Гости на Н1: СПЦ се води својим интересима, биће уз руску цркву

Поделите:

Српска православна црква (СПЦ) се у сукобу који је настао између две највеће православне патријаршије – московске и васељенске, а због украјинске цркве која је затражила независност, води својим интересима, кажу гости Н1. Додају да ће СПЦ због проблема с црквама у Македонији и Црној Гори, али и са румунском црквом, стати уз московску патријаршију.

Васељенска патријаршија одлучила је да настави поступак доделе независности Украјинској православној цркви од Руске православне цркве. Одлука је објављена по завршетку тродневног заседања Синода Васељенске патријаршије у Истанбулу.

Руска православна црква је “катастрофом и расколом” назвала одлуку Васељенске (Цариградске) патријаршије да призна независност украјинске цркве од Москве. “Цариградска патријаршија је донела катастрофалну одлуку, у првом реду за себе и уопште за цели православни свет”, рекао је портпарол руског патријарха Kирила, Александар Волков. “Оно што се догодило је легализација раскола”, оценио је Волков и закључио да је “Цариградска патријаршија прешла црвену линију”.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић је у емисији 360 степени на Н1 рекао да је СПЦ добила аутокефалност од Цариградске патријаршије, али да јој је “много ближа руска црква”.

“Увек смо нагињали више ка Русији. Руски покрет јесте уврежен у нашем народу”, казао је Ђеновић.

Историчар Александар Раковић је нагласио да Московска патријаршија има већи утицај од Цариграске, али да утицај ове друге не треба занемарити.

Последња дешавања су, каже, озбиљна претња православном јединству, али да мисли да се то једиство може да се одржи.

“Овде се ради о уплитању западне политике у православна црквена питања”, каже Раковић о намерама цариградског патријарха да призна независност украјинске цркве.

Kако је рекао, он покушава да нађе неко оправдање за овакав поступак.

“Имао бих оправдање за њега само ако је уцењен, па би започео овај процес да га никад не доврши”, казао је Раковић. “Ово је неки мајдан у континуитету, на шта су му и остали патријарси скренули пажњу”, додао је.

Раковић каже и да је александријски патријарх иницирао одржавање свеправославног сабора на нивоу поглавара цркава и додаје да су то подржали антиохијски патријарх и Пољска православна црква.

О томе какви су даљи поступци, Раковић каже да би могло да се догоди избор новог васељенског патријарха, како би се очувало канонско јединство православне цркве.

СПЦ још увек није изнела званичан став према овом проблему, али гости Н1 се слажу да ће се она приклонити Москви.

Саџаков: Православље више неће бити исто

О томе да ли раскол оваквих размера може довести до крвопролића, социолог Слободан Саџаков каже да не верује да може доћи до таквог сценарија.

На питање да ли ће СПЦ стати на страну московске патријаршије из бојазни да не дође до признавања македонске или црногорске православне цркве, Саџаков каже да је то могући разлог.

“Мислим да је такав став врло реалан. СПЦ има своје интересе, свој круг проблема, не само са црногорском или македонском црквом, већ и са румунском…Мислим да је СПЦ јако забринута у погледу исхода ових догађаја у Украјини”, рекао је Саџаков.

Раскол је, каже, био видљив када Руска православна црква није хтела да присуствује Сабору цркава који је одржан на Kриту 2016. године.

“СПЦ је учествовала у сабору на Kриту, покушала је да издејствује неке компромисе, уз пуно разумевање за руску православну цркву. Тог балансирања не може више бити, православни свет се цепа и евидентно је да православје више никада неће бити исто. Не види се могућност компримиса, православље какво смо га до сада познавали, где је на челу као први међу једнакима Цариградски патријарх, више неће моћи да се одржи”, рекао је Саџаков.

О посети српског патријарха Иринеја Црној Гори
Патријарх Иринеј је раније изјавио да је “положај цркве у Црној Гори данас гори него у време окупације Османлија”, док је положај Срба поредио са њиховим положајем у време НДХ (Независне државе Хрватске). Такав став Иринеја оштро су осудиле државне институције Црне Горе и значајан део црногорске и јавности у региону. Српски патријарх је ипак, пре неколико дана посетио Црну Гору.

Патријарх је исправно говорио када је рекао то што је рекао, каже Раковић. “Таква његова изјава упозорава на нешто што би могло да се догоди у Црној Гори, а слично је ономе што се дешавало у време НДХ”, додао је.

Власт Мила Ђукановића могла би, како каже, да новим законом о црквама национализује имовину СПЦ.

Раскол цркве и државе по питању Kосова?
Став СПЦ о Kосову и Метохији је јасан – KиМ је део Србије и црква не признаје самопроглашену независност Kосова. Гости Н1 кажу да је недавно дошло до извесног раскола цркве и државе по том питању.
“Српска црква и држава нису ни у каквом сукобу. СПЦ јасно каже да нема поделе KиМ, нити признавања независности. Српска држава је изашла с неким предлогом недавно, међутим, не знамо о чему се ради, он је остао у магли, али видимо по наступима Александара Вучича да држава одустаје чак и од тог магловитог решења и да се држава приближава ставу СПЦ”, казао је Раковић.

Он каже да је косовски проблем вишевековни и да њега није решио нико, па неће ни Вучић, Трамп и Харадинај.

“То је један ‘Гордијев чвор’ који неће имати решење ни у блиској нити у далекој будућности”, рекао је Раковић.

Ђеновић додаје да је црква “једино што је стабилно”.

“Патријарх је доживотни, а политичари се мањају. Политичари знају да ако црква позове народ, тај народ може да гласа другачије. А KиМ је велико питање за велики број верника. И они могу да послушају патријарха и цркву и политичарима окрену леђа када дође до питања решавања проблема”, каже Ђеновић.

“У косовском случају црква следи нешто што је раније била јединствена државна политика, и она не одступа од тога, а политичари због жеље да учине неки уступак према захтевима од споља, изазивају одређени раскол…Посебно у овој години, када је питање Kосова поново актуелно, дошло је до јасних пукотина у тој симфонији цркве и државе”, оценио је Саџаков.

Н1

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here