IN MEMORIAM: Igor Aleksandrovič Makarov (08. jul 1961. – 17. mart 2019.)

Podelite:

 

Navršava se četrdeset dana otkako nije s nam Igor Aleksandrovič Makarov. Njegove najbliže, drugove i saradnike, i posebno nas – njegove prijatelje i saradnike iz Srbije, iznenadila je tog 17. marta i duboko ražalostila vest koja se, nažalost, pokazala tačnom, iako u nju u prvi mah nismo mogli poverovati.

  1. 17. marta 2019. godine, u 58. godini. prerano, od srčanog udara, umro je Igor Aleksandrovič Makarov (Igorь Aleksandrovič Makarov), novinar i istoričar.

Igor Aleksandrovič je rođen 8. jula 1961. godine u g. Arzamas-75 (Sarov). Završio je školu №15 i nastavio učenje na Voronješkom univerzitetu, gde je stekao zvanje novinara. Tokom mnogih godina voleo je svoju profesiju i bio joj je veran do kraja života. Radni put otpočeo je u redakciji novina Napred ka komunizmu («Vperёd k kommunizmu») u g. Kovernjino. U periodu 1993–1994 izdavao je sopstvene novine Ruski barjak («Russkoe Znamя»), koje su bile čitane i van granica Rusije. Posebno mesto u njegovoj delatnosti zauzimali su prevodi knjiga iz rimskog prava, ekonomike, istorije. Igor Aleksandrovič autor je knjiga „Anton Lesing i njegovo vreme” («Anton Lessing i ego vremя», Moskva, 2007), koja je posvećena Viksunskomu metalurškom kombinatu, i „Pucnji u Sarajevu. Ko je počeo Veliki rat?” («Vыstrelы v Saraevo. Kto načal bolьšuю voйnu?», Moskva, 2014), koja je posvećena početku Prvog svetskog rata. Na srpskom jeziku objavio je koautorsku knjigu, s Ivanom Pajovićem, posvećenu takođe Sarajevskom atentatu, pod nazivom Zabranjena istina o Sarajevskom atentatu (Beograd, 2016). Bio je više godina redovni saradnik Vidovdana, objavivši veliki broj tekstova o aktuelnim temama iz svetske politike i istorije. Objavljivao je i u ruskim novinama i na sajtovima, kao i na nemačkom sajtu www.sariblog.eu.

Igor Aleksandrovič je održavao izuzetno srdačne odnose s kolegama iz Srbije, uvek se interesovao za Srbiju i sve što se u njoj dešavalo, i sve je to duboko preživljavao. Bio je čest gost u našoj zemlji, odlično je poznavao našu istoriju, imao je mnogo poznanika i prijatelja među našim ljudima. Izvanredno je govorio srpski jezik, iako ga je samostalno naučio, tako da je čak i prevodio s njega. Svi mi, njegovi drugovi, visoko smo cenili njegovu predanost i neravnodušnost prema događanjima u našoj zemlji i svemu što se odnosilo na Srbiju i Rusiju. Igor Aleksandrovič je bio istinski patriota svoje zemlje, zauzimao je aktivnuю građansku poziciju. A mi možemo s pravom reći da je bio i istinski patriota Srbije.

Igor Aleksandrovič je bio voljeni muž i otac. Predano se posvećivao supruzi Ljudmili i posebno ćerki Nastasji, u čije je vaspitanje uložio veoma mnogo. U sećanju rođenih i prijatelja ostaće kao brižan, valjan i iskren čovek, čovek velike energije i širokih interesovanja.

Rajko Bukvić

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here