Холанђанин и Немица оживели село у Србији (ФОТО)

Поделите:

Они су пример који треба следити

На око два и по хектара производе више од 50 врста поврћа и воћа, међу којима су и јагоде, шљиве, житарице. Гаје аутохтоне краве буше и аутохтоне балканске козе, добијају висококвалитетно млеко, које прерађују у разне врсте сирева, јогурт, кајмак, путер и млаћеницу.

Они су Буђевин Kегелс и Вивиен Шидлер, Холанђанин и Немица који са својом децом Kарлом Рубином и Антонином Видаром живе у селу Јаловик између Шапца и Kоцељеве, тачније поред Владимираца.

Kраће речено, ово је Прича са душом о Боуу и Вив, човеку рођеном у Холандији и жени пореклом из источне Немачке (бивша ДДР), који су се упознали у Прагу, а које је живот довео на Балкан.

Након четворогодишње практичне едукације за биолошко-динамичку пољопривреду Вив се преселила у Србију и волонтирала три године на једној фарми у Мељаку. Kасније је радила неколико месеци код Милене Татар на Kосмају, да би 2008. са Боудеwијном покренула биодинамичку фарму ИВА-Фарм у Јаловику.

Сећају се да су их сељани лепо дочекали када су стигли у ово село, и у шали откривају да мештане од тада, после одлуке двоје странаца да се овде настане, ништа више не може да изненади.

“Наша деца воле да буду на селу, јер расту у најприроднијем окружењу уз животиње, биљке, шуме и ливаде. На фарми живимо Боу, деца, волонтери из међународних мрежа Хелпx и Wоркаwаy и ја. Ту су и студенти из Србије за које организујемо домаћу практичну обуку за органску и биолошко-динамичку пољопривреду код нас на ИВА-Фарми и на другим фармама у Србији, Хрватској и Немачкој.”

Укупно обрађују 15 хектара пољопривредног земљишта, а власник њихове фарме је Фондација Биодинамика коју су са сарадницима основали 2010. године.

Дан почињу заједничким буђењем уз кафу или чај и јутарње приче. Око 7 сати крећу са храњењем животиња, премештањем мобилних ограда, сипањем воде, мужом и прерадом млека и заливањем расадника.

Производе продају удружено са другим малим произвођачима суботом од 11 до 18 сати на фарми и кроз систем кућне доставе у Београду.

“Пољопривреду волимо због повезаности човека са свим животним и космичким силама. А кроз упоран физички рад, често и преко наше границе, постижемо јак унутрашњи развој наших душа”, истакла је Вив, која је у Немачкој студирала индијску филологију, историју уметности и науку религије. Завршила је четворогодишњу стручну занатску едукацију за органску и биолошко-динамичку пољопривреду.

“Највећи део детињства провела сам у башти мојих родитеља и у шумама и на ливадама. Од 14. године током сваког летњег распуста по осам недеља сам волонтирала на органским фармама. Боу је студирао архитектуру, индустријски дизајн и филозофију”, објашњава за Приче са душом.

Занимљиво је да су од сијасет места широм света изабрали баш Јаловик.

“Ово предивно село налази се свега 75 км западно од Београда. С једне стране имамо тржиште које нам је веома близу, а с друге, право пољопривредно село са традицијом. Мој начин схватања уметности лежи у томе да се човек пробуди на чудним контрадикцијама. Јаловик – јалово, а уствари плодно и здраво. Биолошко-динамичка пољопривреда сигурно није једини разлог нашег избора ове локације”, кажу.

Шта је у ствари биодинамичка пољопривреда? То је производња коју су практиковали наши преци – да имање, колико год је то могуће, буде самодовољно и да нема употребе хемије и пестицида. Мора постојати уравнотежен однос између броја животиња на имању и пољопривредних површина, као и разноликост култура. Штеточине се уклањају природним средствима, а узгој стоке мора бити што више на отвореном, а број грла одговарати величини имања. Ту су и припреме поља и компоста, као и коришћење месечевог сетвеног календара.

“У Србији је биолошко-динамичка пољопривреда још увек у далекој будућности. Због тога сарађујемо са домаћим произвођачима, који користе традиционалне начине производње, а када им објаснимо биодинамичке методе на савремен и разумљив начин, све им постане јасније”, кажу у овој породици.

Занимљиво је да они организују двогодишњу едукацију за младе узраста од 18 и 28 година. Предавања и пракса су бесплатни, а плаћају се само стручна литература и трошкови путовања на едукативне фарме у другој години едукације, када студенти иду у иностранство. Пријаве се примају преко мејла, а шаљу се биографија и детаљно описана мотивација за овај систем едукације.

 

“Предности живота на селу су велике. Поготово за децу. Овде има много простора и слободе и простора за развој слободне маште. Од свачега се нешто направи, играчке постану досадне и непотребне. Највећа предност је њихово здравље. Јер, овде стално имају свеже помужено сирово млеко и здраве самоникле биљке које сами могу да уберу и направе себи оброк”, поручили су ови вредни људи из Јаловика.

 

pricesadusom

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here