Два Хуана без сомбрера

Поделите:

 

Чини се да има нешто заједничко у Украјини и Венецуели иако се налазе у различитим хемисферама? Потпуно различите земље са различитом историјом, традицијама, климом на крају крајева. Зашто су очигледни самозванац Гваидо, и Зеленски, који је наводно тријумфовао у имитацији избора, толико слични? Тешко је не приметити да су слични. Зашто је почела да посустаје разрађена шема – скупљамо статисте, одређујемо погодну  особу и кажемо јој шта да ради -? Зашто се не дешава по плану? Државни секретар са ЦИА прошлошћу уверава  да су “Руси криви за све”. Најсмешније је то што је он делимично у праву. Прошло је време неподељене доминације Вашингтонског регионалног комитета. А када нема поштовања према домаћину, ко ће водити церемонију са његовим луткама?

Није лака судбина вашингтонских васпитаника

6-ти покушај

Венецуелански преварант – самозванац  Гваидо, кога подржава Вашингтон, најавио је 30. априла још један почетак “завршне фазе” државног удара. Као резултат  поново није испало али,  овај пут дошло је до пуцњаве. Има погинулих.

На америчку иницијативу 1. маја, разговарали су телефоном руски министар иностраних  послова Сергеј Лавров и амерички државни секретар Мајкл Помпео. Централно питање  је било о ситуацији у Венецуели, где је пре тога опозиција, уз јавну подршку Сједињених Држава, покушала да преузме власт. Са руске стране било је наглашено да је мешање Вашингтона у унутрашње послове суверене државе, претња његовом руководству, најгрубље кршење међународног права. Наведено је да је наставак агресивних корака препун најтежих последица. “Само венецуелански народ има право да одреди своју судбину”, наводи се у поруци руског министарства иностраних послова.

Гваидо је 3. маја признао још један неуспех још једног покушаја државног удара. “Ја не искључујем могућност војне интервенције, јер је сасвим јасно какав  је Мадуров режим. Али, то је крајња мера. Пре свега, неопходно је да постигнемо мирну предају власти “, рекао је штићеник Вашингтона.

У међувремену, државни тужилац Венецуеле Тарек Вилиам Сааб је рекао да је та институција издала 18 налога за хапшење због недавног покушаја да се организује државни удар. Нећемо судити о храбрости пучиста  који се надају страној интервенцији. Тим пре – о њиховој искрености. У свим хемисферама “Мајдауни” су слични.

Као  што је познато, план војне интервенције развијао је и лобирао злогласни Ерик Принс – оснивача интервениста, познатих као «Black Water», «Academi» итд. Бразил је само након неколико неуспеха Вашингтонских присталица на венецуеланској земљи (судећи по изјавама потпредседника земље) одлучила да своју територију не даје као одскочну даску за Принсове „дивље гусане“. Но, то није крај приче. Према Ројтерсу, Пентагон је “приказао детаљно планирање по мери  продубљења ситуације као политичку нестабилност у нафтом богатој земљи” – рукама најамника, од којих се по потреби може одрећи (као на пример, након познатог неиспелог десанта у Заливу Свиња на Куби).

“Новац за такву авантуру Принс ће сигурно наћи у САД међу “нафтним инвеститорима “, дистрибутерима буџета америчких специјалних служби. А и међу “венезуеланским дијаспором” има оних који желе да плате новцем да се пролије венецуеланска крв. Могуће је да нађе и политичку подршку у Трамповој администрацији. Међутим, чак и велика “приватна армија”, која би могла да упадне у Венецуелу – није гаранција америчке победе, већ само гаранција да ће венецуеланска криза прећи у активнију и крвавију фазу, сматра аналитичар Иван Данилов. – Сиријско искуство показује да ово може трајати врло дуго, у случају да присталице поштовања међународног права правилно промешају своје карте, Венецуела би могла постати још један неуспех агресивне спољње политике Вашингтона.”

  1. маја, на иницијативу америчке стране, дуго су телефонски разговарали руски председник Владимир Путин и амерички предсједник Доналд Трамп. Према званичном сајту Кремља, током размене мишљења о ситуацији око Венецуеле, председник Русије је нагласио да само венецуеланци имају право да одреде будућност своје земље. У исто време, уплитање споља у унутрашње послове, покушаји насилне промене власти у Каракасу, подривају изгледе за политичко решење кризе. Договорено је да се наставе контакти на различитим нивоима. Убрзо су амерички извори известили да је Трумп незадовољан обавештајним службама, који су наводили да су највиши војни лидери Венецуеле били спремни да подрже опозицију, што се у ствари није догодило, а био је незадовољан и отвореним изјавама државног секретара Мајкла Помпеа и саветника за националну сигурност Џона Болтона о припреманој војној интервенцији. Иако то, наравно, не значи да су Сједињене Државе одустале од својих намера.

“Они воде неконвенционални рат како би ослабили нашу домовину, реализују заверу са много новца, како би изнутра поделили и уништили оружане снаге уз помоћ групе издајника-пучиста”, изјавио је председник Венецуеле Николас Мадуро. – Постоји америчка империја која жели да влада целом Америком, која хоће да спроведе Монроову доктрину. Постоји и Боливарска доктрина. Или Монро, или Боливар, или империја јенкија, или чавежска Венецуела ”.

У међувремену, док Помпео тресе ваздух изјавама да “руси морати да оду”, у Москви примају министра спољних послова Боливарске Републике.

Отвор за недохвативе могућности

Украјински владајући паноптикум наставља да демонстрира своје “креативне” способности. На писту модних маскарадних прерушавања  “преобучени” у униформе вермахта и СС-а, кијевски министар иностраних послова Павло Климкин измислио је алтернативу Европи мрској акцији “Бесмртни пук”. Уосталом, идеју да Украјинци изнесу на улице портрете “украјинских грађана који су отети и гурнути у руске затворе”, као и рођаке “изнуриваних током стаљинистичких репресија”, господин Климкин је позајмио од радикално оријентисаних алтернативно надарених суграђана. Међутим, министар је сасвим искрено подржао „креативност“, тврдећи да ће „ово бити адекватан одговор, да се комплетира слика у људској и историјској димензији“.

Корисници друштвених мрежа одмах су посаветовали Климкину да изађе са портретом Хитлера, који је смртно “страдао  од стаљинских репресија”, као и да “поизлечи главу” и да размисли о промени професије – да ради нешто креативније него што је  дипломатија: лепљење сличица или плетење, на пример. Са наше стране напомињемо, да су коментатори неправедни према бившем руском момку, који је рођен у Курску и дипломирао на Московском институту за физику и технологију са специјализацијом из «примењене математике и физике». Мало ко може показати рушилачки утицај Украјинаца на људску личност тако живо и несебично као што чини бивши Павел Анатољевич, а сада Павло (Климкин). Другог таквог тешко је наћи….

Породица новоизабраног кијевског председника Зеленског недавно се нашла у средишту стамбеног скандала. Показало се да је супруга шоумена власник елитног станчића у Ливадији (на Криму), стеченог, како кажу зли језици, у пуном складу са националном пореском традицијом – у пола цене. С једне стране, то је, наравно, стимуланс да се сања о повратку заувек изгубљеног полуострва (поготово зато што га траже и куратори), а са друге – повод за дубоку жалост.

Специјални изасланик САД-а Курт Волкер у интервјуу за  једно европско издање упозорио је политичког комичара „независне“ од „непромишљених потеза“ и „уступака Русији“, обећавши да ће се у супротном случају „однос према Зеленском променити веома брзо “. Амерички Конгрес је разрадио и објавио своје инструкције наследнику Порошенка: “Пред новоизабраним шефом државе стоје важни задаци – наставак антикорупцијских реформи, осигурање политичке стабилности и економског благостања земље”.

Текст упутстава објавила је Америчка амбасада у Украјини. Сједињене државе морају да повећају своју политичку, дипломатску и војно-техничку помоћ Кијеву у борби против Русије; обратити посебну пажњу на праћење ситуације у Азовском мору; ојачати рад на санкцијама против Русије у координацији са европским партнерима; супротстави се, заједно са Европом, покушајима Русије да манипулише енергетским ресурсима, посебно пројектом Северни ток – 2, у политичке сврхе.

“Лепо? Без сумње. Но – да ли је то изводљиво? Како би се рекло – и овде постоје питања. Пошто су обећања и требовања – иза океана, а «педале»  и задњица – ево их овде, кијевски новинар Владимир Скачко је ироничан. Према његовим прорачунима, Кијев већ има три “чаробне педале”: прва је, наравно, указ руског председника о издавању руских пасоша грађанима ДПР-а и ЛПР-а, а потом и свим грађанима Украјине који не желе да наставе да живе у неонацистичкој држави; друга  је могуће одвајање Украјине од 1. јуна текуће године од руске нафте и нафтних деривата; трећа је могућност заустављања снабдевања угљем из Русије од 1. јуна и прекид транзита руског гаса од 1. јануара следеће године (што би заједно значило колапс украјинске термоенергетике).

Зато се у Украјину враћа Игор Коломојски, звани «Бења». Он са понекима још увек намерава да се обрачуна, мада и са неким погледом упртим на прекоморске шефове. А на почасни назив “цитат дана” на друштвеним мрежама с правом претендује коментар: “Ако је Америка нечим незадовољна, увек може да почне да дели своје пасоше у Донбасу,  како би држала конкуренцију са Русијом.”

Николай ФИЛИППОВ.

Извор: https://c-pravda.ru/news/2019-05-07/dva-khuana-bez-sombrero

 

Превод за  Видовдан  – Андрей Волков

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here