Gradovi, sela, ulice, škole… nose imena silovatelja i zločinaca: Kada će se Srbija odreći svog komunističkog nasleđa?

Podelite:

Srbija se nikako ne odriče i ljubomorno čuva svoju komunističku prošlost. Iako je Komunistička partija Jugoslavije uživala mizerno malu podršku u narodu u Srbiji u trenucima kada je uspostavljala svoju vlast (o čemu smo opširno pisali ovde https://bit.ly/2lFOGxn), pa je pribegla stravičnom crvenom teroru kao sredstvu učvršćivanja na pozicijama moći osvojenim na sovjetskim tenkovima i britanskoj podršci, današnja Republika Srbija ostaje verna svojim korenima uspostavljenim u Titovom Jajcu novembra 1943.

Nećemo da ulazimo u to otkud republika kao oblik državnog uređenja u Srbiji, jer iako Srbija baštini veoma duge demokratske tradicije, republika se nikada nije pojavila kao oblik vladavine za koji su se opredeljivali naši preci. Postoji jedan izuzetak, a to je srednjovekovna Dubrovačka republika, koja je bila kvalitativno drugačija od onoga što se pod republikom danas podrazumeva, jer su nju osnovali i vodili, a srpski pravoslavni kraljevi i carevi njenu nezavisnost potvrđivali – Srbi rimokatolici i to tamošnja gradska aristokratija.

Mnogo se pitanja da postavljati a konto republike u Srba koja se ne pokazuje baš kao najsrećnije rešenje, no prvo treba postaviti pitanje kada su se to Srbi pitali da li žele republiku ili ne? O njoj se nikada nije odlučivalo, ako ne računamo najkontroverznije izbore u istoriji Srba od 11. novembra 1945. na kojima se zbog glasanja u ”ćoravu kutiju” gubila glava ili se završavalo na dugogodišnjim robijama. No, ostavimo pitanje pristanka Srba na republiku za sada po strani.

Ono čime želimo da se bavimo jesu imena gradova i sela koja i dalje reflektuju komunističku zaostalost u vremenu i prostoru. Ovde se prvenstveno misli na Zrenjanin i Dimitrovgrad, tu su i još neka sela, poput Lunovog Sela u blizini Užica, a pozivamo i vas da nam dostavite nepromenjene nazive mesta koja ukazuju na borbu za jednu ideologiju koja je odnela na desetine miliona nevinih života širom sveta.

Sramota je da se najveći grad u srpskom Banatu za čiji su se svaki pedalj lavovski borili Nikola Pašić i Mihajlo Idvorski Pupin sa velikim silama koje su želele da ga predaju Rumuniji na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919. zove po potpuno nebitnom činovniku Komunističke partije Jugoslavije, umesto po kralju čija je vojska taj grad oslobodila i koji ga je ujedinio sa maticom. Iako je Zrenjanin (Bečkerek) trebalo da se preimenuje u ”Veliki Despotovac” zbog snažnih istorijskih veza sa srpskom Despotovinom i Svetom porodicom Branković, odlučeno je 1924. da Ernestinovac ponese to ime, dok je 1935. Bečkerek napokon preimenovan u Petrovgrad po krunisanom kralju Petru I Oslobodiocu.

Karađorđevići nisu imali običaj da preimenuju mesta u svoju slavu, za razliku od svojih prethodnika Obrenovića. Ako se izuzmu posed ”Karađorđevo” koji se ranije na mađarskom zvao ”Mentelep”, a koji je ukazom iz 1924. kao reprezentativno lovište zapravo i osnovao kralj Aleksandar kod Bačke Palanke. Tu je i Petrovac kod Budve, koji se nekada zvanično zvao ”Castellastua” ili ”Kaštel Lastva” kako je bio popularan u narodu, a preimenovan je na zahtev naroda i Paštrovića 1920. po kralju Petru I Oslobodiocu. Ne treba zaboraviti ni Mrkonjić Grad bivši ”Varcar Vakuf” koji je takođe na zahtev naroda preimenovan 1925. u znak sećanja na tada mladog oficira kneza Petra Karađorđevića koji se pod pesudonimom ”Petar Mrkonjić” tu borio sa srpskim ustanicima protiv Turaka u bosansko-hercegovačkom ustanku 1875. Osim ova tri toponima, nema drugih naziva mesta i gradova koje su Karađorđevići davali po članovima svoje dinastije. Dok su Obrenovići za sobom ostavili neka velika i vrlo značajna mesta u Srbiji poput Obrenovca, Kraljeva, Knjaževca, Gornjeg i Donjeg Milanovca, Aleksandrovca, Mihailovca, Jevremovca, itd. Karađorđevići se preimenovanjem toponima u svoju slavu uglavnom nisu bavili.

No, budimo iskreni, mnogo geografskih pojmova je dobilo ime po krunisanim glavama i vladarima širom sveta, naročito po ljudima koji su osnovali ta mesta i to je sasvim normalno i u skladu je sa svim civilizacijskim tekovinama. Ono što je problem u Srbiji jeste ideološko preimenovanje i zatiranje istorije, kao i davanje imena po ljudima koji pripadaju destruktivnoj ideologiji i ne predstavljaju apsolutno ništa u pomenutim mestima.

Žarko Zrenjanin Uča je učitelj rodom iz Izbišta kod Vršca koji nikada nije živeo u gradu koji je dobio njegovo ime, niti je bilo šta za taj grad uradio. Štaviše, bio je optuživan da je napastvovao jednu svoju učenicu pre rata zbog čega je i robijao. Kao amater bez neophodnog vojničkog obrazovanja koji je dobio zadatak da predvodi oružani otpor protiv okupatora u ravnici, stradao u pucnjavi sa Nemcima u selu Pavliš kod Vršca 1942, pošto su ga meštani otkucali Nemcima zbog silovanja, dopustivši usled svog vojnog neiskustva da bude opkoljen. Služio je partiji koja je opljačkala, podelila, ubijala i progonila Srbe zarad svetske komunističke revolucije, a zapravo da bi koncentrisala svu moć u rukama jednog komunističkog diktatora Hrvata koji se zvao Josip Broz.

Petrovgrad – današnji „Zrenjanin“ / Foto: Zrenjanin.rs

Ova stranica se najsnažnije zalaže za povratak srpskog kraljevskog imena tog grada, nama najvažnijeg grada u istorijskom Banatu.

Drugi primer Dimitrovgrada je verovatno još gori od njegovog komunističkog pandana i grada pobratima Zrenjanina. U pitanju je bugarski revolucionar Georgi Dimitrov koji je samo jednom prošao vozom kroz Dimitrovgrad bez stajanja i to kao okupator istočne i moravske Srbije u Prvom svetskom ratu. Umesto svog srpskog naziva ”Caribrod” iz vremena cara Dušana i njegovog sestrića Konstantina Dejanovića Dragaša koji je uz Dušanov Caribrod napravio prelepi manastir Poganovo posvećen Sv. Jovanu Bogoslovu, koji i danas postoji, mi koristimo naziv dat u slavu jednog bugarskog komunističkog revolucionara koji je srpskom narodu u nekoliko navrata nanosio velike štete. Pritom je i sam mauzolej posvećen ovom komunističkom revolucionaru u centru Sofije srušen do temelja 1999. jer ni sami Bugari ne žele nikakve asocijacije u vezi sa ovom izuzetno kontroverznom istorijskom ličnošću i jednim od najbližih Staljinovih saradnika.

Osim njegovog junačkog držanja tokom nacističkog nameštenog suđenja za paljenje Rajhstaga koje je održano u Lajpcigu 1933. i tokom kojeg je oslobođen (u istoj situaciji njegov najbolji prijatelj Staljin i on nikada ne bi oslobodili bilo koga od fabrikovanih optužbi), Georgi Dimitrov je u više navrata naneo teške udarce srpskom narodu. Bio je okupator tokom Prvog svetskog rata, kao generalni sekretar Komunističke internacionale radio je na otcepljenju Južne Srbije kroz stvaranje vrlo agresivne probugarske makedonske komunističke partije, učestvovao je u staljinističkim čistkama tokom kojih je ubijeno na stotine jugoslovenskih komunista Srba, na čelo KPJ je doveo cinkaroša koji je tokom staljinističkih čistki radio za tajnu policiju NKVD Josipa Broza postavši njegov politički zaštitnik kod Staljina, zalagao se za uništenje Srbije i Kraljevine Jugoslavije kao tvorevine velikosrpske buržoazije, zalagao se za veliku Bugarsku i oduzimanje Srbiji njenog dela geografske Makedonije, itd. Kako takav čovek može da zauzima ime srpskog grada jednog cara Dušana i Konstantina Dejanovića Dragaša?

Staljin i Georgi Dimitrov

I na kraju da se pozabavimo Lunovim Selom, čiji je originalni naziv Dobri Do ili Dobrodo. Neka nam neko od Užičana potvrdi da li je u međuvremenu bilo vraćanja starog naziva ovog mesta?

Gimnazijalac Miodrag Milovanović Lune je rođen u tom selu, no postao je član partije koja je negovala destruktivnu ideologiju nasilja i oduzimanja legalno stečene imovine i čije su oružane formacije u sred okupacije otpočele krvavi građanski rat među Srbima. Posle krvavih borbi sa četnicima u Bici za Srbiju tokom avgusta i septembra 1944. kada komunistima naširoko pomažu Britanci, ovaj nesvršeni gimnazijalac u činu majora partizanske vojske strada u blizini rodnog mesta kada na pruzi zatiče nemački voz. Bez obzira što je jedan revolucionar rodom zapravo iz tog mesta koje je ponelo njegov nadimak, trebalo bi dobro razmisliti da li sama država Srbija želi da se njeni toponimi zovu po komunističkim revolucionarima i kakvu poruku time želi da pošalje svetu.

Trebalo bi naglasiti da nazivi ovih i sličnih mesta nisu uopšte pitanja koja se tiču isključivo građana koji tamo fizički žive. Prvo, niko te građane nije ni pitao kad su ti komunistički nazivi nametani ovim gradovima i mestima. Drugo, to je pitanje za celu državu jer, ponovićemo, kakva se poruka šalje sa Žarkom Zrenjaninom i Georgi Dimitrovim našim pokolenjima i celom svetu?

I na kraju, ovo isto važi i za sve komunističke nazive ulica, mostova, škola, vrtića, itd. po Srbiji i srpskim zemljama. Služenje destruktivnoj ideologiji koja je pobila na milione nevinih ljudi, a među njima i stotine hiljada Srba, kroz komunističku partiju nije nešto po čemu njeni članovi moraju da daju svoja imena za srpska mesta i institucije. Šta čekate svi vi koji ste završili škole poput ”Drinka Pavlović”, ”Vladislav Ribnikar”, ”Ivo Lola Ribar”, ”Petar Drapšin”, itd, jeste li se ikada pobunili?

Žarko Zrenjanin ili Kralj Petar I

Na slici vidite jasan izbor za čitav srpski narod (ne samo za jedan grad). Sa leve strane je komunista Žarko Zrenjanin Uča, a sa desne Karađorđev unuk kralj Petar I Oslobodilac.

Izvor FB stranica „Istorija Srba“

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here