Dušan Opačić: Druga Srbija – TRADICIJA KOJA TRAJE

Podelite:

Kada govorimo o drugosrbijancima najteže je ostati u okvirima pristojnosti. Moramo priznati da većina građana teško može određeni epitet zameniti finom i kulturnom rečju. Da bi čovek napisao tekst na neku temu mora imati opušten odnos prema njoj, kako bi na najbolji i najrazumljiviji način izrazio misli, stavove i ideje.

Priznajem da ovaj tekst pišem uz maksimalno suzdržavanje, kao neki vid iskušenja. Sama evolucija nastanka, razvoj, delovanje i vrhunac Druge Srbije, kao i osvrt na sve to izazivaju kod mene jako neprijatne reakcije, jer normalan sklop čoveka nije dovoljno jak i ne postoji imunitet koji bi filtrirao informaciju ključne reči „drugosrbijanci“, a da ne izazove bes.

Kada neko uradi ili kaže što ne godi našem sluhu ili se kosi sa našim uverenjem, kao normalni i tolerantni ljudi bi prvo trebalo da se zapitamo šta ga je navelo da to uradi. Na drugom stepeniku, pokušaćemo i da razumemo taj čin. Za ovo poslednje, ne pozivam se na hrišćanstvo, licemerno je, hajde da probam da se pozovemo na ljudsku zrelost.

Dugo vremena sam razmišljao o ikonama i tribunima Druge Srbije, i nikako ne mogu da shvatim kako jedan čovek može da živi sa tim da od drugog čoveka (običnog smrtnika) na ulici doživljava salve uvreda, da svesno izaziva pogled prezira, da sasvim mirno živi sa tim, kao da je sve to sastavni deo života, da je to okej, da se ništa ne dešava. Iskreno mislim da se tu radi većim delom o mazohizmu i nedostatku obraza, ali pustimo sad to, posvetimo se faktima o nanošenju štete i zla sopstvenom narodu i državi od strane evroatlantskih „antifašista“, liberalnih levičara iz kruga dvojke od milošte nazvanih drugosrbijancima.

Koliko ja shvatam korene drugosrbijanstva, rađanje vesnika mondijalizma trebali bi da potražimo u sedmoj deceniji prošlog veka kao rezultat sukoba u Savezu komunista. Uostalom, veliko je pitanje da li uopšte to možemo nazvati sukobom ako uzmemo u obzir da se Brozova mašinerija olako rešila čuvene trojke Nikezića-Perovićeve-Tepavca. Još su ih nagradili titulom liberala, bez osnova i bez ikakvog razloga, jer se ta grupa izjašnjavala kao tvrdo-komunistička, i nikako se nije zalagala za uspostavljanje višestranačja i demokratije.  Razlike između Broza i pomenute grupe bila je u nijansama, po pitanju ideologije i državnog uređenja zemlje.

Prema svedočenju mnogih savremenika čuvene trojke, jako ih je nerviralo to što su označeni liberalima u kampanji koji je sprovodio režim nad njima. Kako kažu, tiha reka breg roni, svoj kapital iz prošlosti su naplatili, nametnuti „liberalizam“ poput plašta navukli su na leđa i pod tim znamenjem krenuli u borbu protiv sopstvene države i naroda, prvih dana višestranačja u Srbiji početkom vladavine Slobodana Miloševića. Poput palice u rukama američke spoljne politike udarali su besomučno i nisu štedeli. Što narod kaže, za sve pare.

Bivši ekstremisti a tada prekomponovana građanska elita po nalogu moćnika preko bare napadala je Miloševićev nacionalizam, često u izjavama pozivala na bolje vreme i prošlost (Brozovu diktaturu), dok je svaki vid srpskog patriotizma bio označen fašizmom. Nije im smetalo što pojedini Miloševićevi suparnici tog vremena baštine ravnogorstvo, bilo im je prihvatljivo savezništvo sa svima kako bi se srpskoj naciji nametnula krivica za ratove koji su buktali širom bivše Jugoslavije. Bili su šampioni u presvlačenju, UJDI, Reformisti Ante Markovića (koji im je prvi okrenuo leđa i zapalio van zemlje), GSS…i mnoge druge stranke, udruženja, pokreti…uvek disciplinovane članice par velikih i idejno šarolikih ukrupnjenih opozicionih blokova i koalicija protiv Miloševića.

Čitali smo i čuli mnogo kritika na račun drugosrbijanaca iz pera i usta mnogih umnih ljudi, sa svih smerova političkog spektra u našoj zemlji. Posebno bih izdvojio odlomak pokojnog akademika Nikole Miloševića, koji je najbolje definisao evoluciju razvoja nacionalnih štetočina, u svojoj knjizi „Politički spomenar – Od Broza do DOS-a“.  U gospodstvenom maniru Milošević je zabeležio: „Njihovi (misli na eksplicitno navedena imena šefica pojedinih NVO)američki pokrovitelji i nalogodavci nisu dakle od njih tražili, a ni očekivali, da rade na uspostavljanju i unapređenju demokratskih institucija u Srbiji već samo da ubeđuju srpski narod da je jedino on kolektivno odgovoran za sve ratne zločine u minulom ratu i da mu omile Haški sud kao mesto na kome se uzorno deli pravda gotovo nalik na onu božansku…“

Nakon svih ovih godina a pogotovo nakon petooktobarskog puča možemo sa sigurnošću reći da Zapadu predvođenim SAD nikada nije bio cilj da se u Srbiji postave temelji jedne ozbiljne pravne države, već kolonije u kojoj će se borba pod parolom za demokratske vrednosti svesti na borbu i ubijanje sopstvenog identiteta. Najviše su im odgovarali sledbenici Brozove ideologije u takvom poduhvatu, jer je projekat isti,  anti-srpski – što manje srpskog uticajai samospoznaje, što više izmišljenih novih naroda i država. Kao u vreme Broza. Tražili su ljudska prava, kao neophodni novitet, tokom Miloševićeve vlasti, a pozivali se na Brozovu Jugoslaviju kao da su tada standardi bili savršeni. Ono što je zajedničko za skoro sve njih, jeste da rade isključivo za novac i sopstvenu udobnost. Nije ni čudo, jer je 90% njih veoma dobro profitiralo u vreme Broza kao omiljeni i dobro plaćeni disidenti ili su direktni potomci Brozove kaste bogatih komunističkih funkcionera, naviknuti na skupe strane škole i dobar život. Oni se plaše istinske demokratije i promene svog lagodnog stila života. Oni se plaše jačanja patriotizma jer će presušiti Soroševo finansiranje u tom slučaju.

Tako je bilo, a šta se dešava danas i gde su drugosrbijanci? Tu su, ali su jednom nogom zagazili na istorijsko smetlište. Danas su nervozniji nego ikada. Snašla ih je histerija odbačenog ljubavnika, jer su postali tehnološki višak kod svojih poslodavaca. Fabrička traka je stala. Došlo je do neplanirane promene ravnoteže u svetu, do promena spoljne politike velikih sila. Mi sužnji Srbi, da se ne lažemo, navijali smo za Trampa tokom poslednjih predsedničkih izbora u Americi, iz očaja i nade da će nas već jednom  Zapad ostaviti na miru da malo predahnemo, da budemo ono što jesmo, u duhu svoje tradicije, da će se napokon čuti glas istine i ispraviti nepravda okupacije KiM, da će neko odgovarati za zločine nad Srbima i za NATO agresiju na našu zemlju. Molimo se za slom EU (trgovinske tvorevine bez političke integracije u kojoj jači naređuju slabijima i koriste ih kao jeftinu radnu snagu i kupce upola lošijih izvoznih proizvoda nego u domaćoj sredini), da bi napokon postali ravnopravni pregovarač na svim stolovima, a ne po čekaonicama i predsobljima Brisela. Po svim parametrima, ova 2017. godina biće godina velikih promena, veoma teška za lešinare na nebu lažnih „ljudskih prava“. Ali, nemojmo se zavaravati, njihovi finansijeri nikako nisu bankrotirali i oni neće nestati. Pregrupisaće se, u nove organizacije i pokrete, pod novim plaštom, postaće još agresivniji, jer danas je na dnevnom redu preraspodela svetskog kolača, uticaja i novca. U toj borbi biće mnogo očaja, a osnovano sumnjam da očajni, moguće je, ne prezaju ni od izazivanja haosa, kako ne bi izgubili dosadašnji uticaj i stil života.

Ar Info

Podelite:

1 komentar

  1. Najpoznatiji bastevnici Ravnogorstva,Vuk i Seselj ,bili su dva komunisticka kukavicija jaja poturena u leglo Iskonske Srpske Nacionalne Elite kako one domace koja se tek prenula od komunistickih represalija,a jos vise su potureni Srpskoj nacionalnoj politickoj emigraciji koja je zeljno ocekivala Srpsko jutro i Vaskrsenje.Ovi dvojica su im se nametnuli kao disidenti,preumljeni komunisti u nacionaliste,.Obmana je uspela,pokupili su pare,titulu vojvode,sprecili nacionalnu emigraciju da svojom materijalnom podrskom organizuju ne kontrolisane politicke subjekte i tako izvrsi politicku invaziju na Srpski komunisticki prostor,koji je cvrsto drzao Slobodan Milosevic.Srpska emigracija ,deo onih koji su krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih,vec ostareli tamo kao politicki emigranti videci da se na tlu SFRJ desavaju politicka previranja,stvaranja otvorenih nacionanih vodja kod vecine naroda ,u jednom momentu su prihvatili i Milosevica kao nacionalnoga vodju,sto je on sam to kasnijim svojim cinjenjem i ne cinjenjem demantovao sto je izazvalo razocarenje kod vecine emigracije.Vukova i Seseljeva obmana daleko duze je trajala.Ti drugosrbijanci kao izdanci jedne tradicionalne komunisticke Srpsko- izrodske-izdajnicke elite, kao deca mocnih komunista,sesdesetih i sedamdesetih godina odgajena na rokenrolu,koka koli, leviskama,skolovana uglavnom kod Anglosaksonaca ,preumljena ,postala je zgadjena nad nacijom kojoj su nekada pripadali,koja je i dalje upraznjavala narodnu muziku,slave,vasere,sajkacu i Srpstvo Oni su cekali svoj trenutak da svu svoju mrznju prema Srpstvu kao celini ,slobodno iznesu,.I docekali su.Ocevi i matere njihove su to svoje anti srpstvo umotavali u oblandu bratstva i jedinstva,boreci se protivu “unutrasnjeg neprijatelja koji ne miruje”, a deca njihova to svoje anti srpstvo ispoljavaju kroz borbu “za prava coveka”,sto na danasnjemu jeziku znaci SVAKA LJUDSKA GAMAD I POGAN MOZE DO IZNEMOGLOSTI DA SILUJE,UBIJA,PROTERUJE,RADI STA HOCE NARODU SRPSKOME,A OVAJ NE SME DA SE BRANI JER CE POSTATI RATNI ZLOCINAC,I IZAZIVAC ZATO STO JE SE BRANIO.Vidite da su sada u vecem delu sveta zlikovci branjeni i povlasceni a zrtve gotovu postale krivciValjda ce doci jednoga dana vreme za svodjenje racuna.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here