HAPSILI SMO SRPSKE DOMAĆINE DA BISMO IM OTELI ŽENE I ĆERKE

Podelite:

I ovaj drugi nastavak priče o Ratku Draževiću ne možemo a da ga ponovo ne počnemo genijalnom rečenicom njegovog biografa Milomira Marića: „Ratko Dražević je neograničeno raspolagao tuđim životima, čašću i imetkom.”

Jer Dražević je bio mnogo toga, partizan, udbaš, državni švercer, obaveštajac, moćni filmski producent, najveći ljubavnik Titove epohe. Možda i jedan jedini koji je srušio mit o partizanskoj herojskoj i čestitoj borbi, ne štedeći ni sebe kad je Mariću svojevremeno priznao da neke naročite borbe on i njegovi drugovi sa Nemcima nisu ni vodili, da su ceo rat čekali kad će se pojaviti Rusi da oslobode zemlju, i da se borba uglavnom svodila na hvatanje i klanje četnika. Priznao je i komunistička masovna ubistva srpskih seljaka odmah posle oslobođenja, izvršena iz obesti i najnižih strasti.

Sam ulazak u Kraljevo bio je jeziv, jer je tu 1941. godine 5.000-6.000 ljudi streljano. Sav grad je bio u crnim maramama. Te žene, majke, sestre nikad nisu ni skidale crninu, a sada su doznavale da su im u partizanima izginuli sinovi, muževi, braća. U toj zaglušujućoj kuknjavi silnog sveta u crnini, čak i oni kojima su najbliži preživeli i vratili se, nisu mogli da se raduju zbog ovih koji su bili ucveljeni, što je sve zajedno stvaralo stravičan prizor oslobođenja. Te gradove koje smo tobože mi oslobađali, u stvari su Nemci sami napuštali i izvlačili se, povlačeći se prema Bosni.

Ne bi se moglo reći da smo pravili neke spiskove, ali zatvarani su odmah oni što ih je neko prijavio, za koje se znalo da su sarađivali sa okupatorom ili sa četnicima, ali, nažalost, stradali su i oni koji su se držali potpuno po strani i nisu nam pomagali. Dovoljno je bilo da je neko od naših bacio oko na njihovu kuću, ženu ili kćerku.

Mi smo ih streljali u zimsko doba u podrumu Udbe u Kraljevu, nismo mogli nigde da ih vučemo, pa smo ih, jednog preko drugog, ređali u jednom skloništu, a ono hladnoća, ciča zima, tela im se smrznula. Kad smo napunili to sklonište, bacili smo bombe, da padnu drveni nosači i sve zatrpamo i zauvek predamo zaboravu. Dan-danas u toj kući živi nekih 500- 600 ljudi, a niko i ne zna koliko je nevinih ljudi, iskrenih demokrata ugrađeno u njene temelje, samo što nisu bili po ukusu nas komunista.

Gledao sam kad su naši kuriri streljali senatora Božu Šarkovića, sreskog načelnika Nešića, predsednika opštine Savića. Desila se interesantna stvar. Predsednik suda Ćetković, Crnogorac, malo šarlatan, nije dobro pročitao ono što sam mu ja napisao, da osudi na smrt tog Božu Šarkovića, za koga smo imali dokaze da je veliki broj naših ilegalaca izdao Specijalnoj politici. Sedim tako u kancelariji, suđenje je počelo rano ujutru, dolazi kurir i kaže: „Evo ga Boža Šarković da uzme stvari!” Pitam: „Kakve stvari?” Pa, njegove, kaže, oslobodili su ga. Skočim i otrčim na kapiju zatvora. Brže-bolje ga ponovo vrate u ćeliju, zovem tog Ćetkovića i pitam da li je svestan šta je uradio, on kaže: „Samo ono što si ti napisao”. Kažem mu da pogleda malo bolje, a on će na to: „Uh, pogrešno sam, pročitao sam da ga treba pustiti umesto da ga treba streljati.”

To je bilo jako teško vreme. Mi smo stalno u okrugu imali 2.000 četnika. I bilo je smešnih situacija. Svakodnevno smo telegramom izveštavali Krcuna koliko smo ih u toku dana ubili, ispadne da svakog dana pobijemo 30-40, a brojno stanje uvek isto.

Ekspres

Podelite:

7 Komentari

  1. NAŠE DOMAĆE ZLO SE NAPLAĆUJE NEDUŽNIMA U SRPSKOM NARODU DANAS!
    Sve što se danas nepravedno događa srpskom narodu, bojim se da je to neka posledica i naplata strašnih grehova koje su činili naši zlotvori.Pravednici to ne zalužuju, ali se kola najčešće lome na nedužnima.

  2. Strašno! Svedoči ovaj čovek: „To je bilo jako teško vreme. Mi smo stalno u okrugu imali 2.000 četnika. I bilo je smešnih situacija. Svakodnevno smo telegramom izveštavali Krcuna koliko smo ih u toku dana ubili, ispadne da svakog dana pobijemo 30-40, a brojno stanje uvek isto.“

    Bože, pa Srbi nisu imali golgotu samo u Jasenovcu i u sličnim logorima, naši su zlotvori stvarali Jasenovce i po Srbiji!? Šta je doživeo, dobro i ima još Srba. Tako se srpskom narodu spremalo današnje zatiranje koje se dovršava u ovo vreme.

  3. Obično Brozovo boljševičko bezumlje pljačka i ubijanje radi neke socijalne pravde, da bi njihovi današnji potomci opet pljačkali i bogatili se naznam u ime čije sada pravde i veličajući istog tog Broze pričajući da je bio najbolji i za njih neponovljiv. Dva ludila jedno ono posle rata boljševičko i ovo sada, nezna se koje je gore. Dokle li će samo trajati? Možda dok ove Srbije ne nestane i ovog ograničenog srpskog naroda.

  4. Znam da mnogi ne znaju, ali komunizam 1945, feminizam ovih dana. I danas se domaćini odvode iz svojih domova i otima im se deca (kao u tursko doba) i imovina, sve pod prijavama za nasilje u porodici: „jesi li vikao na ženu, jel se uplašila, molim lepo“. Tako se ti brakovi rasturaju, a žene razvedene guraju novim moćnicima oba pola. A umesto socijalne jednakosti, sadašnja parola je „rodna ravnopravnost“, sve ostalo su nijanse.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here