Ми, Срби, познати смо по томе што олако опраштамо, а још брже заборављамо. И то је наша највећа трагедија. Довољан је само један мали осврт на све оно што су други годинама говорили о нама како би смо схватили све оно што смо давно заборавили. И опростили.
„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити” – говорио је Џејмс Шеј, портпарол НАТО-а, марта 1999. не слутећи колико је био у праву што се наше заборавности тиче.
„Требало би да бомбардујете Србе” рекао је Папа Јован Павле Други. Ове његове речи биле су упућене председнику Клинтону током јавног појављивања у Денверу.
„Срби су народ без закона и без вере. То је народ разбојника и терориста” била је изјава Жака Ширака, тадашњег председника Француске, за ручком, јуна 1995. поводом састанка Шефова влада држава чланица ЕУ. Исте оне у коју данас тако вртоглаво јуримо!
„Молим се да се ватра небеска обруши на Србе” рекао је Отац Пјер, познати француски свештеник – хуманитарац, по повратку из Сарајева и посете Маркалама 2, на својој конференцији за штампу.
„Што се Срба тиче… То је данас један болестан народ” – Генерал Жак Кот, бивши командант УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини, Војни месечник Дифенс национал, јун 1997. у Париз.
„Срби нису нарочито паметни… „Српска деца се више неће смејати” била је то злокобна претња Лоренса Инглбергера бившег државног секретара САД-а.
„Срби тргују људским органима својих жртава како би обезбедили новац за свој рат… Требало би да ђаволски бомбардујемо Београд!” изјава Пола Џексона, уредника листа „Калгари сан” за Фани стар,13.октобара 1992.
„Ми бисмо требали да Србију осудимо на карантин, све док се вирус који она носи не избрише” – Давид Гомперт, старији директор за Европу у Савету за националну безбедност у време Бушове администрације, Часопис „Форин аферс”, јул-август 1994.године.
„Србе треба бацити на колена” била је изјава Клауса Кинкела, немачког министра иностраних послова, дата 27. маја 1992.године.
„Срби су злочиначки дупеглавци” рече Ричард Холбрук 6.новембра 1995.године у „Њујоркер”-у, као тадашњи Клинтонов емисар у Југославији. Исти онај Ричард Холбрук који данас ведри и облачи над Србима.
„Зауставите Србе. Одмах. Заувек” – Маргарет Тачер, бивша премијерка Велике Британије, у „Тхе Неw Yорк Тимес” 4. мај 1994.
”Хрватска не жели да у њој живе људи који припадају другом народу„. – Босиљка Мишетић, потпредседница хрватске владе, на пресс-конференцији 1995.
„Нема мира док Србија не буде војно поражена„ – Срђа Поповић, адвокат и потписник захтева светских интелектуалаца за бомбардовање Београда, у изјави за загребачки ”Глобус„ октобра 1994.
”Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум„ била је изјава на француској телевизији Жака Делора, бившег председника ЕУ, у мају 1994.
”Уосталом, босански Срби су за нас увек били и остали само банда разбојника и убица„ – Јохан Фриц, директор бечког дневника Ди Пресе и директор Међународног Института за Штампу. Гле чуда! Управо овај Јохан Фриц имао је, у то време, велику моћ над штампом…и великог удела у сатанизовању Срба!
”Србија, несумњиви агресор, требало би да буде присиљена УН резолуцијом да сноси читав терет репарација„ рече Јосиф Бродски, руски јеврејски песник-дисидент и Нобеловац, у дневнику Интернешенел Хералд Трибун, 5. августа 1993.
”Срби су дводимензионалан народ са тежњом ка простаклуку… Животиње користе своје ресурсе знатно сређније него ови наопаки створови, чија припадност људској раси је у великом закашњењу„ – Сер Питер Јустинов, глумац и амбасадор УНЕСЦО-а, ”Тхе Еуропеан„ 10. јун 1993.
”Предлажем да се српској деци забрани у школама учење српске националне поезије„ – проф. др Ролф-Дитер Клуге, директор славистичког семинара Универзитета Тибинген, на округлом столу Универзитета у Тибингену, 1997.
”Срби су немилосрдни људи, спремни заклати ножем, што могу захвалити свом словенском пореклу„ изјава је Франсоа Кремио-а, припадника француских снага СФОР-а,у мају 1995.
”На несрећу, нисам побио све Србе„ – Томислав Мерчеп у говору на конгресу Хрватске пучанске странке, Ферал Трибуне,1995.године.
”Нека се Срби подаве у сопственом смраду„ изјава (вероватно њему најдража) Хелмута Кола, немачког канцелара, почетком 1998.године.
„Водићемо против Срба рат – дипломатски, економски, политички, пропагандни и психолошки” – Џејмс Бејкер, државни секретар САД-а на америчкој ТВ, јун 1992.
„Ово је борба између добра и зла, а НАТО неће дозволити да зло надвлада” – Вилијам Коен, амерички државни секретар за одбрану, пролеће 1999.
„Рат против Срба није виче само војни сукоб. То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства” – Тони Блер, британски премијер током НАТО агресије на Србију 1999.године.
„Срби спроводе терор и силују албанску децу” – Бил Клинтон, амерички председник, говор на прослави 50-годишњице НАТО пакта у Вашингтону, 23-25.април 1999.
”Прошле недеље имали смо деветоро убијених Срба, ове недеље – осморо. То је јасан напредак„ – Бернар Кушнер, Шеф цивилне мисије УН на Косову и Метохији у изјави за ТВ ”Франце 2„ крајем марта 2000. Исти онај који се издаје за великог ”миротворца„!
Нобеловац Гинтер Грас, напомињући 26.марта ,два дана после почетка бомбардовања Југославије да није пацифиста, на отварању Сајма књига у Лајпцигу рекао је :“ Крајње је било време да се Југославија нападне, надам се да није прекасно“!
Све су ове изјаве, данас заборављене !
Избор из књиге Зорана Петровића ”Избрисати српски вирус“„.
Међутим, како наш народ воли да каже да „много више боли када те твој уједе за срце“, тако и ја не могу,а да се не сетим и нашег „великог“ (?!) др Зорана Ђинђића! Управо оног кога данас многи величају и преувеличавају. Посебно занимљив извор је, ни мање, ни више него Њујорк Тајмс! И још занимљивије је управо то што је ову изјаву, поред „драгог“ нам Зорана, потписао и актуелни председник Црне Горе – Мило Ђукановић! Није ли то онај исти који је недавно признао независност Косова?!
Потребно је цитирати и коментар новинара да би се схватило како су „Мило и Зоки“,у наизглед увијеној форми, отворено подржали бомбардовање Србије.А све у име својих политичких циљева!
„New York Times”, May 1999.
Joint statement of Milo Đukanović and Zoran Djindjic : „…If the war finishes with signature on peace agreement with the same leadership with Slobodan Milosevic on top, tragedy and violence will continue.
Stability of Yugoslavia is of the main importance because of its geographic position in Balkan and its role in determing stability or instability of its neighbors, Bosnia and Herzegovina, Macedonia and Albania. Up to now, however, international strategy for Yugoslavia has been conducting the crises, while the roots of the crises were being neglected….“
Komentar nemačkog novinara Klausa Hartmanna u vezi ove zajedničke izjave Mila Đukanovića i Zorana Đinđića iz maja 1999 godine bio je :
„Djindjic liebte die Bombe auch, aber diplomatisch“
U prevodu – „Đinđić je takođe voleo bombe, ali na “diplomatski način”!“
Ми смо Срби познати по томе што олако опраштамо и још брже заборављамо. То је наша највећа трагедија. Довољан је само осврт на све што су други говорили о нама како би смо схватили све оно што смо давно заборавили, како би смо схватили колико смо мали.
„Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити” рекао је Џејмс Шеј и не слутећи колико је био у праву.
НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД !
НЕ ОПРОСТИ НИКАД !
ПАМТИ ЗАУВЕК
НАТО БОМБАРДОВАЊЕ 1999 !
Intermagazin
