General Stojan Konjikovac: Zaborav je neprijatelj svake nacije

Podelite:

Dve decenije srpsko društvo je bilo uskraćeno za istinu o krucijalnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. i 1999 godine, a posebno o događajima tokom pokušaja kopnenog upada na teritoriju naše države sa prostora Albanije. Dvadeset godina Srbija se plašila i stidela da govorimo o junaštvu naše vojske tokom NATO agresije – kaže za Iskru  Stojan Konjikovac, brigadni general u penziji i jedan od starešina legendarne 549. motorizovane brigade iz Prizrena , odlikovane ordenom Nrodnog heroja za doprinos u odbrani otadžbine u vreme zločinačke NATO agresije na našu zemlju.

Šta je urađeno da se čuje prava istina o herojskoj borbi naše vojske?

– Odluka Ministarstva odbrane da se posle 20 godina skine cenzura i javnosti prikaže istina o događajima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine, veoma je značajna, kako za sadašnje generacije, tako i za buduća pokolenja.  Pogledasmo promociju Igrano-dokumentarnog filma „Ratne priče sa Košara“ devetog i promociju edicije „Ratnik“ desetog aprila. Izložba „Odbrana 78“ zaslužuje sve pohvale i trebaju je pogledati svi kojima je Srbija na srcu. Promocija igrano-dokumentarnog filma „Ratne priče sa Paštrika“ videli smo dvadesetšestog maja na RTS-u. Dvadeseta godišnjica završetka NATO agresije obeležena je 14. juna u Sava centru Komemorativnom akademijom „Bitka za Košare – Da se ne zaboravi“ uz prisustvo boraca i porodica stradalih junaka koji su se borili na Košarama i Paštriku.

Da li je ovo početak nove bitke, ovoga puta, bitke za pravo javnosti da zna šta se tada zaista događalo?

– Nadamo se da je ovo početak iznošenja istine, iskustava, viđenja i  podataka javnosti iz novije istorije Srbije od strane učesnika ovih događaja, kao i početak angažovanja stručne javnosti na ovom pitanju. Ako pogledamo koji značaj ovim događajima je dat u medijima, može se zaključiti sporadično, sem Komemorativne akademije u Sava centru. Svedočenja pretočena u Igrano-dokumentarne filmove, knjige, trodimenzionalnu multimedijalnu izložbu i Komemorativnu akademiju čuvaju od zaborava događaje na Kosovu i Metohiji  i prezentuju doprinos naše vojske u odbrano-otadžbinskom ratu na prostoru Kosova i Metohije 1999. godine.

Zašto je NATO agresija „ pala u zaborav“?

– Poneko još i prizna da su ratovi protiv Iraka, Libije i Sirije bili nesrećni, da su doneli više štete nego koristi. Naše bombardovanje niko ni ne pominje, niti se izvinjava. Naneli su nam mnogo zla, a pri tom kažu da su nam želeli dobro. Tukli su nas u našu korist, da nam uteraju pamet u glavu i izvedu nas na pravi put. Mi koji smo život proveli ponoseći se svojom zemljom, kao hrišćani trebamo praštati, ali ne bi trebali predati zaboravu: 78 dana bombardovanja, 956 ubijenih sunarodnika, preko pet hiljada ranjenika, porušene mostove i javne građevine, privrednu štetu koju svetski stručnjaci procenjuju na trideset milijardi evra, otetu kolevku državnosti i kulture, te čitava prostranstva zatrovana osiromašenim uranijumom, dovoljno jakim da udesetostruči broj kancerogenih oboljenja.

Kakva nam je budućnost, ako zaboravimo prošlost?

– Bez poštovanja prošlosti, bez osećanja čvrste povezanosti sa njom, nema napredovanja prema budućnosti, ni obnove nacionalnog samopoštovanja. Otuda živa nastojanja onih koji su nas bombardovali da se prošlost zamrači i zaboravi. Onaj ko ne zna otkuda dolazi, ne zna ni kuda ide. Stalno podsećanje na istorijske fakte, najbolji je način za razvijanje istorijske svesti naroda, jer je poznato da je ona podložna tendencioznim promenama, zarad ostvarivanja nekih drugih interesa. Zaborav je neprijatelj svake nacije, a brisanje i retuširanje istorije neminovno vode u gubitak identiteta i uništenje jedinstva naroda.

Kakva je   poruka našim potomcima ?

– Jedino slobodan čovek može da doprinese napretku svoga naroda, jer iz njegove slobode proističe sloboda čitavog naroda. Veličina naroda ogleda se i po odnosu prema precima.  Pripadnici herojske 549. i 125. mtbr poslali su jasnu poruku pokoljenjima, u budućnost se ide stazama herojskim kojima su išle i naše brigade tokom Odbrambeno – otadžbinskog rata 1999. godine.

Siniša Kostić
Iskra
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here