Igor Druz: Pompeo obećao finansijsku pomoć Grčkoj u zamenu za priznanje ukrajinskih raskolnika

Podelite:

U svetskom pravoslavlju nastavlja se sa uvećavanjem raskola, kakav nije postojao u poslednjih hiljadu godina, od vremena kada su otpale rimske pape

Grčka crkva je isključivo pod uticajem američke države preduzela pokušaj legalizacije ukrajinske sekte „Pravoslavne crkve Ukrajine“.

U svetskom pravoslavlju, nažalost, nastavlja se sa uvećavanjem raskola, kakav nije postojao u poslednjih hiljadu godina, od vremena kada su otpale rimske pape.

Glavni uzrok narastajućeg raskola je pitanje priznanja tzv. Pravoslavne crkve Ukrajine, ukrajinske političke sekte koju su na temelju pseudohrišćanskih banderovskih struktura stvorili Porošenkov režim i njegovi zapadni staratelji. Podsećam da se vođa ove sekte, Sergej Dumenko, koji sebe naziva mitropolitom Epifanijem, istakao pronacističkim izjavama protiv Rusije, a uz to je obećao da će propovedati tolerantan odnos prema grehu sodomije. „Majdanovski“ režim je uz pomoć „PCU“ započeo sa brutalnim istiskivanjem kanonskog pravoslavlja sa Ukrajine, zamenjujući ga ovim religiozno-političkim surogatom. Iako je zbog takvog kršenja hrišćanskih kanona i državnih zakona Ruska pravoslavna crkva izrazila protest, Carigradska patrijaršija je priznala „PCU,“ a 12. oktobra je tzv. pravoslavnu crkvu Ukrajine priznao i arhijerejski Sabor Grčke pravoslavne crkve.

Sve ovo, naravno, nije bilo podstaknuto kanonskim razlozima, niti željom da se „smiri verska situacija na Ukrajini,“ kako to lažljivo izjavljuje Vartolomej istanbulski. Čak i onom ko je minimalno upoznat sa pravoslavnim kanonima jasno je da su oni grubo narušeni takvim odlukama. Takođe, potpuno je očigledno da formiranje „PCU“ ne samo da nije smirilo situaciju na Ukrajini, već je ona bukvalno, eksplodirala, pošto je došlo do masovnog zauzimanja hramova kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve od strane nacista, pogroma i premlaćivanja ljudi.

Arhiepiskop Jeronim (Foto: Katimerini)

Grčki episkopi su se odlučili na takav sramni i nedopustiv potez pod političkim pritiskom vlasti SAD. Mešanje američke države u crkvene poslove bilo je nečuveno drsko, premda skriveno iza zaklinjanja „o odbrani slobode veroispovesti“. Tako je prema saopštenju grčke agencije Romfea, 6. maja 2019. godine arhiepiskop atinski i cele Grčke, Jeronim II, primio ambasadora SAD specijalnog ovlašćen za pitanja međunarodne verske slobode, Semjuela Braunbeka. U pratnji Braunbeka bili su predstavnik Departmana za pitanja demokratije, prava čoveka i rad, Rili Berns, ambasador SAD u Grčkoj, ataše za verska pitanja ambasade SAD u Grčkoj, Džefri Pajet, i politički savetnik za verske poslove, Holi Metkalf. Ironičan je već sam naziv američkog Departmana koji se bavi onim što, nasuprot nazivu, guši demokratiju i ljudska prava, uništava verske slobode i to još na teritoriji dve strane države istovremeno – Ukrajine i Grčke. Kao kod Orvela – ministarstvo mira se bavi raspirivanjem rata.

Braunbek i članovi njegove delegacije susreli su se sa arhiepiskopom Jeronimom i tom prilikom su prema saopštenju medija razmotrili „različita pitanja za koja postoji zajednički interes, uključujući i pitanje ukrajinske crkve.“ Osim toga, prema informacijama iz medija delegacija SAD je tog dana planirala susret sa nastojateljima svetogorskih manastira i civilnim guvernerom Svete Gore, Kostasom Dimcasom.

Petro Porošenko sa Semjuelom Braunbekom (Foto: Predsedništvo Ukrajine)

Pri tome je briga američkih vlasti za prozapadnu političku sektu „PCU“ bila toliko velika, da je još krajem 2018. godine ambasador SAD specijalno ovlašćen za pitanja međunarodne verske slobode, Semjuela Braunbek, posetio Kijev i susreo se sa Porošenkom. Tokom razgovora američki diplomata je obećao da će Vašington nastaviti da podržava stvaranje i izgradnju „PCU.“

Posle formiranja „PCU“ lično je državni sekretar SAD, Majk Pompeo, obavio telefonski razgovor sa Sergejem Dumenkom, čestitajući mu izbor na mesto čelnika „PCU,“ o čemu je pompezno informisala pres služba državnog Sekretarijata. U saopštenju je ponovo na orvelijanski način bilo rečeno kako je Pompeo posebno istakao podršku SAD „verskoj slobodi i ukrajinskom suverenitetu.“ Zamislimo situaciju u kojoj je, primera radi, šef Ministarstva inostranih poslova Rusije, S. Lavrov, pozvao novoizabranog vođu Južne baptističke konvencije i tom prilikom mu je čestitao i preneo podršku Rusije. Takav događaj je nezamisliv, ali ako bi se tako nešto zbilo tada bi proamerički histerici na sav glas vikali da se radi o drskom uplitanju ruske države u unutrašnje stvari SAD i u slobodu veroispovesti u celom svetu. Vlasti SAD su glavni narušitelj verskih sloboda u svetu.

Tako isti taj Pompeo sve vreme ništa drugo i ne radi nego pokušava da izazove raskol u svetskom pravoslavlju i da ga zameni proameričkim političkim surogatima. Ni nezakonita odluka grčkog Sabora nije mogla da prođe bez njegovog vidljivog učešća. Početkom oktobra, neposredno pre nesrećnog zasedanja Sabora, Pompeo je posetio Grčku. Tada je zajedno sa suprugom Suzanom bio na liturgiji u sabornom hramu Blagovesti Presvete Bogorodice, što je krajnje čudno za jednog visokopozicioniranog diplomatu, koji pritom ispoveda protestantizam. On je svojim učešćem oskrnavio liturgiju, pošto je prema pravoslavnim kanonima nepravoslavnima strogo zabranjeno učešće u liturgiji. To je takva drskost kao kada bi, primera radi, pravoslavac ušao u džamiju i pokušao da učestvuje u zajedničkoj molitvi muslimana.

Prema podacima iz brojnih izvora, Pompeo je tada obećao finansijsku pomoć Grčkoj, koja se nalazi u krizi, u zamenu za priznanje „PCU,“ zapretivši kažnjavanjem u slučaju da se takva ponuda odbije. Svaki trezven čovek shvata da se upravo tako i dogodilo, jer bez žestokog spoljnog pritiska ne bi ni bilo bezakonja. Pojedini posmatrači su iznenađeni time što se u Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi Moskovske patrijaršije pojavilo tako malo, a ovde (u Grčkoj crkvi) tako mnogo izdajnika. Radi se o tome što je kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva u nizu godina bila pod pritiskom raskola kojeg je podržavala država i koji je kao usisivač iz nje usisao različite podlace i izdajnike. Grčka crkva je bila podvrgnuta snažnom pritisku korupcije i rezultat je tu. Kod njih su episkope uveliko moralno raslabili, a mnogi od episkopa su vezani finansijskim uzicama posredstvom velikih dotacija iz EU.

Semjuel Braunbek i arhiepiskop Jeronim II (Foto: Union of Orthodox Journalists)

Mnogi ruski kvazieksperti, na žalost, ne shvataju važnost religioznih pitanja, pošto su vaspitani na „jedino istinitim“ radovima Karla Marksa i/ili Karla Popera, koji su utvrdili da „ekonomska baza“ ima prioritet nad duhovnim pitanjima. To je pored ostalog, prouzrokovalo krah ruske politike u Ukrajini, gde su se ambasadori Černomirdin i Zurabov skoro isključivo bavili ekonomskim pitanjima, praktično ne obraćajući pažnju na ruska pravoslavna bratstva i uopšte na crkvena pitanja. Nasuprot tome, pitanja religije, a posebno rušenje svetskog pravoslavlja, predstavljaju za rukovodstvo SAD, koje na žalost uspešno sprovodi agresivnu ekspanziju širom sveta, prvorazredna pitanja. Isti taj Pompeo je 4. oktobra posetio i Severnu Makedoniju i to u velikoj meri zbog poslova koji se takođe tiču religije. Tokom ove posete Pompeo je 4. oktobra posetio Ohrid, gde se prvi put sreo sa „arhiepiskopom“ ohridskim Stefanom Veljanovskim, vođom raskolničke „Makedonske pravoslavne crkve.“ Pritom se ovaj bivši direktor CIA naravno nije sreo sa predstavnicima Srpske crkve, koje i danas proganjaju makedonske vlasti. Očigledno je da ova poseta predstavlja još jednu pretnju upućenu na adresu SPC, koja i pored pritisaka SAD odbija da prizna ukrajinske raskolnike. Nešto ranije Pompeo je posetio Crnu Goru, u kojoj Srpska crkva ima problema sa crnogorskim raskolom.

Ako analiziramo poslove na koje troši vreme čovek koji vodi spoljnu politiku jedne velike sile, dolazimo do zaključka da se Pompeo ne ograničava samo na poslove Ukrajine i Balkana. Prema pisanju Romfee u toku posete Bliskom istoku državni sekretar SAD se 23. marta 2019. godine susreo sa mitropolitom bejrutskim Ilijom (Antiohijska patrijaršija). U saopštenju izdatom povodom tog susreta, državni sekretar SAD je kao i uvek demagoški istakao kako je sa mitropolitom Ilijom razmotrio „značaj zaštite i podrške religioznoj različitosti.“

Nasuprot tome, brojni stručnjaci su više puta isticali da SAD zapravo pokušavaju da izazovu raskol u jednoj od najstarijih pomesnih pravoslavnih crkava – Antiohijskoj patrijaršiji, tako što primenjujući ukrajinski scenario rade na odvajanju od Damaska Bejrutske mitropolije, sa čijim se prvojerarhom i sreo Majk Pompeo. Ipak, ovog puta je udario „tuk na luk.“

Majk Pompeo u poseti Makedoniji (Foto: Nezavisen Vesnik)

Vašington je 2016. godine pokušao da stavi pod svoju kontrolu celokupno pravoslavlje, organizujući Kritski sabor na kome je američki marioneta Vartolomej istanbulski trebao da bude potvrđen u statusu svojevrsnog „pravoslavnog pape.“ Srećom, RPC je odbila da učestvuje u takvom bezakonju, kao i Srpska1), Bugarska, Gruzijska i Antiohijska crkva.

Zato se sada državni sekretar SAD odlučio da otme u delovima ono što nije tada uspeo da zauzme odjednom i u celini. On formira antirusku koaliciju od izdajnika pravoslavlja iz pojedinih pomesnih crkava i istovremeno ih spaja sa unijatima. Tako se stvara jedinstvena svetska pseudoreligija, prizvana da opravda težnju zapadne oligarhije za globalnom vladavinom.

U očima vernika Ruske pravoslavne crkve i svih drugih istinskih hrišćana ovakvi potezi predstavljaju sramno bezakonje, kome će se oni suprostaviti prema snazi svojih moći.

Autor je politikolog

Sa ruskog posrbio: Zoran Čvorović

Napomena prevodioca: Među pomenim Crkvama koje su odbacile Kritski sabor i njegove odluke kao nekanonske, I. Druz ubraja Srpsku crkvu iako je ona u najmanju ruku ispoljila krajnje ambivalentan stav prema ovom skupu. S jedne strane, SPC je za razliku od pomenutih pomesnih Crkava na Krit poslala svoju delegaciju, ali svi njeni članovi nisu potpisali odluke ovog skupa, niti je do danas Sabor SPC zauzeo eksplicitan stav o kanonskom karakteru ovih odluka.

 

Stanje stvari

Podelite:

2 Komentari

  1. “…vo vseh plemenah vselennoй zamešalsя odin vraždebnый narod, po zakonam svoim protivnый vsяkomu narodu, postoяnno prenebregaющiй carskimi poveleniяmi, dabы ne blagoustroяlosь bezukoriznenno soveršaemoe nami soupravlenie. Itak, uznav, čto odin tolьko эtot narod vsegda protivitsя vsяkomu čeloveku, vedet obraz žizni, čuždый zakonam, i, protivяsь našim deйstviяm, soveršaet veličaйšie zlodeяniя, čtobы carstvo naše ne dostiglo blagosostoяniя…”
    ———–
    Bibliя. Sinoidalьnый perevod: Kniga Эsfiri, glava abzac 13.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here