IN MEMORIAM: Игор Александрович Макаров (08. јул 1961. – 17. март 2019.)

Поделите:

 

Навршава се четрдесет дана откако није с нам Игор Александрович Макаров. Његове најближе, другове и сараднике, и посебно нас – његове пријатеље и сараднике из Србије, изненадила је тог 17. марта и дубоко ражалостила вест која се, нажалост, показала тачном, иако у њу у први мах нисмо могли поверовати.

  1. 17. марта 2019. године, у 58. години. прерано, од срчаног удара, умро је Игор Александрович Макаров (Игорь Александрович Макаров), новинар и историчар.

Игор Александрович је рођен 8. јула 1961. године у г. Арзамас-75 (Саров). Завршио је школу №15 и наставио учење на Вороњешком универзитету, где је стекао звање новинара. Током многих година волео је своју професију и био јој је веран до краја живота. Радни пут отпочео је у редакцији новина Напред ка комунизму («Вперёд к коммунизму») у г. Коверњино. У периоду 1993–1994 издавао је сопствене новине Руски барјак («Русское Знамя»), које су биле читане и ван граница Русије. Посебно место у његовој делатности заузимали су преводи књига из римског права, економике, историје. Игор Александрович аутор је књига „Антон Лесинг и његово време” («Антон Лессинг и его время», Москва, 2007), која је посвећена Виксунскому металуршком комбинату, и „Пуцњи у Сарајеву. Ко је почео Велики рат?” («Выстрелы в Сараево. Кто начал большую войну?», Москва, 2014), која је посвећена почетку Првог светског рата. На српском језику објавио је коауторску књигу, с Иваном Пајовићем, посвећену такође Сарајевском атентату, под називом Забрањена истина о Сарајевском атентату (Београд, 2016). Био је више година редовни сарадник Видовдана, објавивши велики број текстова о актуелним темама из светске политике и историје. Објављивао је и у руским новинама и на сајтовима, као и на немачком сајту www.sariblog.eu.

Игор Александрович је одржавао изузетно срдачне односе с колегама из Србије, увек се интересовао за Србију и све што се у њој дешавало, и све је то дубоко преживљавао. Био је чест гост у нашој земљи, одлично је познавао нашу историју, имао је много познаника и пријатеља међу нашим људима. Изванредно је говорио српски језик, иако га је самостално научио, тако да је чак и преводио с њега. Сви ми, његови другови, високо смо ценили његову преданост и неравнодушност према догађањима у нашој земљи и свему што се односило на Србију и Русију. Игор Александрович је био истински патриота своје земље, заузимао је активную грађанску позицију. А ми можемо с правом рећи да је био и истински патриота Србије.

Игор Александрович је био вољени муж и отац. Предано се посвећивао супрузи Људмили и посебно ћерки Настасји, у чије је васпитање уложио веома много. У сећању рођених и пријатеља остаће као брижан, ваљан и искрен човек, човек велике енергије и широких интересовања.

Рајко Буквић

Поделите:

1 коментар

  1. Дорогой Райко. Спасибо тебе большое за светлую память об Игоре. Помним, скорбим, не забудем

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here