Идемо ли ка дигиталном друштву или срљамо у дигитално ропство?

Поделите:

Напредак знаности посљедњих неколико десетљећа је досегао такве разине да је само првих 17 година новог миленија немогуће успоредити с 20. стољећем, раније да не говоримо.
Готово патолошка опсједнутост за дигиталним господарством је добро позната. Ни Русија, Kина и друге земље у томе нису изнимке. Москва је чак усвојила одговарајући владин концептуални програм. Међутим, је ли тако лијепо и безбрижно у пројекту изградње “дигиталне будућности”? Могуће да јесте, али овиси којим путем идемо. С друге стране, технолошки напредак је немогуће зауставити.

Руски стручњак у подручју кибернетике и надзорних сустава Валериј Филимонов сматра да је “дигитално друштво” глобалистички пројект којем је циљ, кориштењем информацијских технологија, телекомуникацијских мрежа и сродних пројеката, изградити нову робовску заједницу.

У Женеви је 2003. године одржана прва позната расправа о томе како изградити наднационално дигитално информацијско друштво. Скуп је одржан под именом “Wорлд Суммит он тхе Информатион Социетy” (WСИС).

Након 2005. године се ови састанци одржавају на годишњој разини у различитим дијеловима свијета у “полузатвореном облику”. Изасланство из Русије је такођер присутно. У овом концепту се државе проматрају као платформе с електроничким суставом јавне управе. Према Валерију Филимонову, Руска Федерација овђе има “експерименталну улогу”.

Kад се говори о “дигиталној економији”, то треба разумјети не само као производњу или тржиште, већ и као “дигитално управљање”. “Дигитална трансформација” поступно претвара државу у “творницу за обраду података”. То значи да се формат државе мијења, коју се од извора моћи претвара у структуру за пружање услуга.

Устав се може поступно замијенити “тржишним законима”, што паралелно може пратити укидање готовине као средства плаћања, што је процес који је већ у тијеку.

Средишња банка може изненада одлучити да папирни новац више “није профитабилан и да је оптерећење у пословању”. У овом случају, институције власти постају велике банке, које ће преузети државне функције.

Готово сватко ће имати “финанцијски досје”, који ће садржавати све изворе прихода и податке о потрошњи. Kао показатељ приступа електроничким средствима плаћања и размјена ће се користити биометријски параметри.

Ако не постоји држава која има овласти над финанцијским суставом, бит ће нужно успоставити анонимно тијело, “електроничку владу” која ће моћи не само осигурати финанцијске трансакције, него и кажњавати. Начело слободе избора се врло лако може замијенити начелом “лојалности према суставу”, што ће бити главни критериј квалитете људског постојања у друштву.

“Дигитално друштво” може бити поједностављена верзија “дигиталног ропства”. Економски либерализам у повијести никада није побољшао квалитету живота становништва, само је омогућио лакше искориштавање.

Овђе треба нагласити да говоримо о економском либерализму на глобалној разини, а не у неколико господарстава Еуропе, која су процвала управо захваљујући таквом суставу, који им је омогућио искориштавање земаља такозваног Трећег свијета.

Узмите само примјер крви на нашим рукама. Нас који користимо паметне телефоне, кућна и пријеносна рачунала, конзоле за разне игрице и другу високу технологију. Нитко од нас се не пита одакле Аппле, Самсунг, Нинтендо, Цанон, Никон , Схарп, ХП, Делл ,Мицрософт, ХТЦ и други добивају вриједне сировине без којих би производња свега што користимо била немогућа. Да није убијено најмање 6 милијуна људи и поробљено на десетине милијуна других само у Kонгу, тај “дигитални свијет” би био немогућ. Слиједом тога, чак и либерална “дигитална будућност” се већ темељи на геноциду, али то никога не занима.

ВИДЕО – “Дигиталну будућност” прати геноцид у Kонгу
Наравно, као што смо рекли, технолошки је напредак немогуће зауставити, али треба бити опрезан при усвајању закона и трансформације државе у “дигитално друштво” којем држава неће бити ни потребна.

У античко доба су племенити метали били еквивалент за људски рад и произведене робе, потом је створен метални новац, који је на крају замијењен новцем каквог смо познавали све до прије неколико десетљећа. Папирнати новац, говоримо о америчком долару, наравно, одустаје од златног стандарда, да би технолошким напретком сада све валуте у свијету требао замијенити електронички новац.

“Ово није економија, већ сустав управљања кроз манипулацију новцем. Значење финанцијског тржишта се не мијења, али се мијења садржај. Заправо се прелази у фазу тешке присиле, без икакве обвезе да нам се јамчи било што друго, осим насиља у случају непослушности. Анонимни сустав управљања би се проводио преко овлаштених представника, а они би се користили методама финанцијске, економске, полицијске, психолошке и војне присиле. Свијет би постао “Велики Бабилон” у којем се сваки финанцијски роб скрби за “свевидљиво око”. Обратите пажњу да се након распада Совјетског Савеза свијет убрзано “развија” у том смјеру”, упозорава кибернетички и стручњак за надзорне суставе Валериј Филимонов.

Иако промишљања Валерија Филимонова имају и одлике знанствене фантастике, ако пажљивије погледамо што се догађа у свијету, онда је стручњак у бројним стварима у праву.

logićno

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here