East-West Institute: Србија се мора покорити политици ЕУ према Русији

Поделите:

САД би требало да наставе да подржавају чланство Србије у ЕУ, али и позицију Брисела да нема чланства без признања Косова и повиновања политици ЕУ према Русији, наводи се у извештају америчког Института Исток-Запад (East-West Institute) и Националног комитета за америчку спољну политику (National Committee on American Foreign Policy).

        У извештају „Време за акцију на Западном Балкану – Препоруке за америчку дипломатију“ наводи се да САД треба да охрабре ЕУ да оживи дијалог Косово-Србија који мора да доведе до српског признања Косова као независне државе.

        Аутори извештаја, међу којима су председник Института Исток-Запад и бивши амбасадор САД у Србији Камерон Мантер и бивши амерички изасланик у преговорима о статусу Косова амбасадор Френк Визнер, оценили су да САД и ЕУ треба да се заједнички и координирано ангажују у решавању горућих питања на Западном Балкану како би се спречио потенцијални конфликт у том региону.

        У извештају објављеном 2. маја наводи се да је потребна „непосредна и одлучујућа акција“ САД и ЕУ, јер је „Западни Балкан, који обухвата БиХ, Македонију, Косово, Црну Гору, Албанију и Србију, поново постао подручје које забрињава због мањкавости унутрашњег управљања, економских изазова, етничких трвења унутар региона и спољних утицаја“.

        У извештају који садржи и кључне препоруке за сваку земљу региона аутори истичу да би САД требало да охрабре ЕУ да оживи дијалог Косово-Србија који мора да доведе до српског признања Косова као независне државе.

        Додаје се да је Вашингтону потребан обновљен и ојачан однос са Србијом, највећом и најјачом државом региона која „балансира на дипломатској жици удварајући се у исто време и Русији и ЕУ“.

        Осцилације политике ЕУ према региону лидерима Србије дају прилику да наставе да услишавају руске молбе као што је оснивање „квази војног“ руског хуманитарног центра у Нишу. Европски лидери не могу очекивати од Србије да ће се одлучно посветити ЕУ ако чланство и даље изгледа далеко. Једном речју, ако Србија не може да седи на две столице онда то не може да чини ни ЕУ, навели су аутори.

        Чланство у NATO треба да остане опција када је реч о Србији, али америчка очекивања морају узети у обзир и историјско наслеђе војних операција NATO у региону као и вероватно гласно противљење Русије. Зато, додаје се у извештају, сарадња са NATO треба да се настави уз подршку Србији да ограничи своје безбедносне везе са Русијом на трговину оружјем и обуку.

        Када је реч о Косову, у извештају се наводи да би САД требало да охрабре ЕУ да оживи дијалог Косова и Србије уз подршку САД како би се спречило да Косово настави да клизи ка статусу замрзнутог конфликта.

        САД би требало да охрабре ЕУ да поново потврди да је Косово на кредибилном путу приступања иако му предстоји још много посла, док се Србији мора јасно ставити до знања да њен пут приступања ЕУ захтева признање Косова уз разумевање да кад Србија постане чланица ЕУ не може ометати евентуално чланство Косова у Унији.

        Такође, NATO би заједно са Косовом требало да ради на развоју мале, лако наоружане, одбрамбене војне моћи а процес формирања тих снага мора укључити дијалог Косова и Србије, али ни под којим условима Србија не треба да има право вета у том процесу, наводи се у извештају.

        Кфор треба да остане на Косову али би постојање сталне NATO или америчке базе у регион непотребно провоцирало Србију И Русију, навели су аутори извештаја.

        У извештају се истиче и да решење захтева да Србија и Косово помире своја неслагања око државности Косова и додаје да би нормализација донела користи региону Србију би приближила ЕУ а Косову би омогућила да тражи пуно чланство у УН и другим међународним организацијама.

        Уз констатацију да процес нормализације односа наилази на низ озбиљних препрека, аутори наводе да обе стране морају у потпуности и у доброј вери спровести постојеће споразуме, а када је реч о нерешеним питањима која захтевају преговоре стране треба охрабрити да се сагласе на највишем нивоу о „мапи пута“ корака који воде ка решењу и примени.

        Аутори извештаја наводе такође да би у процесу нормализације „једнога дана могли би да буду потребни нови и креативни предлози“, али и додају да је „могућност велике погодбе која би могла укључити и размену територија између Косова и Србије“ коју је наговестио председник Србије Александар Вучић „идеја за коју још није дошло време, упркос њеној почетној привлачности као иновативног бега од клизања Косова у статус замрзнутог конфликта“.

        Када је реч о Македонији у извештају се наводи да чланство Македоније у ЕУ и NATO мора да буде приоритет.

        САД треба да употребе свој утицај на највишем нивоу у Македонији и Грчкој да нагласе важност решавања „питања имена“ које стоји на путу и да сарађују са УН у том циљу.

        У извештају се оцењује да Западни Балкан има реалан и мерљив утицај на безбедност и стабилност Европе и да бројни политички, економски и безбедносни изазови са којима се регион данас суочава прете да се одразе и на остатак Европе.

        Додаје се међутим да проблеми Балкана нису непремостиви јер не захтевају нове институције нити значајне финансијске и војне обавезе САД, већ напротив, решење захтева рад кроз две организације које су већ присутне у региону ЕУ и NATO.

        Свеобухватни приступ решавању читавог низа политичких, економских и безбедносних изазова на Балкану захтева да ЕУ и NATO раде у тесној координацији, како међу собом тако и са САД.

        За напредак региона најважнији је реалистичан и недвосмислен пут до чланства како у ЕУ, тако и у NATO, али први корак ка стабилном Западном Балкану захтева политичку одлуку у европским престоницама и у Вашингтону да се препозна важност региона и да се схвати да стратегије које нису скупе могу дати суштинске резултате, оценили су аутори извештаја.

        Бета

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here