Фејсбук између негирања Холокауста и цензуре и како су Срби у свему томе прошли

Поделите:

Фејсбук као друштвена мрежа која броји највише корисника на свету није у стању да регулише на њој распрострањени расизам, антисемитизам, екстремизам и говор мржње уопште. Са 7,500 запослених администратора који претражују контроверзне објаве на овој друштвеној мрежи од преко две милијарде корисника, Фејсбук је практично у немогућој мисији. Стандарди Фејсбук заједнице су тако опширно дефинисали оно што сматрају непожељним садржајем, да је довољно да вам се неко злонамеран накачи на профил и константно вас пријављује неколико дана заредом па да будете блокирани (бановани).

Алгоритми, тј Фејсбук програми који служе за препознавање проблематичних објава нису у стању да разликују хумор или суптилније коментаре од говора мржње. Реално, када би се неко заинатио, рецимо из неке конкурентске компаније, могао би да организује масовно пријављивање корисника Фејсбука и да угаси озбиљан проценат Фејсбук профила.

Уместо одговора на ове проблеме Цукерберг нуди борбу против измишњених вести. А да су проблеми заиста озбиљни јасно је и по реакцији Центара Симон Визентал, који је оптужио Цукерберга, да иако је и сам јеврејског порекла, дозвољава да се на његовој друштвеној мрежи негира Холокауст.

Представник Центра Симон Визентал, Аврам Купер, је изјавио да негирање Холокауста које допушта Фејсбук, никако не може да се подведе под “Слободу говора” јер је то најдокументованији злочин у историји, те друштвени медији не могу оправдати такву ствар.

Парадоксална ситуација у којој се нашао Фејсбук и сам Цукерберг започела је мало раније. Прошле године је рецимо од афроамериканаца Цукербергов Фејсбук оптужен да промовише расизам. Бостонски песник, афроамериканац, Диди Делаго је објавио статус на Фејсу, у коме је написао да су сви белци расисти. Фејсбук му је уклонио објаву а Делагов профил је банован на седам дана. Међутим када је амерички конгресмен, након терористичких напада у Лондону, иначе белац, Клеј Хигинс, позивао на убиство исламиста, Фејсбук није реаговао. Његов статус се и данас налази на овој мрежи (Линк овде: https://www.facebook.com/captclayhiggins/photos/a.655256107910738.1073741829.581436541959362/997878010315211/?type=3&theater)

Ове двоструке аршине Цукерберг објашњава стандардима заједнице. Међутим негирање Холокауста у појединим држава у свету подлеже законској казни. У Аустрији и Швајцарској се због негирања Холокауста може завршити у затвору. У Немачкој је прописана казна од 50 милиона евра за негирање Холокауста у медијима. Ако ни због чега другог, онда због казни које би могао да плати Немачкој, Цукерберг ће морати изнаћи решење за овај проблем. Поред свега антисемитизам је у порасту у Европи и Америци. Антисемитски садржај на немачким друштвени мрежама је за последњих 10 година порастао са 7 на 30%.

Проблеми негирања Холокауста и злоупотребе истог, нису мимоишли ни домаћи српски Фејсбук. Након навијачке острашћености током Мундијала у Русији, традиционални сукоби на релацији Срба и Хрвата су се пренели и на ову друштвену мрежу. Проблем који су имали поједини српски корисници ове друштвене мреже није негирање Холокауста, јер су управо Срби поделили то мученичко искуство са Јеврејима током Другог светског рата. Проблем је био злоупотреба стандарда заједнице. Срби да би доказали хрватским навијачима колико је погрешно величати усташе, постављали фотографије страдалих логораша Јасеновца. На чега су уследиле анонимне пријаве ових фотографија и блокада корисничких профила од стране администрације Фејсбука. Тако је једном Фејсбук кориснику пријављена фотографија српске деце у логору Јасеновац, наводећи да крши 14. члан стандарда заједнице који гласи “Голотиња и сексуалне активности”. Колико човек мора бити психички болестан па да историјску фотографију страдале деце логораша пријави на овај начин?

Фејсбук је велика корпорација, која је неосетљива на страдање појединих народа, али управо тај Фејсбук је Србију узео у експеримент који је вршио са алгоритмима прошле године, због бројности корисника, преко 3,5 милиона. Имајући то у виду, Србија би попут појединих држава Европе требала да уведе сличне законе, по којима би се промовисање нацизма и фашизма, негирање Холокауста или злоупотреба Холокауста и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату, на друштвеним мрежама, озбиљно новчано кажњавало.

Жељко Ињац, РТВ

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here