Генијалац је знао да не постоје лоши ученици: Писмо Алберта Ајнштајна сину

Поделите:

У наставку прочитајте писмо у којем један од највећих генијалаца на свету открива како деца могу највише да науче

Алберт Ајнштајн је био теоријски физичар и један од највећих умова у историји света. Његова генијалност није имала границе, а још у школској клупи је волео да сањари и лута мислима.

Због тога што је често знао да игнорише школске обавезе, те су га називали лошим учеником. Неки предмети једноставно су му се свиђали више од осталих, па је њима посвећивао сву пажњу, док се другим није много бавио.

Kасније када је постао родитељ, водио се мишљењем да деци треба дати слободу да открију шта их интересује.

Тако је своје синове Ханса Алберта и Едуарда, којег је звао Тете, усмеравао да развијају интересе који нису везани за школу. Након што се развео од супруге Милеве остао је да живи у Берлину, а његови синови живели су с мајком на релацији Беч – Цирих.

У писму које је 1915. године послао тада 11-годишњем Хансу Алберту, саветује му да се држи свирања клавира и дрводељства, које је малишан волео, јер је то за њега “чак боље и од школе”.

За разлику од многих који то ни данас не схватају, Ајнштајн је знао да не постоје лоши ученици. То је само лош назив за децу и младе који нису добили прилику да развију своје јединствене интересе, него се покушало убацити их у калуп постојеће наставне и прописане активности.

Мој драги Алберте,

јуче сам примио твоје писмо и због тога сам био веома срећан. Већ сам се бојао да ми више уопште нећеш писати. Kада сам био у Цириху, рекао си ми да ти је чудно када тамо дођем. Зато мислим да би било боље да се налазимо на неком другом месту где нас нико неће ометати.

Без обзира на све, молићу те да сваку годину проведемо цео месец заједно како би видео да имаш оца којем си драг и који те воли. Од мене можеш научити пуно доброга, нешто што ти други не могу лако понудити. Оно што сам постигао напорним радом није само за странце, него посебно за вас, моје дечаке. Ових дана завршио сам један од најлепших радова у свом животу и када будеш већи, причаћу ти о томе.

Драго ми је да чујем да уживаш у свирању клавира. Према мом мишљењу, клавир и дрводељство најбоље су ствари за дечака твојих година, чак и боље од школе. То су ствари које младој особи попут тебе сјајно одговарају.

Свирај оно што се теби свиђа, чак и ако ти наставници не дају да то вежбаш. Тако ћеш највише научити, уживајући у томе што радиш до те мере да и не примећујеш како је време прошло. Ја сам понекад толико заокупљен послом да заборавим на свој подневни оброк.

Шаљем пољубац теби и Тетеу,

Тата.

Поздрав за Маму.

Курир

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here