И Меркелова за европску војску, шта се крије иза те идеје?

Поделите:

Немачка канцеларка Ангела Меркел је у Европском парламенту рекла да Европска унија мора што пре да изгради “истинску европску армију” и “Савет безбедности ЕУ”.

Објаснила је да ЕУ не може одбранити своје интересе у свету ако не буде ојачала економски и технолошки

Јачање и одбрана евра су заједнички дугорочки задатак чланица еврозоне, а ЕУ мора економски ојачати, технолошки напредовати, јер сада већина иновација стиже из Америке и Азије, рекла је канцеларка и подсетила да је, “рецимо, Европа измислила аутомобил”.

Меркелова је указала на став председника Европске комисије Жан-Kлода Јункера да ће “стварање европске армије бити доказ да више неће бити рата”.

Она је подвукла да та заједничка армија чланица ЕУ неће бити постављена против НАТО, већ сарађивати с њим, мада је нагласила да чланице Уније морају развијати и производити сопствено наоружање.

Ангела Меркел је рекла да је “уверена да је Европска унија будућност, мир и напредак” за житеље Старог континента и да “национализам и егоизам не смеју никад више преовладати у Европи”.

Kанцеларка је подсетила на поуке катастрофе, сукоба и подела међу Европљанима које је донео Први светски рат.

Додала је да је “Европа немогућа без солидарности” што се доказало у заједничком узвраћању чланица ЕУ на природне катастрофе, тероризам, имиграцију, економску и финансијску кризу.

Меркелова је објаснила да је Немачка сматрала да током мигрантске кризе 2015. године треба да брани и своје и европске интересе, а данас се још једном заложила за то да све земље Уније буду укључене у решавању питања избеглица.

Идеја није нова…
Идеја о стварању европске војске није нова, али се, после недавне изјаве француског председника Емануела Макрона да је Европи “потребна права војска”, поново нашла у фокусу јавности.

Чему уопште “европска војска” поред НАТО снага, да ли би европска војска довела у питање опстанак НАТО у садашњем формату или би чак била замена за северноатлантску алијансу на тлу Старог континента, питања су на која још нема одговора.

Kао што се не зна ни да ли те идеје имају неке везе са све већим притиском САД на европске партнере да повећају средства за НАТО.

Аналитичари сматрају да ће се будућа слика НАТО или будућа слика европске војске свакако дефинисати у односима између САД и ЕУ.

Такође указују на још неке моменте, које треба имати у виду.

Тако председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић сматра да је идеја француског председника Макрона мотивисана реалним безбедносним проблемима Европе – од мигрантског таласа, организованог криминала и тероризма, потребе за бољим чувањем европских граница, али и затегнутих односа са САД, одакле често стижу и увредљиве изјаве на рачун ЕУ и европских земаља.

“Поставља се питање, имајући у виду притисак САД да се повећају контрибуције за НАТО, зашто Европа онда сопствена безбедносна питања не би покушала у већој мери да решава сама”, рекла је Минићева за Тањуг.

Макрон, каже Минићева, нема пуну подршку Немачке, о његовој идеји нема консензуса ни у Француској.

“Занимљива је, међутим, изјава руског председника Владимира Путина да он подржава стварање европске војске”, указује Минићева.

Много је актера у тој причи, такође наводи Минићева и додаје да треба сачекати да се види у ком правцу ће се развијати идеја стварања заједничке војске која би могла да доведе у питање опстанак НАТО у садашњем формату.

Војни аналитичар Александар Радић оцењује да Макрон ту идеју промовише у оквиру његовог пројекта стварања јаке ЕУ.

Таква ЕУ би имала елементе федералне организације, а подразумева, каже Радић, и војску, која треба да буде “цемент стварања снажне државне формације”.

Он сматра да би евентуална војска ЕУ била много важнија као политички ослонац, него као пројекат који треба да ради на неком конкретном одбрамбеном задатку у овом моменту, јер не види да је унија директно угрожена конвенционалним оружаним сукобима споља.

Радић каже да се поставља и питање какву будућност може да има НАТО, ако Американци заиста сматрају да највише доприносе.

“Прве рекације Трампа су биле врло јасне, опет је било приче само о новцу. Он као да не може да се издигне из улоге бизнисмена и да схвати да државе функционишу другачије, да постоје идеје које надилазе новац”, каже Радић и напомиње да је Трамп прво отворио питање новца, а не губитка америчког утицаја.

У овом тренутку, сматра Радић, Европа не може без НАТО, али Макронова идеја се заснива на томе да на бази онога што је сада НАТО може да се створи нека друга организација.

“Засад је то још увек тајна да ли би то била формула САД и европске чланице НАТО обједињене кроз једну нову организацију оружаних снага ЕУ или је реч о нечему што би дугорочно било супституција за НАТО. То је већ питање на које је немогуће дати одговор у овом тренутку”, каже Радић.

Идеја европске војске, уверен је, није пројекат који води распаду НАТО.

“Савез је ЕУ потебан. Они га већ имају кроз НАТО, а темељно питање је заправо какав ће бити однос између САД и ЕУ. Ту ће се заправо дефинисати будућа слика НАТО или будућа слика европске војске”, наводи Радић.

Социолог Владимир Вулетић каже за Тањуг да је Европа доста гласно рекла да је европска војска потребна због заштите и одбране европских интереса, не само од Русије и Kине, већ и од САД.

Вулетић сматра да Европа жели да се еманципује и у безбедносном смислу у односу на САД, а посебно интересантним окарактерисао је реакције председника Русије и САД на такву идеју.

”За Русију је добра вест да чује да постоји пукотина у НАТО пакту због чега је Путин поздравио и подржао Макронову изјаву. С друге стране, Трамп је подсетио да улога НАТО-а, као америчког одбрамбеног кишобрана Европе, има одређену цену”, каже Вулетић.

То што је Макрон изразио недвосмислену жељу за европском војском, према Вулетићевим речима, не значи да ће се то и догодити, али сугерише у ком ће правцу ићи Европа.

Бета

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here