Хрвати по јефтиније лекове масовно путују у БиХ или Србију

Поделите:

Док се задовољни возите из неке од сусједних земаља у Хрватску, рачунајући колико сте јефтиније прошли у шопингу у иноземству, у калкулацију додајте састојак који може потпуно промијенити расположење, особито ако сте купили лијекове, а преко границе их каните пренијети без медицинске документације.

Јаки аналгетик или средство за смирење могли би вас скупо стајати. И до 10.000 куна. За сваки лијек који преносите преко границе требате имати медицинску документацију, односно лијечнички налаз у којему вам је прописан лијек који уносите у земљу или лијечничку потврду. Уз то, преко границе се може пренијети лијекова за мјесец дана лијечења, а све би лијекове требало пријавити цариницима. Немате ли лијечнички налаз, рецепт или потврду, а ухвате вас с лијековима, рачунајте да сте награбусили. Остат ћете без лијекова, покреће се поступак пред Прекршајним судом, а казна коју вам овисно о лијеку могу изрећи, креће се од тисућу до 10.000 куна.

Ових су дана медији у Босни и Херцеговини јављали да је један тамошњи грађанин платио неколико стотина куна на хрватској граници јер је без медицинске документације преносио Аналгин. БиХ и Србија су дестинације у којима домаћи свијет често купује јефтиније лијекове. Особито су тражени скупљи, а у Хрватској се, примјерице, Виагра може добити само на лијечнички рецепт, али се плаћа у љекарнама, и то по цијени од 425 куна за четири таблете. Има и јефтинијих иначица у апотекама, а у сусједству се те таблете купују знатно јефтиније, и за шездесетак куна.

Чини ли вам се да претјерујемо, у Царинској управи наводе да је у Хрватској лани заплијењено 56.662 комада лијекова који садрже наркотике и 26.894 комада осталих лијекова, најчешће средства за еректилну дисфункцију и бензодиазепина. У првих седам мјесеци ове године заплијенили су 18.114 комада лијекова, од чега се 10.893 таблета односило на лијекове који садрже наркотике, а 7221 таблету осталих лијекова, с тим да су опет то најчешће била средства за еректилну дисфункцију. Бензодиазепини су шаролико друштво лијекова за смирење, седатива и лијечење анксиозних поремећаја, међу којима су Xанаx, Лекотам, Нормабел, Апаурин…

Најучинковитији подручни царински уред у земљи је онај осјечки, док се на подручју четири далматинске жупаније, које су у надлежности Подручног царинског уреда Сплит ове године није заплијенила ниједна таблета. Питали смо Царинску управу значи ли то да се преко граничних пријелаза на подручју сплитског царинског уреда не преносе лијекови или су цариници осјечког уреда у питању лијекова строжи од колега из сплитског уреда?

– Указујемо на то да се мјере царинског надзора и провјере проводе на цјелокупном царинском подручју Републике Хрватске. Подаци који се односе на укупне заплијењене количине лијекова показују да се углавном ради о лијековима који су у Хрватску кријумчарени у цестовном и зрачном путничком промету те послани приватним особама у поштанским или експресним курирским пошиљкама. Имајући у виду чињеницу да је Хрватска транзитна земља, чешће се покушаји незаконитог уношења лијекова откривају управо преко граничних пријелаза на подручју мјесне надлежности Подручног царинског уреда Осијек. Подаци који се односе на откривене покушаје незаконитог уношења лијекова указују да је у знатној мјери ријеч о прекршитељима који су страни држављани – кажу у Царинској управи и додају да се санкционирање непријављивања уноса лијекова проводи овисно о ступњу повреде закона и проведбених прописа.

– Посједовање лијека који садржи дрогу, у количини већој од допуштене или без одговарајуће медицинске документације, те непријављивање лијека представља прекршај, а односни лијек се привремено задржава под царинским надзором до окончања прекршајног поступка при Прекршајном суду, због прекршаја за који су прописане новчане казне за прекршај физичким особама у распону од 1000 куна до 10.000 куна – веле у Царинској управи.

Допуштене залихе
– 30 дана: лијекове за мјесец дана лијечења смије се преносити преко границе уз пријепис повијести болести или потврду лијечника

– 5 дана: за толико се дана лијечења код пријелаза државне границе смије посједовати лијек који садржи опојну дрогу на темељу медицинске документације

– 15 дана: за толико се дана лијечења може имати лијекова који садрже опојне дроге особе на супституцијској терапији болести овисности или симптоматској терапији у терминалној фази малигних болести на темељу медицинске документације

– 30 дана: за толико времена грађани који путују у државе Шенгенскога простора смију посједовати лијек који садржи дрогу, а за то им треба потврда изабраног доктора медицине или доктора медицине специјалиста у ђелатности здравствене заштите менталног здравља, превенцији и изванболничког лијечења овисности о дрогама

Поштом – ни у лудилу!
Мислите ли да ћете све ово заобићи наручивањем лијека из иноземства преко интернета, пишите пропало ако поштујете закон. Јер, такво што је забрањено, чак и када вам лијек бесплатно шаље родбина из иноземства.

– Увоз лијекова и медицинских производа у поштанском промету изричито је забрањен. Такве пошиљке враћају се пошиљатељу. Сукладно наведеноме, увоз лијекова за особне потребе физичких особа и уз прописани рецепт надлежног лијечника могу обављати искључиво правне особе које имају дозволу за промет лијекова уз сугласност Агенције за лијекове и медицинске производе. Притом је битно да и сам лијек има одобрење за стављање у промет у Хрватској. Забрана се односи и на бесплатно примање лијекова од физичких или правних особа из иноземства – јасни су у Царинској управи.

slobodna dalmacija

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here