Двадесета годишњица НАТО агресије

Поделите:

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН-а

Ваздушни напади НАТО снага на Србију, односно тадашњу СРЈ, почели су на данашњи дан пре 20 година. За 78 дана погинуло је између 1.200 и 2.500 људи. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Кларк је доцније у књизи „Модерно ратовање“ написао – не само да је планирање ваздушне операције НАТО-а против СРЈ интензивирано средином јуна 1998, већ и да је завршено крајем августа те године. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. Након што је одлуку о неприхватању страних трупа потврдила Скупштина Србије, која је предложила да снаге Уједињених нација надгледају мировно решење сукоба на Косову, НАТО је 24. марта 1999. у 19.45 започео ваздушне ударе крстарећим ракетама и авијацијом, на више подручја Србије и Црне Горе.

Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД. Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима. Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено. У ноћи 23. априла 1999. године у два сата и шест минута након поноћи, НАТО је у нападу на зграду РТС-а усмртио 16 радника. То је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

Током бомбардовања извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом. Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије – у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

После више дипломатских притисака, бомбардовање је окончано потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову 9. јуна 1999, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије. Пошто је генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао наредбу о прекиду бомбардовања, последњи пројектили су пали на подручје села Коколеч у 13.30. Тог дана је Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 1244, а у Покрајину је упућено 37.200 војника Кфора из 36 земаља, са задатком да чувају мир, безбедност и повратак више стотина хиљада албанских избеглица док се не дефинише најшири степен њене аутономије.

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ГОДИШЊИЦЕ
У Србији ће низом комеморативних манифестација бити обележене две деценије од почетка агресије НАТО-а. Дан сећања на страдале биће обележен у Нишу, у присуству председника Србије Александра Вучића и премијерке Ане Брнабић, представника војске, цркве, дипломатског кора, грађана. Градоначелник Ниша Дарко Булатовић позвао је грађане да се окупе испред Тврђавског моста и одају почаст свим страдалима.

Како је најављено, градоначелник Београда Зоран Радојичић, породице погинулих радника РТС-а, помоћница министра културе и информисања Славица Трифуновић, генерални директор РТС-а Драган Бујошевић и в. д. директора Телевизије Србије Илија Церовић, положиће венце испред споменика „Зашто“, у знак сећања на погинуле раднике РТС-а.

Пошту погинулима у НАТО бомбардовању код спомен-обележја „Гласник са Стражевице“ на брду Стражевица одаће председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, заменик градоначелника Горан Весић и државни званичници. Заменик градоначелника Београда Горан Весић положиће цвеће и на спомен-обележје посвећено Милици Ракић и деци страдалој у НАТО агресији. У Новом Саду, Дан сећања биће обележен у касарни Југовићево, а венце ће положити делагација Новог Сада, Покрајинске владе, Скупштине Војводине, породице погнулих припадника војске.

Војно-филмски центар „Застава филм“ организоваће у сарадњи са Југословенском кинотеком пројекције филмова „Да се не заборави – 20 година од НАТО агресије на СРЈ“. Од 19.00 до 21.00 час биће приказани документарни филм „Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије“ (49 мин), редитеља Милуна Вучинића и Горана Костића и играно-документарни филм „Воз“ (13 мин), редитеља Горана Костића, саопштило је Министарство одбране.

 

Извор Танјуг

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here