“Халуцинације, зомбији, нагло кочење без разлога”: Истина о животу наших камионџија у САД

Поделите:

Заправо постоји легенда о двојици који су се смењивали за воланом, без сталног пребивалишта, без редовних оброка и без сна, знатно дуже од Дизниленда и његовог партнера.

Један од њих је Рекордер, али док је он везивао велики број миља након раскида сарадње, његов дотадашњи партнер одлучио је да се посвети освајању миља много прагматичније, држећи један темпо, без одмора, данима, недељама, месецима.

Ниједном није преспавао у хотелској соби, није изашао у град, није се хранио неумерено.

После само годину дана био је спреман да се врати кући и да заувек сиђе са точкова.

Разговори са људима удаљеним два океана помуте ум и оријентацију у времену, па ме тако безразложно зачуди дуга звоњава телефона без одговора.

После више десетина секунди, чује се промукло: „Хало, ко је то?”

Уредно се представљам и после неколико тренутака схватам да сам грдно погрешио. У Србији је четири ујутру, а Рекордер се вратио кући.

„Нема проблема, друже, ионако сам гледао НБА. Рекли су ми да ћеш звати, па сам се спремао да ти све испричам сутра (смех). У ствари, нема ту шта да се каже. У систему где сви поштују правила појави се пар људи који провале фору и када се то успостави, онда је само питање ко је луђи. Ја сам се заинатио да ћу возити до крајњих граница издржљивости и тако је и било. Успео сам да повежем 7.200 миља. Kроз какве сам све фазе пролазио, речима не умем да опишем. Од халуцинација, зомбија, наглог кочења иако никог нема испред мене, до борбе са сном и одласцима у тоалет. После неког времена схватиш да ништа од тога није вредно ма каквог новца и да прича о камионџијама у Америци више личи на цртани филм него на реалност. Од тога је више направљен мит, а мало ко зна колико је то напоран и захтеван посао”, објашњава Рекордер.

Растали смо се пријатељскије но што смо почели.

***

Чарли је остао на један семестар од професорског звања, вози у униформи своје фирме, испегланој на ивицу, не пуши, а шоферска кабина личи на апотеку. Можда је зато и зајебао систем.

Дизниленд је у Америку дошао мало касније, и пре него што је уопште помислио да ће завршити у камиону, потрошио је сав новац који је имао.

Рекордер је надимак стекао тако што је држао темпо, без одмора, данима, недељама, месецима. Ниједном није преспавао у хотелској соби, није изашао у град. Само је терао точкове.

Њих тројица су возачи камиона, наши људи у Америци…

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here