Hitlerov slovenski izvor života

Podelite:
U okviru programa „Lebensborn“ nacisti su od 1941. do 1944. iz SSSR-a, Srbije, Češke i Poljske odveli stotine hiljada plavokosih i plavookih mališana sa ciljem da od njih stvore prave arijevce. Oni se još uvek vode kao nestali, ali već odavno niko ne traga za njima. Oni danas žive u Nemačkoj. Ne znaju odakle potiču i teško da će ikada postati svesni svog porekla.

Program „Lebensborn“ („Izvor Života“) pokrenut je 1935. u hitlerovskoj Nemačkoj. Njen osnivač i glavni ideolog bio je Hajnrih Himler, jedan od najbližih Hitlerovih saradnika. Prema programu, roditelji dece koja u budućnosti treba da upravljaju svetom moraju biti plavooki i svetlokosi potomci arijevaca, verni esesovskim idealima.  Dete rođeno od takvih roditelja treba kao i oni da ima plave oči i svetlu kosu. Tako je vrhovno rukovodstvo nacističke Nemačke zamišljalo ljude budućnosti.

„Spasavanje dece od užasa rata“

Rukovodilac „Lebensborna“, štandartenfirer SS Maks Zolman dobio je na Nirnberškom procesu manje od tri godine zatvora „za članstvo u SS“. Zolman je na sudu uspeo da dokaže da je „Lebensborn“ dobrotvorna organizacija koja uopšte nije otimala decu, nego ih je „spasavala od užasa rata“.

Takvom opisu najviše su, pored Nemica, odgovarale žene iz skandinavskih zemalja, naročito Norvežanke. Smatralo se da su one „potomci drevnih Vikinga“ i čistokrvne arijevke koje za firera mogu da rađaju „pravu“ decu. Međutim, ni Norvežanke nisu pomogle da se obezbedi potreban tempo reprodukcije arijevske rase, te je s početkom Drugog svetskog rata iznet predlog da se program proširi i na pripadnike drugih nacija.

Primećeno je da u okupiranim slovenskim zemljama postoji mnogo dece plavih očiju i svetle kose koja se mogu dovesti u Nemačku i vaspitati u arijevskom duhu. Tako su Nemci na okupiranim teritorijama počeli da oduzimaju decu koja liče na arijevce. Njihove roditelje su često ubijali, a decu su dopremali u posebna nemačka prihvatilišta.

Deca iz Poljske su postala prve slovenske žrtve programa „Lebensborn“, jer su Himler i njegovi poslušnici težili da „germanizuju“ Poljsku i potpuno unište nacionalnu samosvest Poljaka. Prema podacima zvanične Varšave, u ratnim godinama u Nemačku je nasilno odvedeno od 150 do 200 hiljada dečaka i devojčica iz Poljske.

Nemice nisu mogle da održe potreban tempo rađanja dece „arijevskog izgleda“.

Deca „nordijskog izgleda“ iz slovenskih zemalja (Srbije, Češke, Poljske i SSSR-a) odvođena su u „Kinder KC“, tj. u dečji koncentracioni logor u poljskom gradu Lođu, gde se moglo smestiti 20 hiljada logoraša. Tamo je na programu radio tim doktora i eksperata. Oni su određivali „rasnu vrednost“ svakog deteta. Budući arijevci morali su da odgovaraju „rasi gospodara“ po boji očiju i kose, obliku lobanje, telesnoj građi i dobrom zdravlju. „Škartirane“ mališane je čekala smrt u gasnoj komori, a takve dece je, prema približnim procenama, bilo 80%.

Sećanje srca: oteti za specijalni projekat SS-a. Požuteli listovi hartije su nit koju Aleksander Litau, penzioner iz Hamburga, prati pokušavajući da razmrsi klupko laži koje obavija čitavo njegovo detinjstvo. Jedino što je saznao jeste da je sa Krima. On je jedno od dece „Lebensborna“, plavokose slovenske dece koje su nacisti oteli od roditelja kako bi upotpunili redove „više rase“, brišući im tragove porekla i pamćenje. Ukoliko ne vidite srpske titlove, pritisnite dugme „Captions“. Izvor: „Prvi kanal“.

„Majka i dete“

Preteča projekta „Lebensborn“ bila je organizacija „Majka i dete“, osnovana 1934. Ona je samohranim nemačkim majkama omogućavala da se porađaju u sirotištima, posle čega je država preuzimala brigu o majci i detetu. Organizacija „Majka i dete“ bila je sastavni deo zvanične nacističke demografske politike čiji je cilj bio da se smanji broj abortusa i poveća broj budućih vojnika Rajha.

„Odobrena“ deca u uzrastu od dva meseca do šest godina prebacivana su iz logora „Kinder KC“ u privremena prihvatilišta. Tamo su mališani podvrgavani programu „početne germanizacije“, tj. dobijali su nova, nemačka imena i dokumenta u kojima su označeni kao „siročad čiji su roditelji poginuli za firera i veliku Nemačku“. Zatim su učili nemački, s tim što su surovo kažnjavani batinama za svaku reč izgovorenu na maternjem jeziku. Tako je kod dece stvaran uslovni refleks da treba govoriti samo nemački i onda neće biti batina. Inače, deca su tamo bila dobro negovana i hranjena, vodilo se računa o njihovom zdravlju i stalno im je usađivano da „sve to imaš zato što si izabran, zato što si predstavnik arijevske rase“.

„Germanizacija“ je najčešće trajala tri-četiri meseca, posle čega su nemačke porodice usvajale tu decu, s tim što se od usvojitelja skrivalo slovensko poreklo usvojenog deteta. Budući da je „Lebensborn“ u početku pokrenut kao mreža sirotišta za vanbračnu nemačku decu, usvojitelji su bili ubeđeni da usvajaju mališana „arijevske krvi“. Inspektori SS i doktori „Lebensborna“ redovno su posećivali porodice koje su usvojile dete i proveravali uslove njegovog gajenja i vaspitavanja u „arijevskom duhu“.

Budući arijevci morali su da odgovaraju „rasi gospodara“ po boji očiju i kose, obliku lobanje, telesnoj građi i dobrom zdravlju. „Škartirane“ mališane je čekala smrt u gasnoj komori, a takve dece je, prema približnim procenama, bilo 80%.

Posle pobede 1945. stotine hiljada slovenskih mališana našlo se u zoni Nemačke u koju je ušla američka vojska. Tada su Amerikanci došli u posed manjeg dela dosijea „Lebensborna“. Istražni organi armije SAD sproveli su istragu 1947. i saslušali decu koju su esesovci doveli iz slovenskih zemalja i pitali ih žele li da se vrate kući. Međutim, sasvim mala deca se nisu sećala svoje prošlosti, zaboravila su maternji jezik, iskreno su sebe doživljavala kao Nemce i bojala se da ih neko ne odvoji od usvojitelja. Malo starija deca su bukvalno bila „zombirana“ u procesu „germanizacije“. „Lebensborn“ im je zauvek utuvio u glavu misao da je sreća biti arijevac. Saveznici su brzo prekinuli tu istragu, a u otadžbinu se vratilo svega dva-tri procenta „prevaspitane“ dece.

Danas u Nemačkoj živi na stotine hiljada potomaka slovenske dece koja su dovedena tokom rata. Oni ne znaju odakle potiču i teško da će ikada postati svesni svoga porekla.

rs.rbth.com

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here