни амерички саветници изучавају материјалне и људске резерве и могућности Југославије за будући рат.

У сагласности са директивама англо-америчких империјалиста клика Тита-Ранковића претворила је Београд у амерички центар шпијунаже и антикомунистичке пропаганде. По налогу Волстрита београдски управљачи воде дивљу, чудовишну, клеветничку пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије, служећи се најгнуснијим измишљотинама позајмљеним из арсенала хитлероваца.

Претварање Југославије у војно-стратешку базу америчког империјализма захтева и преуређење њене економике у сагласности са антисовјетским, антидемократским и војним плановима САД и Енглеске. Услед тога клика Тита-Ранковића активно наставља са политиком ширења и јачања снага капитализма унутар земље. Државна индустрија престала је да буде народно добро и служи америчкој фирми Тито и Ко., као параван за капиталистичку експлоатацију трудбенички маса. Најважнији заводи и рудници прелазе у руке англо-америчког монополистичког капитала. Буржоаски економисти, који раде за клику Тита-Ранковића, уз помоћ англо-америчких „саветника“ разрађују такве „планове“, који се уопште не базирају на унутрашњим финансијским и техничко-економским могућностима, већ полазе од зависности економике Југославије од САД и Енглеске…

Англо-америчка штампа их подржава. Тако је енглески часопис „Трибјун“ 9 марта ове године писао: „Југословенска економика се налази сада на најнижем нивоу… Само ефективна помоћ од стране западних држава може извући Југославију из садашњег тешког стања…“ (Види: Н. Лоран, Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 12 (35), 30. март 1950).

Такође,  не улазећи у никакве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, у априлском издању „Нове борбе“, органу југословенских комуниста- политемиграната у Чехословачкој , објављен је чланак, који у скраћеном обиму гласи…

 „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА

У америчком систему организовања агресије против СССР и земаља народне демократије, чије је језгро Атлански пакт, недостајала је нападачка комбинација, која би обухватала читаво подручје Средоземног мора са Балканом, Блиским и Средњим Истоком. Постојање народно-демократског режима у Југославији и огромни размах народно-ослободилачке борбе грчког народа онемогућивали су остварење таквих планова на Балкану.

Контрареволуционарни удар Титове банде империјалистичких шпијуна и убица, продаја наше земље америчким потпаљивачима рата, забијање ножа у леђа грчкој демократској армији, дало је империјалистима могућности да приступе ковању планова за стварање система организоване агресије на подручју Балкана, а тиме и Средоземног мора.

Непуних десет дана пре заседања министара војних ресора и начелника генералштабова земаља Атланског пакта у Хагу, у Атини су се састали амерички амбасадор у Москви Кирк и амбасадор САД у Београду Ален. Дипломати су стигли у Атину у пратњи војних и политичких „саветника“ и „експерата“, а конференцијама је присуствовао и претставник америчког министарства иностраних послова, Мајрон Блек.

Ова конференција америчких дипломата изазвала је нарочиту пажњу империјалистичке штампе, која отворено пише, да су Ален, Кирк, Блек и њихови „експерти“ расматрали питање стварања „осовине“ Београд-Атина, тј. закључења војно-политичког савеза титофашиста са грчким монархофашистима.

У вези са тим питањем грчки лист „Елефтерија“ каже, да је Ален имао у Београду вишечасовни разговор са Титом, од кога је добио поруку за грчку владу. Чим је стигао у Атину, Ален се састао са грчким министром иностраних послова. Грчки лист „Махи“ примећује, да је „Југославија данас постала центар интереса САД на Балкану.“

Припремање војно-политичког савеза Београд-Атина, пише западна штампа, значи у ствари приступањња формирању основног дела толико ишчекиваног Средоземног пакта, логичног наставка и допуне Атланског пакта. Службена саопштења о атинским разговорима „доларских“ дипломата јасно указују на чињеницу, да потпаљивачи новога рата користе своје агенте титофашисте и грчке монархофашисте за стварање нових центара империјалистичке агресије на Балкану и у Средоземљу.

„Осовина“ Београд-Атина значи увлачење Југославије у злогласни Атлански пакт, значи претварање наше земље у плацдарм империјалистичке агресије, значи продају наших радних људи империјалистима као „топовско месо“ за амерички напад на најбољег пријатеља југословенских народа, на моћни Совјетаки савез…“ (Види: „Нова борба“, бр. 6. (35), 8 април 1950, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој; Никос Захаријадис, Стварање осовине „Аина-Београд“ опасност по мир, „Напред“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Бугарској, бр. 12 (29), 15. јул 195; Титова клика даје нове и нове концесије америчким монополистима, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5. октобар 1949; Амерички официри као „инстуктори“ Југословенске армије, „За социјалистичку Југославију, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 13.Х.1949; Титова фашистичка влада приступа Средоземном пакту, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11, 15.Х1949; Шпијунске везе титоваца и англо-американаца, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949. Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-полтемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949, Управљачи Југославије – агенти обавештајне службе САД, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949…).

 

Душан Буковић

ВИДОВДАН

Поделите:

4 Коментари

  1. Ово је писанија-кошмар. Прави галиматијас тачних уочавања упропашћених бољшевичким лупетањима и урлањем вокабуларом из “васпитног центра” Лубјанке.
    Да имамо посла за озбиљним случајем поцепане личности сигнализира већ првих неколико сабитих полуреченица…

    “Колико је Брозов трули, робовласнички и троцкистички режим и контра-револуционарни преврат 1948. године био по Србе трагичан…” ИТД, ИТД…

    Одмах се поставља питање да ли аутор сматра да до “контра-револуционарног преврата” 1948. Брозов трули, робовласнички и троцкистички режим није био трагичан по Србе?

    Ко год се бавио економијом, илити политичком економијом, илити државним управљањем привредом, зна да су бољшевички-социјализам и национал-социјализам (=фашизам) две главе исте пропасти.

    Аутор тачно констатује:

    “…Имајући на уму да су капиталистички и „гастарбајтерски“ девизни приливи одржавали трули, ренегатско-комунистички, рајетински и расипнички југословенски државни буџет и привреду. Такође, имајући на уму да свега тога није имала Краљевина Југославија, ни милона „гастарбајтера“ у капиталистичким земљама, ни милијадри долара капиталистичке помоћи и кредита, ни туристичке експанзије, па се ипак самостално финансирала и одржавала .”

    Па да. Имамо на уму. Али, бојати се да аутор нема на уму сопствени навод. Да има, знао би да СССР није био никакав пријатељ Срба, па се не би бламирао таквим тврдњама. Г. Буковић је немоћан да схвати разлику која је толико огромна и дубока да је апсолутно непремостива, да су “српство” и “бољшевизам” неспојиви и да нису случајно Енглези Србију назвали “антикомунистичком Вандејом”. Да је тако, доказује и то што је Краљевина Југославија (дакле, реално Србија) прихватила највише белогардејаца после Француске. И доказује што су совјети, скупа са немачким, мађарским, италијанским, бугарским… фашистичким тајним службама и приде по којом “демократском”, били уплетени у убиство витешког Краља Александра Карађорђевића. (Да напоменемо да је то подло убиство најподмуклији атентат у светској историји, у који су упетљане све светске силе, без обзира на идеологију. Но то је друга прича).

    Из смушене писаније кроз густо граније г. Буковића може се намирисати само да је хтео рећи да Титов фашистички економски систем неефикаснији ЧАК И ОД Краљевине Југославије, а да смо се пак чврсто држали стаљинизма само Бог зна где би нам крај био??? Ваљда је то нека поента? Да мисли друкчије, јасно би се заложио за враћање Монархије. Пошто не мисли, пише тако као пише.

    Наравно да је Тито-фашистички режим (како систем владавине назива Буковић) или аустро-фашистички, каквим реално био, морао пропасти као што су пропали сви бољшевички и фашистички системи.

    Но, просто питање за г. Буковића, да ли он сматра да је неке летње ноћи Јосипа Амброза или како се већ звао, из свемира лупио у главу камен глупости, па се из позитивног комунисте намах појавио као “троцкистички фашиста” итд? Уз све поштовање према здрављу г. Буковића, ЧИЊЕНИЦЕ показују да је тај тзв. ТИТО УВЕК БИО ФАШИСТА. Управо зато, лако је сарађивао и са усташама и са грчким комунистима.

    Докле је ишла та подршка грчким комунистима, заборавио је г. Буковић. А ишло је до размера да је део Србије дат тим фанатицима или шта су већ били, па је та “територија” означена као “екстериторијална” и ту су грчки комунисти чак штампали сопствени новац.
    http://akuzativ.com/teme/759-eksteritorijalna-komuna-grckih-partizana

    Будале мислиле да им је Тито пријатељ.
    Кад оно, Тито их преко ноћи пустио низ воду.

    И, не пишем ја ово због несретног Буковића.

    Све се поновило. Аустроугари су се од “титоваца” претворили преко ноћи у “најљуће Србе” па се друге ноћи из “Србенди” којима нико раван није, претворише у еврофанатике.

    Правим и јединим Србима, монархистима, такве су трансформације непојамне.
    Душан Буковић је у том размеђу остао распечен, са мудима у шрафтунгу.

    • Najuitnije ( i odgovor sadrzan) u ” budale mislile da im j e…. prijatelj”; naravno, Djordjihe ima u vidu i one grcke budale i ove- rankovice, krcune…. , crvenu gamad iz Srbije. Samo: iz Djordjijevog se izvlaci zaklhucak- tito bi genije! Mozda njemu- Djordjiju- zato u kutnjaku Bec: pa, mi u Srbiji stvorili veceg genijalca, no vi van Srbije sto stvoriste onu Starinu Becku.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here