Хегемон узвраћа ударац – тихо оружје за бучне ратове

Поделите:

Глобална стратегија Федералних резерви могла би да доведе до озбиљних потешкоћа у обнови суверенитета евроазијских земаља

Данашње најразорније оружје масовног уништења у арсеналу Вашингтона се не налази у Пентагону или његовим традиционалним машинама за убијање. То је de facto нечујно оружје: способност Вашингтона да контролише глобални доток новца, односно долара, кроз потезе Федералних резерви (које су у приватном власништву) у координацији са америчким министарством финансија и одабраним финансијским групама са Волстрита. Развијана постепено кроз неколико деценија још од раздвајања долара и злата које је направио Никсон августа 1971, данашња контрола долара представља финансијско оружје са којим практично ниједна држава ривал не може да изађе на крај, макар у овом тренутку.

Пре десет година, у септембру 2008, амерички министар финансија и бивши банкар са Волстрита Хенри Полсон свесно је извукао утикач из глобалног доларског система тако што је дозволио да пропадне средње велика инвестициона банка са Волстрита, Лиман брадерс. У том тренутку и уз помоћ бесконачних ресурса за стварање новца којим Федералне резерве располажу – што је познато као „Квантитативно олакшање“ – пола туцета водећих банки Волстрита, укључујући и Полсонов Голдман Сакс, спасено је од дебакла који су њихове егзотичне спекулације створиле. Федералне резерве су се постарале да централне банке ЕУ добију стотине милијарди долара вредне кредитне линије (што је био догађај без преседана) како би се избегла несташица долара која би очигледно срушила читаву светску финансијску архитектуру. У том тренутку је шест банки еврозоне имало доларску пасиву у вредности која је премашивала 100 одсто БДП-а њихових држава.

СВЕТ ПУН ДОЛАРА
Од тог периода пре десет година, залихе јефтиних долара у светском финансијском систему су се увећале до незамисливих нивоа. Институт за међународне финансије (IIF) у Вашингтону процењује да је дуг домаћинстава, влада, корпорација и финансијског сектора у 30 највећих тржишта у развоју скочио на 211 одсто бруто домаћег производа почетком ове године, а био је 143 одсто крајем 2008.

Додатни подаци вашингтонског IIF указују на димензије дужничке замке која је сада тек у раним стадијумима детонације широм мање развијених економија, од Латинске Америке до Турске и Азије. Искључујући Кину, укупни дуг тржишта у настајању – и то у свим валутама, укључујући и домаће – се готово дуплирао са близу 15 билиона долара 2007. на 27 билиона долара крајем 2017. Дуг Кине је истовремено скочио са шест билиона долара на 36 билиона, судећи по IIF. За групу земаља које припадају тржиштима у настајању, њихови дугови деноминовани у америчким доларима су скочили на неких 6,4 билиона долара са почетних 2,8 билиона 2007. године. Дуг турских компанија, деноминован у иностраној валути, сада износи готово 300 милијарди долара (дуг је углавном у доларима), што је преко половине БДП-а Турске. Тржишта у настајању су преферирала долар из многих разлога.

Докле год су те економије у развоју расле и извозом стицале све више долара, дуг је био решив. Сада све то почиње да се мења. Агенс иза те промене је најисполитизованија централна банка на свету – америчке Федералне резерве – чији је нови председавајући, Џером Пауел, бивши партнер мрачне Карлајл групе. Тврдећи да је америчка економија довољно јака да се каматне стопе долара могу вратити „у нормалу“, Федералне резерве су отпочеле титански преокрет у доларској ликвидности светске економије. Пауел и Федералне резерве врло добро знају шта раде. Они затежу доларске шрафове како би убрзали огромну нову економску кризу широм земаља у развоју, нарочито код кључних евроазијских економија као што су Иран, Турска, Русија и Кина.

Упркос свим напорима Русије, Кине, Ирана и других земаља да се удаље од зависности од долара у међународној трговини и финансијама, долар остаје неприкосновена резервна валута централних банака широм света и чини неких 63 одсто свих резерви централних банака чланица BIS (Банке за међународна поравнања). Штавише, готово 88 одсто свакодневне трговинске размене у иностраној валути се обави у америчким доларима. Највећи део нафтне трговине, као и трговине златом и услугама је деноминован у доларима. Од грчке кризе из 2011, евро не представља озбиљног ривала за титулу хегемона резервне светске валуте. Његов удео у резервама данас износи око 20 одсто.

Од финансијске кризе из 2008. значај долара и Федералних резерви достигао је неслућене размере. Ово постаје упадљиво тек сада када свет по први пут од 2008. почиње да осећа несташицу долара, што значи много веће трошкове за позајмљивање како би се рефинансирао стари доларски дуг. Врхунац дужничке пропасти тржишта у развоју се очекује 2019. када ће на наплату доспети преко 1,3 билиона долара. У овоме је замка. Не само што Федералне резерве указују на то да ће подићи каматне стопе још агресивније крајем ове и почетком следеће године, него такође и смањују количину америчког дуга који су купиле након кризе из 2008. кроз тзв. QT, односно „Квантитативно стезање“ (Quantitative Tightening).

ОД ОЛАКШАЊА ДО СТЕЗАЊА
Након 2008, Федералне резерве су отпочеле оно што се назива „Квантитативно олакшање“ (Quantitative Easing – QE). ФР су купиле запањујуће количине обвезница од банака – врхунац је износио неких 4,5 билиона долара, док је на почетку кризе та цифра износила 900 милијарди долара. Сада ФР најављују да планирају то да смање бар за стрећину у предстојећим месецима.

Резултат QE је био тај да су водеће банке које су стајале иза финансијске кризе из 2008. биле преплављене ликвидношћу Федералних резерви, а каматне стопе су пале на нулу. Та банкарска ликвидност је заузврат инвестирана у било који део света који је нудио већу добит, јер су америчке обвезнице давале скоро нула одсто камата. Отишле су у „смеће“ у нафтном сектору, а направљен је нови мали бум у америчким некретнинама. Најупадљивије је што су ликвидни долари ишли ка ризичнијим тржиштима у настајању попут Турске, Бразила, Аргентине, Индонезије, Индије. Долари су се слили у Кину чија економија је бујала. Сливали су се и у Русију пре него што су санкције ове године почеле да хладе интересовање страних инвеститора.

Сада су ФР отпочеле QT – квантитативно стезање – односно обрнуто QE. Крајем 2017, ФР су полако почеле да смањују количину својих обвезница, што је умањило ликвидност долара у банкарском систему. Крајем 2014, ФР су већ престале да купују нове обвезнице на тржишту. Смањивање обвезница у поседу ФР је заузврат подигло каматне стопе. Све до овог лета, то је ишло „нежно, веома нежно“. А онда је амерички председник покренуо циљану глобалну офанзиву трговинског рата, изазивајући огромну неизвесност у Кини, Латинској Америци, Турској и другде, а сада су у игри и економске санкције против Русије и Ирана.

United States Department of the Treasury

Данас ФР допуштају да њихове 40 милијарди долара вредне обвезнице министарства финансија и корпоративног сектора доспеју на наплату, што ће скочити на 50 милијарди долара месечно крајем ове године. То извлачи дотичне доларе из банкарског система. Уз то, како би појачао оно што брзо постаје разорна несташица долара, Трампов закон о смањењу пореза додаје стотине милијарди долара дефицита које ће америчко министарство финансија морати да покрије издавањем нових дужничких обвезница. Како залихе дуга буду расле, министарство финансија ће бити принуђено да наплаћује веће камате како би продавало ове обвезнице. Веће каматне стопе већ имају ефекат магнета који исисава доларе из целог света назад у САД.

Надовезујући се на глобално стезање, а под притиском доминације ФР и долара, Банка Јапана и Европска централна банка су биле приморане да објаве да више неће куповати обвезнице у склопу њихових QE активности. Свет је од овог марта de facto ушао у нову еру квантитативног стезања. Делује да ће ствари постати драматичне уколико ФР не окрену други лист и покрену нову QE операцију ликвидности како би се избегла нова светска системска криза. У овом тренутку то не делује вероватно. Данас централне банке из целог света плешу како Федералне резерве свирају, и то више него било када пре у историји. Како је Хенри Кисинџер наводно рекао седамдесетих: „Уколико контролишете новац, контролишете свет“.

НОВА ГЛОБАЛНА КРИЗА У 2019?
Иако је до сада ефекат доларских контракција био умерен, он само што није добио драматичне размере. Комбиновани биланс централних банака Г3 се у првој половини 2018. увећао за свега 76 милијарди долара, што када се упореди са 703 милијарде долара прихода у шест месеци пре тога указује да је готово пола билиона долара нестало из светске корпе. Блумберг процењује да ће нето куповина активе три главне централне банке пасти на нулу до краја ове године, са близу сто милијарди долара месечно при крају 2017.  То је 1,2 билиона долара мања доларска ликвидност за свет у 2019. години.

Турска лира је изгубила половину вредности од почетка ове године у односу на амерички долар. То значи да велике турске грађевинске фирме и други који су могли да позајмљују „јефтине“ доларе сада морају да прибаве дупло више долара како би исплатили те дугове. Иначе, тај дуг највећим делом није турски државни дуг, него дуг приватног сектора. Турске компаније дугују око 300 милијарди долара у иностраним валутама, углавном долару, што је готово половина БДП-а Турске. Та доларска ликвидност је помогла турској економији да расте од финансијске кризе из 2008. И то није био случај само са турском економијом…Азијске земље од Пакистана до Јужне Кореје (осим Кине) су позајмиле близу 2,1 билиона долара.

Докле год је долар губио вредност пред тим валутама, а ФР држале каматне стопе ниско – као што је био случај од 2008-2015 – није било проблема. Сада се све то мења, и то драматично. Долар снажно расте науштрб свих других валута, ове године 7 одсто. У комбинацији са тим, Вашингтон намерно отпочиње трговинске ратове, политичке провокације, унилатерално цепа споразум са Ираном, уводи нове санкције Русији, Ирану, Северној Кореји, Венецуели и безочно провоцира Кину. Иронија је што су Трампови трговински ратови довели до „бега у сигурност“, односно бега из економија које се развијају попут Турске или Кине ка америчким тржиштима, пре свега тржиштима акција.

Федералне резерве претварају амерички долар у оружје, а околности су у много чему сличне онима које су постојале током азијске кризе из 1997. Све што је тада било потребно је био концентрисани напад америчког хеџ фонда на најслабију азијску економију – на тајландску валуту бат – како би се изазвао колапс широм јужне Азије, све до Јужне Кореје и чак Хонгконга. Данас су окидачи Трамп и његови ратоборни твитови против Ердогана.

Трампови трговински ратови, политичке санкције и нови порески закони, у контексту јасне стратегије доларског стезања коју спроводе ФР, пружају основу за вођење доларског рата против кључних политичких противника у свету, и то без неопходности његове објаве. Све што је било потребно је била серија трговинских провокација против огромне кинеске економије, политичке провокације против турске владе и  нове неосноване санкције против Русије, па да банке од Париза и Милана до Франкфурта и Њујорка – као и било ко са доларским позајмицама ризичнијим тржиштима у развоју – похрли ка излазу. Лира колабира услед готово паничне продаје, у току је и криза иранске валуте и пад вредности руске рубље. Све то, као и пад кинеског јуана, јесте манифестација почетка глобалне несташице долара.

Уколико Вашингтон 4. новембра успе да пресече сав ирански извоз нафте, светске (доларске) цене нафте би могле да скоче на преко 100 долара за барел, што ће имати додатног утицаја на несташицу долара у земљама у развоју. Ово је рат другим средствима. Доларска стратегија ФР сада делује као „тихо оружје“ за не тако тихе ратове. Уколико се настави, могла би да доведе до озбиљних потешкоћа за обнову суверенитета евроазијских земаља дуж кинеског Новог пута свиле и руско-кинеско-иранске алтернативе доларском систему. Улога долара као водеће светске резервне валуте и способност Федералних резерви да је контролишу су оружје масовног уништења и стратешки стуб контроле који ужива америчка суперсила. Да ли су државе Евроазије, па и државе Европске централне банке, способне да ефикасно изађу на крај са тим?

Ф. Вилијам Енгдал је саветник за стратешке ризике и предавач, дипломирани политиколог Принстон универзитета и аутор бестселера о нафти и геополитици.

ВИЛИЈАМ ЕНГДАЛ

нови стандард

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here