GORAN LAZOVIĆ: Aleksandar Veliki, Zaharčenko!

Podelite:

Crn  dan u Donjecku, grad od milion ruža pretvorio se u grad tuge, ukro-nacisti su po starom receptu, ubili Aleksandra Zaharčenka, predsednika Donjecke Narodne Republike.

Dobri Sašenjka, kako su ga zvali prijatelji, umeo je da zapeva i zapuca, i da bude na usluzi običnom narodu.

Upoznao sam ga pre dve zime, kad su me tri sata držali na ruskoj granici, ispitivali gde i kod koga idem, i posle detaljnog pretresa napokon pustili da uđem u Ukrajinu.

Tenkovi su bili pored puta, vazduh je mirisao na barut i paljevine, a Donjeck sijao i radovao se dolasku Nove godine.

Zaharčenko me ponudio čajem i okrepio pričom o Srbiji i našim ljudima koji su na donjeckoj zemlji postajali heroji dok su im naši vlastodršci pretili zatvorom i umesto medalja kačili epitete izdajnika i kriminalaca.

Pominjao mi je patrijarha Pavla i Kusturicu, pričao o sinovima i ženi koju je zvao generalom, kako i ne bi kad joj je prva linija fronta i zbrinjavanje ranjenika bila stalna adresa, pričao o Kobzonu i Prilepinu, i jednom snu kad je sanjao da je u Donjeck došao mir.

Pamtim ga po odmerenosti, dugom koraku i uniformi izlizanoj na laktovima.

Nije bio vladar od vlasti, jer ga vlast nije zanimala, predsednikovanja se prihvatio na molbu i radost donjeckog naroda, nekoliko puta je ranjavan, jednom toliko da je posumnjao u reči lekara da će preživeti.

Nije umeo da se odmara, kad bi to činio – čistio bi pušku, ili čitao!

Čaj koji smo pili ostao je neispijen!

Samo je ustao, slegao ramenima, i izašao.

Priča koju mi je ispričao bila je prva za srpske medije.

Iz nje sam izostavio sećanje iz Lavova, kad su mislili da sam Rus, pa mi za okrepljenje ponudili “koktel od Putinove krvi“.

To je priča o kukavicama, onima koji ubijaju s leđa, po liftovima i kafićima.

I  veruju da su ubili Motorolu, Givija i evo sad Zaharčenka.

A nisu!

To su ljudi koji su pucali u svoju nerođenu decu!

Goran Lazović
iskra
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here