Grčka se danas skida sa mera štednje: “Nema više ucena, nema više žrtvovanja našeg naroda”

Podelite:

“Od 2010. Grčka je prošla kroz modernu odiseju”, rekao je Cipras u govoru

Prvi put nakon 2010. godine Grčka nastavlja bez programa pomoći uvedenog u jeku ekonomske krize koja je zahvatila ovu zemlju.

Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da se Grčka posle osam godina odiseje s programima pomoći kojom je prevazišla dužničku krizu, sprema da opet bude normalna.

Cipras se obratio sa zapadnog ostrva Itaka, rodnog mesta Odiseja, čije je mitsko desetogodišnje putovanje opevao Homer, preneo je Asošiejtid pres.

“Od 2010. Grčka je prošla kroz modernu odiseju”, rekao je Cipras u govoru.

Navodeći da je “Itaka samo početak”, Cipras je rekao da je grčka povratila finansijsku slobodu posle godina popuštanja pred zahtevima kreditora, koji su zajmove uslovljavali oštrim rezovima i bolnim reformama. Pre osam godina tadašnji premijer Jorgos Papandreu obratio se Grcima sa istočnog ostrva Megisti i obavestio ih je da je zemlja praktično bankrotirala i da će joj biti potrebna finansijska pomoć.

Da bi dobila zajmove, Grčka je morala da uvede oštre rezove i izađe iz dubokog deficita. Tokom godina krize, grčka privreda se smanjila za četvrtinu s ogromnim rastom nezaposlenosti koja je donekle smanjene, ali je i dalje svaki peti Grk bez posla.

“Sada smo stigli na naše odredište. Paketi pomoći koji su sa sobom nosili štednju i recesiju i pretvorili zemlju u socijalnu pustinju, gotovi su”, rekao je Cipras.

On je dodao da je Grčka povratila pravo da definiše svoju sudbinu i budućnost “kao normalna evropska zemlja, bez mera koje nameću strani zvaničnici”.

“Nema više ucena, nema više žrtvovanja našeg naroda”, rekao je grčki premijer.

Svetski mediji se pitaju šta Grčkoj treba nakon okončanja paketa pomoći da li se patnje njenog naroda bliže kraju.

Agencija Frans Pres navodi da je posle višegodišnjih strogih mera štednje Grčka izašla iz trećeg i poslednjeg paketa pomoći, mada zvaničnici upozoravaju da je pred zemljom i dalje “dug put”.

“Po prvi put od početka 2010. godine Grčka može da stane na svoje noge, što je moguće zahvaljujući izvanrednim naporima grčkog naroda, dobrom saradnjom sa sadašnjom grčkom vladom i podrškom evropskih partnera putem zajmova i otpisa duga”, rekao je Mario Kenteno, predsedavajući Evropskog mehanizma za stabilnost.

Agencija dodaje da Grčka vlada procenjuje da su finansijske potrebe sada pokrivene do kraja 2022. godine, što otvara prostor za planiranje povratka na tržište kapitala.

“Vol Strit Žurnal” piše da grčka Vlada i vodeći lideri Evropske unije sada tvrde da je Grčka ponovo normalna zemlja, na putu za održiv, uključivi rast.

“Kad bi barem to bila istina!”, ističe WSJ i navodi da su prve dobre vesti te da je deficit budžeta skoro eliminisan, grčka ekonomija se oporavlja, a nezaposlenost je pala ispod 20 odsto po prvi put za sedam godina.

Finansijski dnevnik tvrdi, međutim, da bliži pogled na grčku ekonomiju otkriva tamniju sliku.

Rast je prošle godine bio jedva polovina od početne prognoze Vlade i Evropske komisije, a najniži u evrozoni… Postoje dva ključna razloga što ekonomija ne donosi bolje i veće poslove. Prvi je da je grčki sistem oporezivanja i socijalnog osiguranja urušen… Drugi razlog je to što se investitori suočavaju sa ogromnim regulatornim i sudskim blokadama.

Sve ovo ohrabruje Grke da emigriraju, tvrdi WSJ i pojašnjava da je više od 50.000, uglavnom najboljih i najsjajnijih, inženjera, doktora i mladih rukovodilaca nastavilo da odlazi svake godine, kao što su to činili od početka krize.

Na pitanje šta grčkoj treba nakon okončanja paketa pomoći odgovore traži londonski “Fajnenšel Tajms” koji navodi da okončanje finansijske pomoći ne znači kraj za obaveze Grčke prema međunarodnim poveriocima.

Jedna od najznačajnijih je ta što, u zamenu za glavni ugovor o otpisu duga u junu, zemlja mora da održi primarni suficit – meru budžetskog bilansa, koja isključuje plaćanje duga – od 3,5 posto bruto domaćeg proizvoda godišnje do 2022, piše list i dodaje: “Obe stranke, i levičarska Siriza koja vodi Vladu i desničarska partija Nova demokratija, slažu se o potrebi da se podstakne rast. One su govorile o potrebi da se “rebalansira” poreski sistem – propis koji bi smanjio pritisak na zarade građana sa srednjim prihodima za koje su MMF i drugi upozorili da su pod prevelikom pritiskom – kao i potencijalno snižavanje poreza za korporacije.“

FT kao sledeći potez navodi popravljanje situacije sa bankama, i podseća da prema podacima Banke Grčke, nenaplativi krediti u bankarskom sistemu zemlje čine 48 odsto ukupnih kredita – više od deset puta od evropskog proseka.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here