Горан Шарић: Српски двоглави орао и албанска празноглава кокош

Поделите:

Нема народа без симбола, али има вјештачких нација који немају своје симболе, па су присиљени украсти туђе. Kад ти је бечки двор формирао национални идентитет, најбоље је украсти српске симболе. Ових дана читав свијет обишле су слике албанског играча који рукама прави знак двоглавог орал, а уједно и велике Албаније која има облик орла. Одакле Албанцима двоглави орао на грбу?

Kрајем 19. и почетком 20. стољећа највећа фобија Аустро-Угарске и Ватикана била је Србија. Радили су све да спријече прелазак Србије преко Дрине и излазак на Јадран. У ту сврху формирали су нацију од разних номадских племена различитог језика, различите вјере, различитог поријекла и назвали их Албанци. Та новостворена нација требала је своје хероје и симболе. За симбол су им изабрали двоглавог орла са грба Немањића, а као главног националног хероја преузели су српског кнеза Ђурађа Kастриотића Скендербега, поријеклом из српске породице Бранковића. Скендербегови родитељи нису се звали Рамуш и Љуљета, него Јован и Војислава.

Двоглави орао један је од најстаријих српских симбола и попут оцила, симболизира спајање два свијета – духовног и земљаског. Симболизира и прожимање истока и запада, као у оној познатој реченици која се приписује светом Сави: “Србија је исток на западу и запад на истоку.” Налазимо га већ код Хетита у Малој Азији у другом миленију прије нове ере. Хетити су били народ сродан Србима и Славенима, који су данашњој Турској наметнули своју власт локалним семитским и хуритским племенима. За вријеме римског царства користили су га и римски цареви. 19 римских царева рођено је у Србији. Једино је у Италији рођено више римских царева, него у Србији. Један од њих био је и Гај Валерије Лицинијан Лициније, познат по Миланском едикту који је кршћанству дао равноправност, којег је донио заједно са још једним римским царем из Србије, Kонстантином из Ниша.

Према предању и древним родословима, Немањићи су водили поријекло од цара Лицинија. Двоглави орао био је симбол Немањића, али и осталих српских средњовјековних породица: Лазаревића, Мрњавчевића, Kастриотића… Супротно од оног што папагајски понављају историчари у Србији, двоглави орао није вукао поријекло из Византије која под тим именом никад није ни постојала, него га је српско племство истицало као доказ своје независности и права на пријестоље у Цариграду. Сутра ће ти исти историчари учити српску дјецу да су Немањићи у ствари Албанци, “Нимани”.

Kако је српска средњовјековна држава свој епицентар имала у данашњој сјеверној Албанији и на Kосову, тако је Аустро-Угарска најпознатији симбол српске средњовјековне државе приписала новоствореној албанској нацији. Али симбол се отвара нама онолико колико смо се ми спремни отворити симболу. У рукама Албанаца (који толико воли Kосово и Албанију да је више пута одбио позив да игра за тзв. Kосово и игра за туђу репрезентацију) двоглави орао не представља чежњу Срба према царстви небеском, не представља стапање истока и запада, духовног и физичког, у њиховим рукама то је празноглава кокош напуњена лажима ватиканске кухиње и бечко-берлинске историографије.

Kатолички теолог и историчар Горан Шарић
Извор Фејсбук

Поделите:

22 Коментари

      • nije maloumni covjece to poenta,nego da je Bosna bila drzava u to doba,imala svoj narod,granice i branila se od agresivne Srbije,kako su se ljudi zvali i u sta su vjerovali je nama najmanje bitno.

        • Борили су се за превласт. Таквих сукоба је било и унутар Србије. Босна је била бановина, а Србија царевина.

    • Најжешћи су ми ови конвертити са својим коментарима а при том ни сами не знају како би се назвали-да Бошњаци или Босанци-дал Босански или Бошњачки,али нека,можда се једном и нађу…

  1. Битно је. Како се звао тај народ тамо и ко су били владари?
    Имена су веома битна. Ипак једну државу не чини само територија,већ и народ и властела.

      • Стјепан како то бошњачки звучи!
        А где је у тој причи Херцеговина? Вероватно је та средњевековна Босна по твојој перцепцији била у АВНОЈ-евским границама.

      • Hehe, udario car Dušan na ZAVNOBiH! Bezbeli!
        Dajder se ti Senade opismeni malo pa se javi za diskusiju. Vi ste turci-poturčenjaci a ore toga ste bili Srbi. I Kotromanići su bili Srbi. Nećete Srbe nego Turke al’ da vam priznamo da su Kotromanići vaši? Jok biva. Sta ti mogu, sami ste odabrali!

  2. Сенаде, ти можеш да живиш са науком супротном од признате, и да се дивиш неким ауторитетима који у стручним круговима нису признати. Али то ти је као вожња затворених очију, и знаш добро куда се тако стиже.

  3. Пишеш о богумилима – наука показује да НИСУ ПОСТОЈАЛИ, да су стећци православни. Али ти ћеш наћи надри-историчаре, којима је лакше да пишу угодну историју, него да копају парадајз, па ће ти дати срцу лека; а то је ово из претходног поста, да се не понављам.

    Шта си ми одговорио што нема лешева за ваших 10.000 побијених? Ништа, јер ти се не уклапа у ново-историју?!

    • nema leseva ,imaju kosti,zamisli da kosti od jednog covijeka nadju u tri razlicite masovne grobnice koje su udaljene jedna od druge po 15km to znaci da su Srpski bolesnici par godina poslije ubistava i zatrpavanja,opet kopali i prebacivali na druge lokacije ne bi li prikri tragove,genocidan ste narod bez ikakve sumnje,na nama je da ucimo svoju djecu da im se genocidi vise ne bi ponavljali.

  4. kad je reč o Konstantinu Velikom i Licijanu reč je o imperatorima koji su živeli u sasvim drugom vremenu od današnjeg pustinjskog vremena u kojem živi Evropa…..
    dakle sve ove vere koje od tad postoje došle su na teritoriju Balkana iz Arabijske pustinje…..
    prvo jevrejske,filistejske sekte osnivajući hrišćanske enklave pa posle njih i muslimanske sa militarističkom expanzijom Otomanskog carstva……razlika je naravno 600 godina ali gledano istorijski to je relativno mali zaostatak..
    dakle reč je o likovima koji nisu mnogo poznavali Azijatske vere a još manje njihove načine migracija po Evropi…..
    lično verujem da Licijan nikad nebi dopustio da judeo hrišćanske migrantske grupe pređu preko teritorije Rimske Imperije pre nego plate taxe za brodarinu, putarinu,mostarinu…..
    tek kad se ukrcaju na brod u Gazi ili Bejrutu i zlatom plate dažbine Pontijskom Pilatu koji je postavljan ukazom iz Rima tek onda su mogli putovati na lokaciju koju žele…..
    tek kad se od priliva verski migranata dobro mogla napuniti Imperijalna kasa tek onda su priznati kao vera dostojna pijadestala sa velikim Apolonom ili Dijanom……
    do tad sigurno ne jer samo svojim fizičkim prisustvom bez novčanog participiranja državi nikakvu korist od njih nije mogla ostvariti Rimska Birokratija..
    plaćanje poreza i taxi im je donelo ukaz o ravnopravnom verskom tretmanu a ne nekakvo dobročinstvo Licijama ili Konstantina ma gde oni bili rođeni jer tadašnji Balkan je bio Apolonovo carstvo,nikakvi Azijatski vera ni vernika nije bilo ovde a dođoši sa istoka nisu važili za nekakve ugledne ljude već obične klovnove,lutajuće cirkusante koji traže položaj u Rimskom društvu..

  5. praktično **Milanski Dekret** je donet po službenoj dužnosti a Imperator Konstantin ga je potpisao kao što bi potpisao bilo koji drugi dokument koji posle dugog roka verifikacije službene uprave dođe na njegov sto..
    nikakvi emocija ili strasti nije bilo u tome kako tvrde zvanični istoričari privrženi hrišćanskom nasleđu..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here