Episkop Maksim: Prihvatamo da je bački vladika Irinej iz dobre namere postavljao pitanja želeći da pruži „kontekst i perspektivu izlaza iz današnjega stanja nejedinstva“

Podelite:
Veoma nam je drago što je, sa dolaskom pashalnih dana, episkop bački Irinej (u tekstu „Vrlina istinoljubivosti”, objavljenom 2. maja 2019) uspeo da načini prelaz sa kritičkih na mnogo pomirljivije tonove iz čega je jasno da je njegovo ranije pisanje u prepisci sa nama bilo rezultat ishitrenog reagovanja na Saopštenje zapadnoameričke eparhije „povodom svepravoslavnih sasluživanja tokom 2019. godine“. Podsećanja radi, tim Saopštenjem nije bio direktno prozvan lično bački vladika, nego razni sejači smutnje (u množini!), kakvih ima ne samo na Balkanu nego i u Americi, ali se on ipak osetio lično veoma pogođenim.

Raduje me da je ono oko čega se obojica naposletku možemo složiti, a što na lep način sumira vladika Irinej, sledeće: Niko od nas nema monopol na brigu i molitvu za jedinstvo Crkve, za jedinstvo svih i svega, budući da se svi molimo da Gospod „prekrati razdore (raskole) među Crkvama“. Nikome ne treba da bude cilj da brani sebe, a još manje da svoga sabesednika na bilo koji način verbalno porazi. Glavna i jedina moguća tema razgovora može da bude samo „život i misija Pravoslavne Crkve“.

Posle svih naših diskusija, kao neporeciva stoji činjenica da pravoslavni Srbi u Americi mogu i sada i ubuduće, „nesmetano“ i „saborno“, da opšte sa svim ostalim kanonskim sveštenim licima „u toj zemlji“ (onim koji su pod okriljem postojećih kanonskih pravoslavnih jurisdikcija). Dakle, nikome se ne može spočitavati da poziva na sasluživanje (i) sa nekanonskim sveštenstvom. Sva pitanja vladike Irineja, poput onog „da li baš svi, tutti quanti“, bila su jasno već unapred odgovorena u objavljenom Saopštenju zapadnoameričke eparhije (da, svi kanonski, i nipošto ne bilo kakvi nekanonski, uključujući i ukrajinske). To sada uviđa i bački episkop kada kaže: „Elem, u Americi, pored ukrajinskih parohija u carigradskoj jurisdikciji, koje u načelu nisu sporne i sa kojima, manje-više, postoji opštenje, postoje i ukrajinske zajednice van carigradske jurisdikcije, što će reći čisto raskolničke zajednice“. Međutim, takve grupacije su oduvek bile raskolničke za sve nas, bez izuzetka! Nije nepoznato da u Americi (kao i u drugim zemljama) postoji manji broj nekanonskih, raskolničkih zajednica, u koje spadaju neki Ukrajinci, kao što postoje i grupacije „artemijevaca“, „miraševaca“, zatim raznih nekanonskih Rusa (koji su odstupili od Zagranične jurisdikcije) i sl. Smisao našeg Saopštenja, jasan svakom dobronamernom čitaocu, nije bio poziv na neprekinuto opštenje sa bilo kojom od navedenih raskolničkih grupacija, već sa onima sa kojima se i do sada opštilo – a to su, naravno, isključivo pripadnici kanonskih jurisdikcija. Čak i u najnovijem obraćanju bački vladika naširoko priča o tim raskolnicima – nekako previđajući fakt da se obojica slažemo oko toga da sa raskolnicima ne može biti opštenja. U svim takvim slučajevima zaista ne postoji nesaglasnost između nas dvojice (s tim što bih ovde ispravio vladiku: Episkopski savet Srpske Pravoslavne Crkve u Americi ni na sednici od 29. novembra 2018. godine ni na onoj od 22. januara 2019. godine nije doneo navodnu odluku na koju se on poziva u poslednjem tekstu, pošto nikakve kanonske pomesne ukrajinske jurisdikcije u Americi ne postoje; osim toga episkop Irinej nije dobro obavešten ni o „slučajevima u Ohaju“, ma ko da mu je tu poslužio kao izvor vesti).

Diskutanti se, takođe, apriori slažu oko toga da bilo kakvo neodobreno služenje na tuđoj teritoriji (poput pomenute Slovenije) zaslužuje kritiku – ali to pitanje i bački i zapadnoamerički vladika treba valjda da ostave nadležnom eparhijskom arhijereju. Takvi postupci, naravno, ne znače da Vaseljenski Patrijarh ima jurisdikciju nad celokupnom „pravoslavnom dijasporom“ niti specijalnu privilegiju da „upada u kanonski prostor bilo koje autokefalne Crkve, ne pitajući je za saglasnost, a i ne obaveštavajući je o tome“. Razume se, lično nismo ni spremni ni voljni da usvojimo takvu eklisiologiju, što smo pokazali kako u teoriji (objavljene studije), tako i u praksi. Ovde se nalazi i odgovor episkopu bačkom koji je u raspravu uveo pitanje smisla 28. kanona Četvrtog vaseljenskog sabora pozivajući nas da se glasno izjasnimo da li usvajamo teoriju Metaksakisa ili stav vladike Atanasija. Odgovor se podrazumevao: celokupno naše dosadašnje episkopsko služenje u dijaspori nadahnuto je eklisiologijom (načelima i etosom) episkopa Atanasija koji, zanimljivo, do sada kod nas nije primetio odstupanja u pogledu njegovog shvatanja i tumačenja 28. kanona Halkidonskog sabora. Uostalom, to do sada nikome nije ni padalo na pamet, osim bačkom vladici; verujemo da to pitanje, posle ovog odgovora, ni on više neće postavljati.

Prihvatamo da je bački vladika iz dobre namere postavljao pitanja želeći da pruži „kontekst i perspektivu izlaza iz današnjega stanja nejedinstva“. Jedino nas je čudilo zašto je svoju „iskreno vapajnu reč“ našao za shodno da upućuje baš nama i to tako direktno. Takođe verujemo da je tokom višegodišnjih sastajanja svepravoslavnih pripremnih komisija i predsaborskih savetovanja umeo da brani eklisiološke principe. Ostaje jedino činjenica da njegovi potpisi stoje na svim relevantnim dokumentima o pravoslavnoj dijaspori od 1993. godine do danas. Inače, i dalje stoji naš stav da nas u zvaničnoj prepisci „Carigrađani oslovljavaju onako kako i mi sebe identifikujemo“, te da je u finalnim aktima Kritskog sabora naša titula ispravljena, što će se pokazati, ako Bog da, kada ta akta budu konačno i zvanično objavljena. Da podsetimo našu javnost: Sveti i Veliki Sabor održan na Kritu je kao takav primljen od Srpske Crkve na Svetom arhijerejskom saboru 2017. godine i ne postoji nikakva zvanična odluka koja bi govorila o suprotnom. U tom smislu, izostanak potpisa pojedinih episkopa u nekim od dokumenata ne menja niti dovodi u pitanje zvaničan stav naše Crkve o ovom saboru.

Naposletku, sa radošću i u potpunosti prihvatam završne reči vladike Irineja koji, uvažavajući poziv da se ugledamo na svetog Vasilija Velikog i druge svete Oce, konstatuje da i njegova i naša nastojanja na jedinstvu moraju ostati „u granicama pravoslavne eklisiologije i vekovnog kanonskog poretka Pravoslavne Crkve“.

 

Episkop zapadnoamerički Maksim

 

Izvor: Eparhija zapadnoamerička

 

Podelite:

1 komentar

  1. Mi “mali vernici” i pripadnici uveri Srpskoj pravoslavnoj crkvi radujemo se uvek svakom razumevanju i shvatanju među našim vrhovnim svešteenicima.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here