Душко Радовић: “Дошла су времена кад сви имају расног пса, а дивље дете”

Поделите:

Да ли би људи могли бити бољи? Могли би, али нико неће први да почне. Сви имају лоша искуства. Нисмо ли се мало пута заклињали да ћемо бити бољи?

Дошла су друга времена. Деце је све мање, а паса све више. Данас знамо оно што никад нисмо знали: пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља. Од паса не треба ништа и никога стварати, они се рађају и умиру као пси. А од деце треба стварати људе, што је скоро немогуће.

Никад вам жена не може родити тако квалитетно дете, каквог пса можете купити. Од детета никад нећете створити пса, а пас вам може постати више него дете. Са псом морате у шетњу, што само може користити вашем здрављу. Према детету немате таквих обавеза.

Наилази неко пасје време, у најбољем смислу те речи.” Ово су неки од афоризама које и данас радо препричавамо. Прошла је 31 година од смрти великог Душка Радовића, али његова реч и даље живи. Прочитајте неке његове најзанимљивије мисли: “Пре него што поправите свет, поправите чесму у свом стану.

Свет би био много срећнији и лепши кад би свако само поправио чесму или макар зубе”. “Зашто се уличне корпе за отпатке не подигну на висину кошева за кошарку? Била би то провокација којој нико од наше кошаркашке нације не би одолео. Kошеви би били пуни, а град чист”.

“Јуче је један родитељ завапио на родитељском састанку: Дајте ми добро дете, па ћете видети какав сам ја отац!” “Пре него што кренете да тражите срећу, проверите – можда сте већ срећни. Срећа је мала, обична и неупадљива и многи не умеју да је виде.” “За разлику од доктора наука, сељаци имају више знања него стручне спреме.” “Улажите у стомак! То улагање даје брзе и видљиве резултате. Улагање у главу је дугорочно и неизвесно.”

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here