Грчка се данас скида са мера штедње: “Нема више уцена, нема више жртвовања нашег народа”

Поделите:

“Од 2010. Грчка је прошла кроз модерну одисеју”, рекао је Ципрас у говору

Први пут након 2010. године Грчка наставља без програма помоћи уведеног у јеку економске кризе која је захватила ову земљу.

Грчки премијер Алексис Ципрас изјавио је да се Грчка после осам година одисеје с програмима помоћи којом је превазишла дужничку кризу, спрема да опет буде нормална.

Ципрас се обратио са западног острва Итака, родног места Одисеја, чије је митско десетогодишње путовање опевао Хомер, пренео је Асошиејтид прес.

“Од 2010. Грчка је прошла кроз модерну одисеју”, рекао је Ципрас у говору.

Наводећи да је “Итака само почетак”, Ципрас је рекао да је грчка повратила финансијску слободу после година попуштања пред захтевима кредитора, који су зајмове условљавали оштрим резовима и болним реформама. Пре осам година тадашњи премијер Јоргос Папандреу обратио се Грцима са источног острва Мегисти и обавестио их је да је земља практично банкротирала и да ће јој бити потребна финансијска помоћ.

Да би добила зајмове, Грчка је морала да уведе оштре резове и изађе из дубоког дефицита. Током година кризе, грчка привреда се смањила за четвртину с огромним растом незапослености која је донекле смањене, али је и даље сваки пети Грк без посла.

“Сада смо стигли на наше одредиште. Пакети помоћи који су са собом носили штедњу и рецесију и претворили земљу у социјалну пустињу, готови су”, рекао је Ципрас.

Он је додао да је Грчка повратила право да дефинише своју судбину и будућност “као нормална европска земља, без мера које намећу страни званичници”.

“Нема више уцена, нема више жртвовања нашег народа”, рекао је грчки премијер.

Светски медији се питају шта Грчкој треба након окончања пакета помоћи да ли се патње њеног народа ближе крају.

Агенција Франс Прес наводи да је после вишегодишњих строгих мера штедње Грчка изашла из трећег и последњег пакета помоћи, мада званичници упозоравају да је пред земљом и даље “дуг пут”.

“По први пут од почетка 2010. године Грчка може да стане на своје ноге, што је могуће захваљујући изванредним напорима грчког народа, добром сарадњом са садашњом грчком владом и подршком европских партнера путем зајмова и отписа дуга”, рекао је Марио Kентено, председавајући Европског механизма за стабилност.

Агенција додаје да Грчка влада процењује да су финансијске потребе сада покривене до краја 2022. године, што отвара простор за планирање повратка на тржиште капитала.

“Вол Стрит Журнал” пише да грчка Влада и водећи лидери Европске уније сада тврде да је Грчка поново нормална земља, на путу за одржив, укључиви раст.

“Kад би барем то била истина!”, истиче WСЈ и наводи да су прве добре вести те да је дефицит буџета скоро елиминисан, грчка економија се опоравља, а незапосленост је пала испод 20 одсто по први пут за седам година.

Финансијски дневник тврди, међутим, да ближи поглед на грчку економију открива тамнију слику.

Раст је прошле године био једва половина од почетне прогнозе Владе и Европске комисије, а најнижи у еврозони… Постоје два кључна разлога што економија не доноси боље и веће послове. Први је да је грчки систем опорезивања и социјалног осигурања урушен… Други разлог је то што се инвеститори суочавају са огромним регулаторним и судским блокадама.

Све ово охрабрује Грке да емигрирају, тврди WСЈ и појашњава да је више од 50.000, углавном најбољих и најсјајнијих, инжењера, доктора и младих руководилаца наставило да одлази сваке године, као што су то чинили од почетка кризе.

На питање шта грчкој треба након окончања пакета помоћи одговоре тражи лондонски “Фајненшел Тајмс” који наводи да окончање финансијске помоћи не значи крај за обавезе Грчке према међународним повериоцима.

Једна од најзначајнијих је та што, у замену за главни уговор о отпису дуга у јуну, земља мора да одржи примарни суфицит – меру буџетског биланса, која искључује плаћање дуга – од 3,5 посто бруто домаћег производа годишње до 2022, пише лист и додаје: “Обе странке, и левичарска Сириза која води Владу и десничарска партија Нова демократија, слажу се о потреби да се подстакне раст. Оне су говориле о потреби да се “ребалансира” порески систем – пропис који би смањио притисак на зараде грађана са средњим приходима за које су ММФ и други упозорили да су под превеликом притиском – као и потенцијално снижавање пореза за корпорације.“

ФТ као следећи потез наводи поправљање ситуације са банкама, и подсећа да према подацима Банке Грчке, ненаплативи кредити у банкарском систему земље чине 48 одсто укупних кредита – више од десет пута од европског просека.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here