Индија, Русија и постамерички век

Поделите:

Одлуком да настави са куповином С-400 од Русије Моди је послао важну поруку Вашингтону о улози Индије у “постамеричком столећу”

Предстојећа индијска куповина руских ракетних система С-400 постала је лајтмотив дијалога „2+2“ министара спољних послова и одбране Индије и Сједињених Држава, који ће се одржати 6. септембра. Међутим, овде се не ради о једној одбрамбеној трансакцији. већ о далеко ширим геополитичким последицама.

САНКЦИЈАМА ДО ГЛОБАЛНЕ ХЕГЕМОНИЈЕ
Срж проблема је што Закон о борби против америчких противника путем санкција (CAATSA), који је потписао председник Доналд Трамп августа прошле године, угрожава дугогодишње одбрамбене односе Индије са Русијом због многих војних добара. Крајње намере закона CAATSA леже у одељцима 231 и 235. Одељак 231 обавезује председника САД да наметне санкције „било ком ентитету који се бави значајним трансакцијама“ са руским обавештајним или одбрамбеним сектором. Одељак 235 предвиђа забрану обављања трансакције у америчким доларима (што је валута која је до сада коришћена у одбрамбеним споразумима између Индије и Русије).

Е сад, Конгрес је председнику дао дозволу да не примени санкције под одређеним, крајње ограниченим околностима, тј. ако је одустајање од санкција потпуно у складу са америчким националним интересима, ако дотична земља предузима „видљиве кораке“ у смањивању своје одбрамбене зависности од Русије и ако сарађује са САД на пољу кључних стратешких интереса. У суштини, CAATSA Америци даје подлогу за њену глобалну хегемонију, што увелико превазилази намере да се Русија санкционише због Крима.

Узимајући све ово у обзир, који је онда заправо план игре Трампове администрације? Шире гледано, Вашингтон претпоставља да руско-индијски односи нису оно што су били и да би ово могао бити погодан тренутак да се ослабе и подрију изнутра. Дакле, почетни потез би био дизање притиска на Делхи указујући на то да договор око С-400 представља озбиљан ризик по стратешко партнерство између САД и Индије, што би било изузетно узнемирујуће у тренутку када су кинески раст и навалентност усмерени на Индо-пацифички регион, нарочито на Индију.

У овом сценарију решење би било да се Индија одрекне руског система и определи за амерички (ово је, између осталог, Вашингтон предлагао и Турској). Међутим, не постоји ништа што би САД могле да понуде а што би било упоредиво са С-400 и његовим максималним радијусом деловања (400км) и надморским дометом (30км), односно што би задовољило захтеве Индије да се продуженим опсегом деловања супротстави ваздушној претњи Кине преко Хималаја.

Загрљај Доналда Трампа и Нарендре Модија током заједничке конференције за новинаре у башти Беле куће 26. јуна 2017.

Занимљиво је да америчка страна схвата да је С-400 без премца када су у питању специфични прохтеви индијског ратног ваздухопловства. Цитирајмо америчког експерта са Карнегијеве задужбине за међународни мир:

„САД тренутно не поседују било какав систем који би био упоредив са С-400. То је углавном тако будући да земља није уложила у системе земља-ваздух још од почетка Хладног рата. (…) Америчке ракете земља-ваздух, наводно, спадају у две категорије: системе дугог домета које су усмерене пре свега ка балистичким одбрамбеним ракетама, и ракете кратког домета, које су резервисане углавном за употребу против непријатељских авиона који представљају претњу америчким копненим снагама.“

АМЕРИКА ОРУЖЈЕМ „ВЕЗУЈЕ“ ИНДИЈУ ЗА СЕБЕ
И зашто САД притискају Индију да одустане од С-400? Поента је да продаја оружја представља витално оруђе у америчкој стратегији успостављања дугорочних односа и интероперабилности са Индијом као делом новог савезничког система на Индо-Пацифику. Гледано из другог угла, одбрамбене аквизиције Делхија са Русијом (која је убедљиво главни партнер Индије) утичу на америчку стратегију, која тежи да усклади индијску војску са америчком и њене оружане снаге са савезничким војскама на Индо-Пацифику. Са друге стране, велике набавке попут ракетних система С-400 ће стварати односе са Русијом који ће се настављати кроз генерације, иако ове две војске већ дуго сарађују у целом низу области, попут обуке и одржавања.

Довољно је рећи да САД воде дугорочну стратегију стварањем заједничких платформи са индијским оружаним снагама чији је циљ успоставаље војне интероперабилности. Намера је да се обе војске навикну на исту опрему, да развију заједничко разумевање доктрине, динамику контроле и командовања, као и стандардне оперативне процедуре кроз комбиновано планирање и обуку. Једноставно говорећи Индија неће ни схватити када постане „прикљештена“ у савезу са САД, где ће свирати другу виолину Вашингтону у његовим индо-пацифичким стратегијама.

Међутим, све указује на то да Вашингтон сматра како Модијева влада највероватније неће одустати од набавке С-400, без обзира на америчке притиске, тактике и уцене. Делхи, из свог угла, такође схвата да америчка национална безбедносна стратегија маркира Русију као „ревизионистичку“ силу, и основни циљ Вашингтона је да подрије односе Русије и Индије, који су већ били на искушењима. У том смислу Нарендра Моди је својом чврстом одлуком да настави са куповином С-400 од Русије послао важну поруку Вашингтону. Та његова одлука доста говори о улози земље у „постамеричком“ столећу. Међутим, проблеми остају.

У основи, Делхи би требало да одбије покушаје Американаца да се убаце у руско-индијске односе под изговором CAATSA-е. Амерички лобисти у Индији у последње време сугеришу да би Индија и Америка требало да „креативно размисле“ о смањивању „изазова“ које намеће CAATSA. Али то је смешан постулат.

Индија не поставља ограничења Америци у приступу њеном тржишту нити јој ускраћује теран за игру.  Штавише, CAATSA је амерички закон, који је очигледно донет у геополитичке сврхе. Не може се преговарати са концептом.

Нарендра Моди и Владимир Путин на пленарном заседању Међународног економског форума у Санкт Петербургу

Индија ће се наћи на клизавом терену ако прихвати да о својим војним односима са Русијом разговара са САД по принципу „од случаја до случаја“. Било би погубно за индијски суверенитет и самопоштовање да Америци дозволи да има реч у њеним односима са Русијом.

Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here