Европска цивилизација је рођена на Ђердапу

Поделите:

Европска цивилизација води порекло са Ђердапа, потврдиле су ДНK анализе у оквиру великог светског пројекта о пореклу становништва.

О резултатима студије која донела нове и изненађујуће закључке, користећи управо податке са локалитета Лепенски вир, Власац и Ајман, за Вечерње Новости говорила је Драгана Антоновић са Археолошког института у Београду.

Чак 117 истраживача из 80 светских институција, до Харварда до Института “Макс Планк” дошло је до резултата кључних за разумевање механизма најстаријих генетских мешања становништва између староседелаца на подручју Ђердапа и придошлица из Анадолије.

Kако наводи саговорница Новости, светски стручњаци сматрају да је реч о изузетно значајној студији ДНK и генома древних популација Европе.

Она подсећа да су на подручју Ђердапа археолошка ископавања обављена још 1964. до 1970, а затим од 1980. до 1984. и да су она представљала највећу прекретницу у српској археологији, те да је у том тренутку то био највећи истраживачки пројекат у Европи.

“Због изградње хидроелектране ископавања су морала да се изведу у кратком року, па није било времена да се обави детаљна анализа, због чега је то остављено данашњим археолозима”, каже Антоновић, која је са аерхеолозима Душаном Борићем са Kолумбија универзитета у Њујорку и Андрејем Старовићем из Народног музеја, у оквиру тог посла, укључена у пројекат “Геномско истраживање југоисточне Европе”.

Они су имали задатак да испитају податке о условима у којима су нађени скелети који потичу с краја мезолита и почетка неолита.

“Управо у то време с краја 7. и почетка 6. миленијума пре нове ере и то на важним налазиштима српског Подунавља – у Лепенском виру, Падини и Власцу – неолитске придошлице из Анадолије мешају се са староседеоцима староседеоцима у Ђердапу”, објашњава Антоновићева и наводи да су зато ДНK анализа и њени резултати објављени у часопису Натуре нуде праве податке о ДНK и геномима древних људи из праисторије са територије Србије.

Осим тога, додаје она, ти резултати дају драгоцене информације о изгледу, навикама, исхрани праисторијских људи.

Драгана Антоновић подсећа и да су истраживања на Ђердапу шездесетих прошлог века кулминирала 1967. када су откривени низови кућа и најстарије монументалне камене скулптуре, те да је друга велика кампања ископавања уследила осамдесетих, када су трагови праисторијских култура откривени на више локалитета.

Оба истраживања, напомиње, била су мултидисциплинарна, у њима су откривени многи скелети људи који су ту живели, а који су данас предмет нових истраживања у оквиру пројекта “Геномска историја југоисточне Европе”.

Та истраживања довела су до сазнања да су најстарија генетска мешња становништва била управо на нашем простору.

Kако објашњава саговорница Новости, становништво Лепенског вира чинили су углавном ловци-сакупљачи, који су још правили многе употребне предмете, градили куће са чврстим подовима, а који су се затим мешали са придошлицама из Анадолије, који су изгледали сасвим другачије, познавали су пољопривреду, имали прве житарице и са собом доводили стоку.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here