GENERAL KOVAČ Pohod na Rusiju – NATO manevri u Evropi i vojne operacije u Ukrajini

Podelite:

U strategiji nastupa SAD i Ujedinjenog Kraljevstva na Istok ne biraju se sredstva i metode kako bi se iskompromitovala Rusija i njena pozicija u međunarodnim odnosima danas. Istovremeno SAD nastoje da se Ruska Federacija postepeno urušava iznutra kroz snižavanje socijalnog praga stanovništva. Na taj način nastoje dalje razvijati protivrečnosti u ruskom društvu, kako bi sankcijama, spoljnim pritiscima i potplaćivanjem dela opozicije razbili Rusku Federacije.

Zapad je svestan da spoljna pretnja i vojna agresija na Rusku Federaciju neće dovesti do rezultata jer to istorijski nije nikom pošlo za rukom. Svaka imperija je izgubila moć i nestajala na ruskoj svetoj zemlji. Malo je naroda u svetu koji su se tako dosledno kao ruski narod borili i stradali za univerzalne vrednosti ljudskog roda, pre svega za slobodu ugroženog čovečanstva od imperija i zavojevača.

Jedino je komunistička ideologija uvežena sa Zapada privremeno bila ugrozila veru, istorijsku duhovnost i moć ruskog naroda i slavne carske Rusije u Prvom svetskom ratu. Poučeni tim iskustvom, razbijanjem SSSR-a i Varšavskog ugovora, ruski narod je razumeo da nema pravo na velike zablude i krupne strateške greške jer bi se to sudbonosno reflektovalo na budućnost Ruske Federacije.

Zato Rusija nastoji da po svaku cenu očuva sistem vrednosti i vitalne nacionalne interese, bez obzira na svu agresivnost Zapada i uvedene sankcije. To nije danas samo bitno za Rusiju nego i za čitav slobodoljubivi svet, koji nije pod uticajem i svojevrsnom okupacijom vodećih država Zapada, pod okriljem različitih formi integracija i saradnje, kao što su EU i NATO.

Po načinu i agresivnosti delovanja, pretnjama i uslovljavanjima, EU i NATO sve više liče na imperijalističke projekte iz prošlosti. Ta nehumanost odnosa prema civilnom stanovništvu i ugrožavanje minimalnih životnih uslova teško se može razumeti u 21. veku. Primeri razbijanja bivše SFRJ, agresije na SR Jugoslaviju, agresije na Irak, Libiju, Siriju i mnoge druge države govore o tome da nema milosti ni prema nejači u procesu nametanja i uspostavljanja „zapadne demokratije“. Sve te države u koje je nasilno „uvedena demokratija“ kroz izvođenje agresije, oružanih intervencija ili obojenih revolucija dugoročno su postale nestabilne i dovedene u položaj neokolonijalnih država, koje nemaju realnu moć niti samostalnost.

Na primerima neselektivne i međunarodno neodobrene primene sile prema malim narodima i državama druge velike sile, poput Kine i Rusije, nisu baš odmah na početku ovog veka prepoznale svu opasnost koja dolazi sa Zapada, prvenstveno od SAD i UK po mir i bezbednost u Evropi i svetu.

Danas je Zapad, predvođen SAD i UK došao na same granice Kine i Rusije, i preduzima različite netransparentne postupke, kao što su sankcije, blokade, pritisci, vojne intervencije na male države u blizini njihovih granica, vojne vežbe i manevri, različit arsenal metoda specijalnog rata, počev od perfidija i njihove medijske eksploatacije pa do zloupotrebe sportskih manifestacija u geopolitičke igre.

Tako su EU i NATO instrumentalizovane od SAD i UK u pohodu na Rusiju, kroz razvoj Ukrajinske krize i postepeno gomilanje snaga u baltičkim i istočnoevropskim državama. Sve češći manevri, vežbe i neposredni kontakti vazduhoplovnih i pomorskih snaga jesu indikator postojanja zabludelih i zaludelih pojedinih političara i generala na Zapadu koji sanjaju o vojnom rešavanju instrumentalizovanih kriza (Gruzije, Ukrajine, Baltika) i nametanju svoje volje Rusiji, u skladu sa interesima otuđenih centara moći na Zapadu.

Uspon Rusije i odlučnost da upravlja svojom sudbinom fascinirala je sav slobodoljubivi svet, pa čak i javnost u vodećim državama Zapada i pored višegodišnje medijske propagande. Medijskom kampanjom Zapad, pre svega Velika Britanija i SAD nastoje da od Rusije stvore „bauk koji kruži Evropom“. Simbol te „ruske pretnje“ u zapadnim medijima jeste predsednik Ruske Federacije Vladimir Putina. To je težak zadatak za Zapad jer su svesni da je trend porasta poverenja u Putina u Rusiji sve veći, posebno kada je to potvrđeno i u poslednjim predsedničkim izborima u Rusiji.

U funkciji strategije kompromitovanja predsednika Putina i ostalog rukovodstva Ruske Federacije, SAD i UK su uložile ogromna finansijska sredstva, angažovale brojne obaveštajne i bezbednosne službe, brojne medije, nevladine organizacije i deo „opozicionih partija“.

Zapad je pripremao i izveo udar sa distance po ciljevima u Siriji i „obojenu revoluciju“ za smenu vlasti u Jermeniji, kako bi „pokazao“ da Rusija nije sposobna da kontroliše situaciju ni u državama gde su bazirane njihove vojne snage.

Po zamisli Zapada na primeru Jermenije, Sirije a sutra i Moldavije, treba „ubediti“ postojeće saveznike Ruske Federacije da nemaju punu zaštitu od volje Zapada. Iz istih razloga je na nelegitiman i prek način Crna Gora primljena u NATO pakt i očuvan kriminalizovani režim Mila Đukanovića. Zbog istih razloga podržava se velikoalbanski projekat i kontinuirana promocija ustaštva u R. Hrvatskoj. Ta dva projekta su u funkciji dalje pretnje Srbiji, R. Srpskoj i srpskom narodu uopšte, kako bi se povinovao volji SAD i UK.

Protesti u Jermeniji su pripremljeni i organizovani po modelu „obojenih revolucija“. Sve je počelo i odigravalo se pod plaštom potrebe „demokratizacije“ društva. Za kratko vreme je društveno malo prepoznatljiv političar medijskom propagandom i podrškom Zapada postao jako uticajan i predvodio proteste do smene vlasti. Pašinjan ima skromne izborne rezultate. Njegova stranka “Jelk“ (Izlaz) je osvojila svega 8% glasova na parlamentarnim izborima u Jermeniji 2017. godine i trenutno ima samo devet poslanika u nacionalnoj skupštini, od ukupno 105 mesta.

Kao stranka, “Izlaz“ je “prozapadna, proevropska,“ liberalne orjentacije, neraskidivo povezana sa mrežom nevladinih organizacija koje imaju podršku iz inostranstva. Često je kritikovala povezanost vlasti sa Moskvom.

Scenario u Jermeniji je bio preciziran u svakom detalju, uključujući i nemogućnost da Moskva ispolji pravi uticaj na tok događaja. U suštini, Rusija je delovala sa preterenim oprezom, kako se ne bi mešala u unutrašnje prilike, što vodeće države Zapada redovno čine primenjujući i najopresivnije metode specijalnog rata. Takav odnos Rusije prema drugim državama Zapad bez imalo srama koristi i izaziva kontrolisane društvene procese i promene, koje su redovno po njihovoj volji. Nakon Ukrajine, Gruzije, Crne Gore, Makedonije i Jermenije, sada to namerava da uradi u R. Srpskoj, Moldaviji a potom i u R. Srbiji.

Medijskom propagandom na Zapadu se te „obojene revolucije“ predstavljaju kao pobeda „demokratije“ i nesposobnost Rusije i njenog lidera Putina da kontroliše i utiče na društvene procese u „svom dvorištu“. Upozorenja Rusije o nedopustivim „obojenim revolucijama“ prikazuju se kao retoričko reagovanje bez sadržaja.

U mnogim državama NATO i EU promene u Jermeniji se obrazlažu i na način da je to početak promena i u geopolitičkom smislu, kako bi se ta država sve više okretala prema Zapadu, u svakom smislu, i pravila distancu prema Rusiji. Zapad ne čeka nego rovari i u Kazahstanu, kroz „novi kulturni obrazac“ u kome se odbacuje ćirilica i usvaja latinica, kao nacionalno pismo. To je simboličan početak promena koje SAD i UK žele postepeno da ostvare u pogledu promene sistema vrednosti i radi izolacije Rusije.

Takvo stanje sprovođenja „obojenih revolucija“ u predvorju Rusije, pre svega SAD i UK tumače kao stratešku slabost Ruske Federacije i na taj način promovišu i dalje svoju „superiornost“.

Zapad u medijima Putina prikazuje da je bio neodlučan i slab tokom čitave krize u Siriji, Ukrajini i Jermeniji. Istovremeno se tumači da se i pored velikih investicija i tradicionalnog savezništva Rusija suviše olako povukla iz Crne Gore, čime je dugoročno oslabila svoj uticaj na jugoistoku Evrpe.

Jedna predvidiva posledica je to da je američki pomoćnik sekretara za evroazijske poslove Ves Mičel, tokom svoje posete Kijevu u Tbilisiju, pozvao Rusiju da “povuče vojsku iz Gruzije“, aludirajući na Abhaziju i Južnu Osetiju i izrazio podršku kandidaturi Ukrajine i Gruzije za pridruživanje NATO-u. To govori u prilog tvrdnji da SAD i UK, preko EU i NATO pakta, imaju krajnje agresivne namere prema Rusiji, pogotovu kada se tome doda da po svaku cenu nastoje da preuzmu potpunu kontrolu nad zapadnim Balkanom.

Rusija može biti primorana da odgovori na konstantne provokacije. Osnovni problem je u tome što Rusija jednostavno još ne razume dovoljno značaj „meke moći“ u kreiranju međunarodnih odnosa i kontrole uticaja i vlasti u državama koje su od njenog strategijskog značaja.

Zato ekstremisti i intervencionisti na Zapadu veruju da je sada vreme da se iskoriste „Putinove slabosti“, smanji uticaj Rusije u Siriji, otvori ponovo sukob u Ukrajini, destabilizuje stanje u Jermeniji, Moldaviji i podstiče nepoverenje u ruske bezbednosne i ekonomske integracije.

Radi tih strategijskih ciljeva Zapad će koliko je god moguće sabotirati i kompromitovati Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će se održati Rusiji od 14. juna do 15. jula, ohrabrujući agresivne snage u Ukrajini da „vojnički“ reše problem Donjecka i Luganska. Za svaki otpor naroda direktno će okriviti Moskvu. Vrlo je moguće da će biti i pokušaja terorističkih napada, koji nažalost imaju podršku pojedinih država Zapada.[1]

OFANZIVA NA DONJECKU I LUGANSKU NARODNU REPUBLIKU 

Za Sjedinjene Države se hladni rat suštinski nikada nije završio pa su poslednju deceniju intenzivirale psihološki rat protiv Rusije, koji je proširivan kroz različite sadržaje hibridnog ratovanja i nametanje sankcija Zapada prema Rusiji.

Sjedinjene Države ne razmatraju iskrcavanje na ruskom Dalekom istoku, nego kao Napoleon i Hitler nameravaju da vojnu pretnju kroz snage NATO pakta ispoljavaju što više prema Moskvi.

Rusija je u poslednjem momentu povratila Krim i osujetila režim u Ukrajini da ga ustupi NATO paktu, pre svega SAD i UK. Planirali su da na taj način vojno zauzmu bitne strateške pozicije i kompromituju odbrambenu moć Ruske Federacije. Potrebno je imati u vidu da je Lugansk udaljen samo 600 km od Moskve.

Nakon neuspeha oko Krima i istoka Ukrajine, SAD su morale da promene plan, pa su baltičke države dobile na značaju, kao prostor sa koga se vojno preti Rusiji. Zato su SAD nedavno izvršile pritisak na Švedsku i Finsku da se pridruže NATO paktu, kako bi se njihove teritorije koristile za manevre i izazivanje Rusije.

Kijev će, ohrabren novim „visoko preciznim oružjem“ koje dobija od SAD, UK i Kanade, verovatno pokrenuti ofanzivu na Donbas i Lugansk. Moskva upozorava da će u slučaju velikog napada Vojske Ukrajine biti prisiljena da donese teške odluke i da neće dozvoliti genocid nad ruskim narodom. U slučaju potrebe Rusija treba da deluje u skladu sa onim što je izjavila, inače bi u bliskoj budućnosti imala provokacije i rat na svojim zapadnim granicama i za Krim.

U smislu priprema za rat, na zahtev Kijeva prestali s radom ruski oficiri u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre i uspostavu linije kontakata sukobljenih strana u Donbasu (SCCC) i napustili Donjecku Narodnu Republiku. Proterivanje ruskih oficira iz Zajedničkog centra za kontrolu i koordinaciju primirja u Donbasu će dovesti do toga da će se Kijev direktno suočiti s Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom, jer više neće biti posrednika koji bi objektivno informisali svet o karakteru operacija Vojske Ukrajine.

Zapad je učinio sve što je mogao da obuči ukrajinske oružane snage, doturi naoružanje i municiju, i pruža sveukupnu obaveštajnu i logističku podršku.

Ljudi koji žive u Lugansku i Donjecku će štititi svoj narod ali to neće biti dovoljno ako Ruska Federacija otvoreno ne pruži pomoć i ne dozvoli progon ruskog naroda iz Novorusije. Novi rat može doneti slobodu Novorusiji, a Ukrajina će prestati da postoji kao jedinstvena država, odnosno biće podeljena. Ta država je i onako duže vreme na rubu kolapsa i ne kontroliše svoju teritoriju.

Kijev će krenuti na Donbas u momentu kada za to signal daju SAD. Ukrajina je uverena u nastavak svekolike pomoći Amerike, UK, Kanade pa i drugih vodećih država Zapada koje su pod jakim uticajem SAD.[2] Uoči Svetskog prvenstva u fudbalu Ukrajina gomila svoje snage na granici sa Donbasom i Luganskom. To jeste indikator da se čeka signal sa Zapada kada je vreme da se krene.

Što se više bliži Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje će početi u Rusiji 14. juna, sve je više pitanja i rasprava o tome hoće li ukrajinsko rukovodstvo pokušati da u to vreme „blickrigom“ povrati izgubljene teritorije u Donbasu. Da te prognoze nisu bez osnova dokaz je i to što Vojska Ukrajine pokušava da “gricka” komad po komad teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike.

Ukrajinska vojska ima sada znatno više tenkova, oklopnih vozila i avijacije za borbenu podršku. Ako režim u Kijevu pokvari Svetsko prvenstvo Rusiji jasno je da to nije sam učinio bez odluke i podrške SAD i UK.

VEŽBE I MANEVRI NATO

Moskovski politikolog blizak ruskim vlastima, Sergej Markov, kaže da nije slučajno što je 19 zemalja NATO planiralo velike manevre u baltičkim zemljama, u blizini granica Rusije, od 3. do 15 juna. Markov ističe da u Kijevu procenjuju da ako “grunu sa velikom silom” mogu za nedelju dana da slome otpor Donjecke i Luganske Republike. U tom smislu imali su savetodavnu podršku SAD i UK, po modelu „Oluje“ i „Bljeska“, kada su uništili Republiku Srpsku Krajinu i prognali srpski narod. Sigurno je da bi u slučaju izvođenja operacija pružali svekoliku pomoć Ukrajini, pre svega političku, vojnu, obaveštajnu i medijsku.

Od 3. do 15. juna predviđene su vežbe „Saber Strike 18“, u kojima će učestvovati vojnici iz SAD, Estonije, Letonije, Litvanije i borbene grupe NATO-a u Letoniji. Od 8. do 16. juna biće održane zajedničke vežbe kopnenih i vazdušnih snaga „Summer Shield XV“, a od 10. do 20. juna vežbe „Swift Response 18“ pod vođstvom vazduhoplovno desantne divizije SAD.

Komandant Komande za transformaciju NATO pakta general Deni Mersje istakao je da „… alijansa nije izvodila manevre ovih razmera. Ovo je takođe demonstracija našeg jedinstva, mogućnosti interakcije, uključujući i sa partnerima.“ Načelnik vojnog komiteta NATO, češki general Peter Pavel, rekao je da će planirane vežbe „biti u potpunosti u skladu sa normama i obavezama u okviru Bečkog procesa“.

NATO će i u oktobru 2018. izvesti velike vojne vežbe na granicama prema Rusiji, u kojima će učestvovati oko 45.000 vojnika. Sve ovo govori u prilog tvrdnji da NATO i EU sve više militarizuju uspostavljenu „liniju podele“ Zapada prema Rusiji i da to nikome neće doneti dobro. Još neke usijane glave u SAD i UK sanjaju lažne snove da je vojna pobeda moguća i da se vojnički Ruska Federacija može razbiti. Trebaće tim suludim političkim i vojnim stratezima sa Zapada da „udare glavom u zid“, te da snose posledice pred međunarodnom i nacionalnom javnošću za zlodela koja nanose miru i bezbednosti u Evropi. Taj „zid“ mora biti dosledna, integrisana i sveobuhvatna odbrana ruskih nacionalnih interesa u Evropi i svetu, kroz saradnju sa Kinom i drugim državama slobodnog sveta, koje se protive nasilnoj globalizaciji sveta, po merilima neoliberalne demokratije.

[1] https://www.intermagazin.rs/srpski-analiticar-sokirao-putin-je-pokazao-slabosti-u-jermeniji-i-siriji-njegov-kredibilitet-je-duboko-narusen/

[2] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/3070125/ekonomist-evropu-treba-da-brine-ruska-sila-na-baltiku.html

General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač

Anfor.org

Podelite:

1 komentar

  1. BAS TAKO NATO FASISTI NE ODUSTAJU ,ELE SANKCIJAMA ratom u siriji potom ukrajini postaviti mrezu radarsku te novim u bliskoj buducnosti krsrecim raketama nevidljivim niskog leta 5 metara svega dobiti prevlast u vazdugu i laserima vleikig snaga koje ce postaviti u svojim bazama u gruziji i ukrajini tu nece biti nitko osim americke specijalne komande nove osat

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here