Хрвоје Полан: И ДАНАС МИ ПРИЈЕТЕ ЗБОГ ФОТОГРАФИЈА ПЉАЧKЕ У KНИНУ НАKОН ОЛУЈЕ

Поделите:

Прије двадесет година, непосредно након “Олује”, радећи за Ферал Трибуне, с новинарком Силваном Срдоч отишао сам у Kнин направити репортажу о стању у нетом ослобођеном граду.

Укрцали смо се у Сплиту у влак који је власт бесплатно организирала за повратнике, како су рекли, премда је било јасно да је ситуација на терену још далеко од сигурне (мине, заостала експлозивна средства, непостојање цивилне власти…), па није било никаквих реалних предувјета за враћање грађана.

Kако било, кренули смо. У влаку сам видио гомилу људи с празним торбама. Разговарајући с њима, нисам стекао дојам да се враћају кући. Сигуран сам да је дио људи, наравно, желио отићи погледати што је остало од њихове имовине, али највећи број путника заправо је искористио бесплатно организиран пријевоз да оде по нешто што није њихово, да узме, украде туђе ствари јер су Kнињани отишли из града у којем су били само припадници Хрватске војске.

Чим смо дошли, они који су се срамно представљали као повратници, почели су пунити празне торбе у оближњој книнској робној кући која је на моје очи испражњена до посљедњег артикла. Чак су и лутке из излога раставили и однијели.

Грабеж је била припремљена и масовна. Ти су “повратници” јако добро знали по што долазе. Хрпе донесених празних торби пуниле су се брзо и безбрижно јер се оно мало надлежних у униформама само церекало проматрајући ту надреалну ситуацију.

“Ружне” и “лијепе” теме

Направио сам неколико снимака сулудих сцена крађе, након чега ме хорда пљачкаша примијетила с фотоапаратом, па сам само захваљујући искуству избјегао линч и сачувао живу главу. Након тога, снимио сам више-мање класичне снимке раздраганих војника са заставама, панораму Kнина са заставом и војницима ХВ-а који су позирали и славили. Успут сам примијетио свјеже хумке на гробљу с пуно нових ознака НН, које сам такођер фотографирао.

Након тога отишао сам у кнински УН-ов камп гђе ми је Алун Робертс, гласноговорник УН-а, потврдио оно што сам сâм и видио – да се у Kнину отворено пљачка, да се девастира имовина и дискриминира нехрватско становништво, о чему постоје и писани извјештаји.

У самом кампу било је смјештено седамстотињак српских избјеглица које су биле у врло лошем стању, посебно мала ђеца, старци и жене, који су боравили у заиста нехуманим увјетима у скученим просторима кампа. Будући да сам фоторепортер који не прати само “љепше” теме, снимио сам и те јадне људе и добио уистину потресне фотографије. Осим понеког страног медија, нисам примијетио никог другог. Британски телевизијски новинари, тек пристигли у УН-ов камп, у шоку су причали како су били притворени због “недопуштеног” снимања кућа у пламену.

Након објаве мојих фотографија, поготово снимака крађе из робне куће, уз изврстан текст Силване Срдоч, нашу редакцију морала је чувати специјална полиција.

Сви су знали за размјере пљачке, али нитко није желио говорити о томе. Било је лакше забити главу у пијесак, с интенцијом да тамо остану заувијек.

И данас се настоји прешутјети чињеница пљачке и безвлашћа из тих година, премда је и сам генерал Анте Готовина у снимци свог чувеног говора у Kнину неколико дана након “Олује” урлао на генерале говорећи им како их треба бити срам јер у граду влада потпуно безакоње. Они који мене и ових дана нападају, јер сам својим снимкама показао да ствари нису црно-бијеле, тако посредно нападају и самога Готовину.

У служби пропаганде

Прије неки дан, у свом овом лудилу око војне параде и усташког дернека у Kнину у поводу прославе 20. годишњице “Олује”, поставио сам на свој профил на Фацебооку двије фотографије шокантне грабежи из книнске робне куће уз текст који говори да “инциденти” након „Олује“ нису били случајни и појединачни, уз напомену како је “Олуја” била оправдана и потребна, али да се због таквих пљачкаша и убојица, потакнутих, па затим и непроцесуираних, ја не желим срамити.

Реакције су биле различите. Од оних позитивних преко оних од којих ти се окреће желудац, до отворених пријетњи ликвидацијом. Ове потоње су, наравно, у инбоxстизале под разним псеудонимима.

На жалост, реакција која ме највише погодила дошла је од Синише Ханчића, предсједника Збора фоторепортера Хрватског новинарског друштва, који ме је оптужио за фабрикацију и лаж, говорећи да је он био у Kнину, да таквих ствари тамо није било и да је он ишао снимати “љепше” теме.

Поставити ствари на начин да се ако нешто ниси видио – то није ни догодило, јасно је имплицирало да лажем, па сам му одговорио да је фотограф који одлази на такав јединствени терен како би снимио, како је и сам рекао, само “љепше” приче, у ствари другоразредан фотограф, фотограф у служби пропаганде.

У Хрватској постоји јако пуно добрих фоторепортера и чињеница да такве книнске фотографије тада нису објављене није њихова кривња, него је дио тадашње медијске уредничке политике, због чега су – уз часне изнимке – излазиле искључиво у иноземним медијима. Тада домаћи медији нису слободно извјештавали – што је основна, круцијална сврха новинарства и документарне фотографије – него су били у служби политике и ратне машинерије. Додуше, прилично сам сигуран да снимке грабежи у книнској робној кући није снимио нитко осим мене.

На жалост, предсједнику кровне удруге фоторепортера аутоцензура је очито смањила перспективу, па је, након што је срамно обрисао свој пост у којем ме оптужује за лаж, даље навалио на мене простачким рјечником спомињући неке моје давне дубоко интимне догађаје везане уз трагичан губитак ђетета и ПТСП, што ме дубоко повриједило.

Невјеројатно је да итко, а камоли особа која је предсједник Збора фоторепортера и која високо котира унутар ХНД-а употребљава такав погани језик, да без трунке савјести вријеђа људе и шири говор мржње. Ради управо оно против чега бисмо се сви у цеху требали борити, прије свега путем новинарских организација.

С друге стране, не могу не споменути и гомилу реакција подршке, како домаћих колега, тако и оних изван Хрватске попут Флоренце Хартманн…

Да бисмо ишли према свјетлу, морамо упозоравати гђе је мрак, а то је овђе и даље прилично опасан посао.

Радиогорњиград

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here