Горан Шарић: Соња Бисерко – класичан пример патолошког србофоног и русофобног наратива

Поделите:

У модерно вријеме ратови се најмање воде обичним оружијем. Kонвенционално ратовање замјенили су хибридни, неокортикални, психолошки и пропагандни ратови. Једно од најважнијих оружија у неоружаним облицима ратова је наратив. Ријеч наратив долази од латинског “нарраре” што дословно значи говорити. Наратив је поједностављен опис неких повијесних догађаја, историја описана у кратким цртама, осликана кроз најважније моменте и кратка објашњења. Старији се сјећају прича о седам непријатељских офензива, о псу који другу Титу спашава живот и народно-ослободилачкој борби. То је наратив.

Проблем српских елита је сто већ 100 године нису биле у стању да саставе српски наратив. Просјечан Србин нема времена истраживати документацију и читати стотиње књига историјске тематике, јер ради. Посао таксисте је да вози таxи, а посао фризерке је да прави фризуре. Таксиста и фризерка одвајају од својих уста за Анус (академија наука у Србији, а не Српска академија наука) и за плаће професора на Филозофском факултету у Београду. А тзв. интелектуалци у тим инстутуцијама не ради ништа корисно за свој народ. И онда кад о свом трошку обиђем цијелу Србију како бих народу испричао српски наратив, онда ме та иста гамад са Филозофског факултета напада. Било би им боље да су бар једном у животу одговорили на србофобне иступе Соње Бисерко и остале западњачке анти-српске агентуре у Србији. Али, како знам да они неће, онда ћу ја.

Соња Бисерко је у свом посљедњем нападу аутошовинизма изјавила:

“Србија рачуна да би губитак Kосово могла “намирити” поделом БиХ. Током целог 20. века Београд има територијалне аспирације ка Босни и Херцеговини. Уосталом, рат ’90-их је вођен због територија и Београд, не буде ли озбиљније притиснут, од тога никада неће одустати.

Русија Србију, посебно Републику Српску, држи као таоце, јер преко њих дестабилизује регион, што је Русији тренутно главни циљ. Другим речима, интерес Москве је да спречи ширење НАТО на Балкану и успори европски пут држава региона.

Хрватска као чланица ЕУ и НАТО, одговорна је због недовољног утицаја на деструктивно понашање хрватских политичара у Федерацији. Званични Загреб је још увек беневолентан и нејасан када је реч о Херцег-Босни. Иако се очекивало конструктивније деловање Хрватске у региону, она, нажалост, није показала спремност да се издигне изнад популистичких и јефтиних политика.”

Све тезе у њеној изјави су по обичају лаж. Београд кроз читав 20. вијек није имао никакве аспирације према Босни и Херцеговини. 20. вијек почео је владавином Обреновића који уопће нису гледали према Дрини. Kарађорђевиће није занимала никаква Србија, него Југославија. Недић је био нацистичка марионета и није смио ни помислити на Босну. Након 1945. српски комунисти су и саму Србију пођелили на неколико ђелова, а није им пало на памет да Босну припоје Србији или у Хрватској тразе аутономију.

Деведесетих се рат није водио због територија, него због тога што су западни центри моћи (Ватикан, Лондон, Wасхинтгтон) одлучили растурити Југославију у крви, а за то су им послужиле домаће удбашко-партијске структуре којима је пођела територија била у другом плану, у првом је било стјецање богатства. Рат је одговарао западу јер је Југославија од једне суверене земље са великим међународним утјецајем, пођељена на седам колонија које све извршавају налоге запада. Те су колоније у бесцјење продале своје телекомуникације, своје стартешке фирме, уништиле своју индустрију и дозоволиле да их преплаве јефтини производи из ЕУ. Према томе, они који плаћају Соњу Бисерко, су исти они који су изазвали рат у Југославији.

Русија никад није дестабилизирала Балкан, него је увијек кроз повијест јака Русија значила мир на Балкану. Русији одговара мир на Балкану и у Европи јер су све те земље више или мање овисне о руским енергентима. Америка је та која увијек профитира на дестабилизацији, кризама и ратовима. Србији не одговара да уђе у ЕУ, а не Русији. Русији би одговарало да има још једног савезника унутар ЕУ.

Званични Загреб и јасан и децидан кад је ријеч о Херцег-Босни. Kолинда је током предсједничке кампање усред Мостара изјавила да никакав трећи ентитет не долази у обзир. Иако је једина нада за опстанак Хрвата у Босни и Херцеговини трећи ентитет, хрватски политичари га не смију споменути. Зашто га не смију споменути? Јер им запад не дозвољава. А зашто им запад не дозвољава? Зато што је запад спреман жртвовати Хрвате у Босни, да би Босна постала унитарна држава. Унитарна Босна значила би крај Републике Српске и то је циљ запада.

Одлуке запада на Балкану увијек су биле и увијек ће бити на штету српског фактора. Ако ико од српских политичара мисли да би Kосово могао замјенити Републиком Српском онда су они још глупљи него што сам мислио. Запад Србе види као руске савезнике, а Русија је њихова највећа фобија. Остали народи на Балкану могу рачунати на подршку запада само у сукобу са Србима, међутим, све те земље знају да их запад третира као своје колоније и сателите. Једино ријешење за Балкан је политика за коју се Русија одувијек залаже – Балкан балканским народима. То је међународна заједница суверених држава које се саме договарају и ријешавају своје спорове. Једино ријешење за Србију је да већ једном напише свој наратив, а не да им страна агентура скривена иза невладиних организација 30 година прича како су увијек и једино Срби криви за све.

ФБ Горан Шарић

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here