Грујичић: Нема породице у Србији у којој нема оболелог од малигне болести

Поделите:

Угледни неурохирург др Даница Грујичић одговорно тврди да више нема породице у Србији у којој нема оболелог од малигне болести.
– Сваке године је 36.000 до 37.00 новооболелих. Истовремено, имамо 2,5 пута више оболеле деце од малигних болести у односу на европски просек – рекла је професорка Медицинског факултета, коју је Влада Србије недавно именовала за в. д. директора Института за онкологију и радиологију Србије.

Одавно једно гостовање на Јавном сервису РТС није имала озбиљнији, сугестивнији и људскији тон од “Упитника” у којем је у уторак увече једина саговорница била др Даница Грујичић, начелница медикалне онкологије на Kлиничком центру Србије.

Гледаоцима је открила да Kоординационо тело, састављено од стручњака који на научној основи треба да утврде последице НАТО бомбардовања по здравље људи, није ни почело с радом.

– Сем што је потписан уговор четири министарства, животне средине, просвете и науке, здравља и одбране, ништа друго није урађено – казала је професорка, додајући да је за организацију био задужен министар за заштиту животне средине Горан Триван.

Грујучић: НАТО нас убија на рате, нема породице у Србији у којој нема оболелог од малигне болести
– Он ми је објаснио да није могао да нађе простор. Тада сам му рекла да је требало мене да зове јер бих ја нашла простор, ако је то једини проблем. Нажалост, та комисија није формирана и ништа до сада нисмо урадили, а имамо тачно пројекте и модуле шта све треба да се уради – рекла је она.

На питање шта би осим необезбеђивање простора могао да буде разлог, докторка је навела да су то “можда притисци неких људи са запада или НАТО”.

– Вероватно се некоме то не допада, што је за мене доказ да се они плаше онога до чега би ми дошли – истакла је докторка.

Она је уверена да је здравље грађана Србије угрожено осиромашеним уранијумом и другим отровним хемијским агенсима који су ослобођени бомбардовањем 1999. године и да се то може довести у узрочно-последичну везу са растом броја оболелих од тумора.

– Ми који те пацијенте гледамо сваки дан смо убеђени да та веза постоји. Ми немамо индустрију, загађиваче, који би то био фактор, сем НАТО бомбардовања. Зато је битно да се стручњацима препусти анализа јер они могу да разликују историјска загађења од садашњих – навела је професорка Грујичић.

Она је заговорник реорганизације примарне здравствене заштите и враћања породичног лекара. Циљ јој је да смањи листе чекања за терапије и операције онколошким болесницима, као и преусмеравање ка мање ивназивном лечењу и радиоционој технологији.

Треба нам Маргарет Тачер
Докторка Грујичић је објаснила зашто је реаговала преко друштвених мрежа на насиље када су недавно после утакмице петорица хулигана претукла шеснаестогодишњег дечака који је због задобијених повреда главе још увек животно угрожен.

– Чиме се баве ти навијачи? Прича се свашта. Једни продају дрогу, а други су повезани са политичарима.. Дајте једном да видимо који су то навијачи. Видимо да су пунолетни људи, па они ће вам сутра гласати! Да ли је могуће да је држава немоћна?! Сетите се Маргарет Тачер, мој идол у политици, која је рекла: “Нећете имати лигу ако не научите ту мангупарију како треба”. Kрочите сада на терен у Енглеској, па ћете видети шта ће вам се десити – енергично је заступала став о хитној потреби искорењивања насиља, прозивајући и медије да дају простор особама са сумњивим и оспкурним биографијама уместо успешним младима људима.

Не реагују на терапију
Докторку Грујичић посебно забрињава пораст агресивних малигних болести које слабије реагују на терапију.

– То је посебно било изражено код деце. Ми смо једно време код лечења деце од малигних болести имали светске резултате, а онда се између 2008. и 2012. године то променило. Питали смо се у чему је проблем. Такође, повећан је број аутоимуних болести, као и број младих жена које иду од доктора до доктора са огромним досијеима, јер се нико не сети да их испита на аутоимуне болести. Повећан је и стерилитет код мушкараца за дупло – набројала је професорка све могуће последице по здравље, инсистирајући на томе о томе мора реч дати струка, па макар и после 30 или 50 година након бомбардовања.

Извор: Вести онлине

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here