Хоће ли руска „војна канцеларија“ у Београду ојачати војну неутралност Србије?

Поделите:

ПРЕДСЕДНИК Владе Русије Михаил Мишустин одобрио је прошле недеље нацрт споразума између влада Руске Федерације и Србије о отварању представништва Министарства одбране РФ при Министарству одбране Србије.

Текст документа му је предложило Министарство одбране Русије.

Нацрт предвиђа да представништво треба да помаже српској страни у решавању питања војне и војно-техничке сарадње две земље, давањем смерница за активности руских војних специјалиста у Србији при пружању помоћи у изградњи оружаних снага земље, обуци у раду, поправци и употреби наоружања и војне технике коју је испоручила Русија.

Дакле: по среди је војно-техничка сарадња као таква.

Засад чак мање од тога: нацрт о војно-техничкој сарадњи!

Штавише: тек ће уследити завршни преговори о представништву и са њим повезаном војно-техничком сарадњом.

Само, и то је било довољно за подсећање са Запада да то није у складу са “европским” спољно-политичким курсом Србије!

Војска Србије на крилима руских МиГ-29

Тај курс је уграђен и у званична документа НАТО пакта.

НАТО је одреаговао и као добро координисани центар политичке моћи чији безбедносни рам нема алтернативу. Рекао нам је – не.

Да ли ће Србија опет послушати? Или ће се у Београду ипак појавити та канцеларија за војно-техничка питања?

Ако је, на крају, буде – да ли ће њен радни (и правни) оквир омогућавати деловање које би угрозило НАТО интересе у Србији и на Балкану? Да ли би канцеларија могла да поремети, на пример, асиметрични однос вежби које имамо са НАТО и његовим чланицама у односу на ОДКБ и њене чланице?

Хоће ли се тај и други асиметрични односи, које подводимо под неутралност, због нове канцеларије претворити у пропорционалне, у паритетне или бар у панданске?

О тим и другим питањима која је, својом најавом, отворио руски премијер, процене дају Живадин Јовановић, министар спољних послова СРЈ и председник Београдског форума за свет равноправних, и генерал Митар Ковач, Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, некадашњи начелник Управе за стратегијско планирање у Министарству одбране и начелник Управе Генералштаба ВС за планирање и развој Војске Србије.

Јевгеније Примаков и Живадин Јовановић

Председник Београдског форума Живадин Јовановић:

Време је да се одмакнемо од негативног

искуства са Хуманитарним центром у Нишу

У пракси морамо да показујемо независност. И то не тако што ћемо бити независни да прихватимо стране притиске, да независно преместимо нашу амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, да независно прогласимо Хезболах за терористичку организацију, да независно потпишемо да нећемо да од непоузданих добављача набавимо 5 Г технологије… да ћемо диверзификовати енергетско снабдевање

_____________________________________________________________

УКОЛИКО дође до отварања те канцеларије, имаћемо корак напред у концепту стратешког партнерства Србије и Русије, који је одређен документом о стратешком партнерству Србије и Русије.

– Стратешко партнерство се успоставља са оном земљом са којом имате највиши степен подударности у односу на националне и државне интересе.

Интерес Србије је да модернизује систем одбране. Сарадњом у области одбране јача и међународни положај Србије.

– Под повољним условима смо добили модерне авионе и треба да добијемо тенкове. Ипак, не бих отварао питање односа Србије и ОДКБ и односа Србија- НАТО јер је природа односа сасвим другачија. Другачије су полазне основе и другачији је степен међусобног поверења и уважавања.

– Ако се отвори канцеларија Министарства одбране РФ у Србији, она ће свима који су били скептични у погледу стања и перспективе развоја односа Србије и Русије, избити аргументе из руку и показати да нема сумње у жељу да се јача стратешко партнерство.

 * О отварању канцеларије смо прво сазнали од руске стране, као и да је реч тек о фази преговора. Да ли се очекују притисци који ће осујетити отварање канцеларије?

– Да, ми о овоме причамо као да је то већ готово. Међутим… Надам се да ће се то и догодити, па да се макнемо од негативног искуства које смо имали са српско-руским хуманитарним центром у Нишу. Дуго се говорило да ће он добити статус сличан дипломатском, па се испоставило да се Србија под притиском САД и НАТО колебала, размишљала и није му дала такав статус. Србија нема разлога да се колеба у развијању сарадње која одговара и њеној традицији и савременим и будућим потребама. Свако колебање и одуговлачење отвара простор притисцима и уценама са стране. Надам се да се то у овом случају неће поновити.

* Хоће ли канцеларија угрозити сарадњу Србије и НАТО?

– Ово је ствар која је предодређена реалношћу и историјским искуствима. Она су најбоља у савезништву и сарадњи са Русијом. Природно је да та сарадња иде напред у свим областима. Ако смо НАТО дали представништво у Министарству одбране, ако знамо какав је однос НАТО био према Србији и српском народу, ако знамо да је Србија СОФА споразумом дала дипломатски статус војницима свих чланица НАТО пакта – ако се било којим поводом нађу на територији Србије, онда не видим никакву непринципијелност у договору са Русијом.

Видимо ко врши притисак на Србију да призна насилно одузимање дела државне територије, а ко даје Србији подршку за очување суверенитета и интегритета, ко не жели да се поштује 1244, а ко непрекидно понавља да нема решења без оквира 1244…

 * Ако све то видимо, зашто онда Хуманитарни центар нема имунитет, а НАТО га има? Тим пре ако се декларишемо као неутрални?

– Диспаритет постоји у много чему. Погледајте број војних вежби са НАТО и његовим чланицама у односу на Русију и друге земље ОДКБ. Видели смо да је страни притисак поводом вежби са Русијом и Белорусијом био толики да је Србија морала да објави да прекида све вежбе.

Србија треба да се понаша принципијелно- у складу са потребом да јача свој међународни положај, а за то би јој требала ова канцеларија.

 * Ако је притисак за нишки Хуманитарни центар и за вежбе био толики, како ћемо се изборити са притиском поводом канцеларије? 

– Србија треба да буде самостална и независна у доношењу одлуке. Уопште не прихватам терминологију ”да ли ће нам (неко нешто) допустити”! Тако се показује слабост. Слабост смо показали кад смо дозволили да Хуманитарни центар не добије дипломатски статус, као и кад смо ставили мораторијум на све војне вежбе.

– У пракси морамо да показујемо независност. И то не тако што ћемо бити независни да прихватимо стране притиске, да независно преместимо нашу амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, да независно прогласимо Хезболах за терористичку организацију, да независно потпишемо да нећемо да од непоузданих добављача набавимо 5 Г технологије… да ћемо диверзификовати енергетско снабдевање итд.

Дозволили смо пуно одступања од истинског самосталног одлучивања. Тако призивамо нове уцене.

Ми смо заиста неким потезима одступили од политике неутралности и независног одлучивања. Чак смо и написмено потврдили, споразумима из Вашингтона, да нам је важније шта Вашингтон захтева него шта су истински принципијелни и дугорочни интереси Србије.

А Србија не може да реши ни једно питање на одржив начин који гарантује мир и стабилност ако прихвата геополитичку експанзију Запада на Исток.

(СУТРА: Митар Ковач уверен да ће асиметрија и остати са „руском канцеларијом“)

Диана Милошевић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here