“Европска унија се нашла готово у стању узбуне”

Поделите:

Ангела Меркел у Бриселу се доживљава као незванични лидер Европске уније, као сидро и једро ЕУ.

У земљама Западног Балкана виде је као подршку, инспирацију и као ментора. Шта ће бити након њеног повлачења, пита Дојче веле.

Откако је немачка канцеларка Ангела Меркел објавила да се неће поново кандидовати за председницу Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), а самим тим и да неће продужити свој мандат на челу Немачке после 2021, Европска унија нашла се готово у стању узбуне, у најмању руку у стању неизвесности. Та неизвесност прелила се и преко граница Уније – на Западни Балкан. Званичници, аналитичари, али и грађани региона, последњих дана бавили су се могућим последицама повлачења политичарке која је била “принципијелна подршка“ и “дала свој лични печат“ процесу проширења Европске уније на Западни Балкан.

“Kанцеларка Ангела Меркел није најавила одлазак са положаја канцеларке Савезне Републике Немачке, већ са места председнице ЦДУ. То значи да, доклегод је она канцеларка, тешко да може да дође до неких битнијих промена у немачкој политици према Југоисточној Европи и према политици проширења ЕУ. Ја их не очекујем“, каже за ДW директор бриселске канцеларије немачког Института за међународна и безбедносна питања Душан Рељић.

Kонтинуитет немачке политике

Бриселски аналитичари који се баве питањем проширења и уопште политиком ЕУ према Западном Балкану, сложни су у оцени да такав потез канцеларке неће у великој мери променити политику Берлина према проширењу и региону. У Центру за европску политику из Брисела напомињу да може доћи до извесне “промене духа немачких иницијатива када је у питању проширењ

“Постоје дугорочни континуитети у немачкој политици према Југоисточној Европи, који се у великој мери остварују кроз политику проширења у Бриселу и кроз НАТО. Самим тим, таква политика је ужљебљена у међународни контекст и није подложна битним и брзим променама“, објашњава Рељић за ДW.

Оно што може бити склоно променама – а изазвано најавом повлачења канцеларке Меркел – јесу интереси оних на Западном Балкану који су немачку канцеларку прокламовали у својеврсног ментора. “Неће се променити њихове позиције, можда само реторика, и наћи ће се нови ментор. Ангела Меркел се у региону слуша, оно што она каже и ради се уважава. Али биће других политичара којима ће се окренути, ако и када то буде било потребно“, каже Роза Балфур из немачког Маршаловог фонда у САД.

Одлазак Меркелове није највећи проблем

У немачком Маршаловом фонду у САД оцењују да је политика Немачке према Западном Балкану одређена интересима који се односе, како на стабилност, тако и на економију, и да ће ти интереси “опстати, без обзира ко био на власти у Берлину“. Иако земље Западног Балкана нису значајан спољнотрговински партнер Немачке, немачке компаније и фондације присутне су у региону. Немачка је, са Ангелом Меркел на челу, и осмислила Берлински процес, а затим и план “Берлин плус“ – све у циљу да се регион економски оснажи и боље повеће и међусобно, и са ЕУ.

Питање које се поставља јесте да ли ће после Меркелове доћи неко ко ће имати сличну посвећеност и иницијативу када је Западни Балкан у питању. “Ангела Меркел је лично инвестирала у ЕУ-политику проширења, а у тренутку када је Европска комисија ослабила у вођењу тог процеса Немачка је ускочила на то место“, подсећа Роза Балфур.е“, али подвлаче да се пре свега ради о политици једне државе, а не политици само њеног лидера.

Управо то слабљење Европске комисије, излазак Велике Британије из ЕУ и промене власти у неким земљама Уније, као што је Италија која је важила за великог заговорника проширења, Балфурова наводи као веће прекренице за политику проширења од тек најављеног повлачења Меркелове.

Неизвесност због избора за Европски парламент

У немачком Институту за међународна и безбедносна питања упозоравају пре свега на могуће последице предстојећих европских избора по процес проширења Уније на Западни Балкан.

“Требало би обратити пажњу на изборе који се следеће године одржавају за Европски парламент, на формирање нове Kомисије ЕУ и постављење новог комесара за политику проширења. То су ствари које, док се не реализују, могу да доведу до неке врсте успоравања и застоја у оним политичким процесима који имају везе са Бриселом и Европском комисијом. То би евентуално могло да се очекује у наредним месецима“, наводи Душан Рељић.

Он додаје да су то процеси који се у овом тренутку могу предвидети, а да би било неодговорно сада предвиђати и сагледавати шта би могло да се догоди до 2021. године, када се очекује крај мандата канцеларке Меркел.

Будућност политике проширења

И поред тога што Ангела Меркел остаје на челу Немачке, аналитичари већ проучавају манифесте свих важнијих немачких политичких партија, као и биографије њених могућих наследника – како на челу ЦДУ, тако и за кормилом Немачке. А све у покушају да утврде најбоље и најлошије опције за будућност политике проширења и Западни Балкан. Тако су већ, поред умереног крила ЦДУ, издвојили СДП и Зелене као “најбоље опције“, а крајње десничарску Алтернативу за Немачку (АфД) као “највећу потенцијалну опасност“ за наставак политике проширења.

Душан Рељић у разговору за ДW ипак инсистира на томе да се тренутно може озбиљно разговарати “само о ономе што је јасно пред нама“, а тиче се немачке политике према Западном Балкану.

“Једно је то да канцеларка Меркел не верује у смисленост одређивања датума као што је 2025. година за могући пријем Србије и Црне Горе у ЕУ, већ да верује да треба посматрати како се развија ситуација у тим земљама, посебно у области испуњавања најважнијих критеријума, као што су демократија, владавина права и социо-економски развој који може да донесе побољшање живота људи у региону. Дакле, реч је о динамици на терену, а не о датумима које одређује Брисел“, каже Рељић.

Разграничење?

Дуго је позиција Берлина била “тврда“ када је реч о покушају Александра Вучића и Хашима Тачија да направе нови приступ преговорима Београда и Приштине и дођу до евентуалног споразума који би се заснивао на разграничењу. Немачка канцеларка је навела да није склона да подржи такво решење.

“Сада је питање да ли ће међу западним савезницима превагнути мишљење да ипак треба одступити од досадашњих позиција да се граничне линије на Балкану не би смеле мењати. У САД и, рекао бих, у неким другим западним престоницама, постоји склоност да се таквој идеји прича отвореније него у Берлину. Ту ће опет зависити од односа између Вашингтона, Берлина и Париза, и онда ћемо, на крају, можда видети и неке промене у Берлину“, закључује Рељић.

А када се спомиње Париз – Ангела Меркел ће се већ 11. новембра, на 100. годишњицу окончања Првог светског рата, у том граду наћи заједно са светским лидерима, међу којима ће бити и лидери земаља Западног Балкана. И док се спекулише о томе да би тамо, на маргинама, могао да буде организован састанак председника Србије и Kосова са лидерима ЕУ, у циљу приближавања решењу за косовско питање, Душан Рељић оцењује да у Паризу неће бити “ни времена, ни простора“ за неко озбиљну дискусију о ситуацији у Југоисточној Европи.

b92

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here