Инфостан

Поделите:

Ових дана готово 200.000 домаћинстава у Београду добило је уплатнице Инфостана на којима је исписан наводни износ дуга домаћинства према овом јавном предузећу. Мени је предочена једна оваква уплатница (копирано је и лице и наличје):

О чему је реч, није сасвим једноставно утврдити када се чују нејасна и немушта (а могла би се употребити и знатно тежа реч) објашњења Инфостанових експерата. Појавио се и градоначелник са великодушном понудом да ће се свима који измире своје обавезе закључно са 2008. годином „опростити камата“, као и да ће грађани моћи да изјаве своје жалбе, на разним местима – није јасно на којим. У међувремену велики број узнемирених људи чека пред шалтерима Инфостана, а данас је, кажу, још већи број људи чекао у Четрвртом општинском суду у Београду.

Шта грађани који добију овакве посланице Инфостана треба да чине (или да не чине) – већ је одредио законодавац у Закону о облигационим односима (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89, “Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93).

Овако упућена уплатница (даље ћу је називати: претећа уплатница) је, као што се види, нејасна. Помињу се неисплаћене обавезе у периоду од 1999 – 2008. године. Такође, на уплатници се напомиње да постоје решења о дозволи извршења, без ознака суда, броја предмета и датума доношења.

О чему се ради?

1. У огромном броју случајева, у питању су застарела потраживања, тј. она која поверилац (Инфостан) не може остварити. Опште правило о застарелости садржано је у чл. 360 Закона о облигационим односима (ЗОО), који гласи:

„(1) Застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе.

(2) Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе.

(3) Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао.“

Застарелост у сваком правном поретку, па и нашем, почива, поред осталих и на следећој идеји: поверилац (овде: Инфостан) може да тражи извршење обавезе дужника (овде: грађанин) у одређеном времену, а протеком тог времена наступа застарелост, као једна врста „санкције“ због занемаривања вршења и остварења права Инфостана. Обавеза дужника (грађанина) према повериоцу (Инфостану) постоји, али Закон овлашћује дужника да одбије испуњење обавезе, јер је застарелост наступила. Другим речима, дужник (грађанин), кад добије овакву посланицу од Инфостана, или кад (ако) добије тужбу или кад (ако) добије решење о извршењу на основу веродостојне исправе треба само кратко да одговори да је његова обавеза према повериоцу (Инфостану) застарела и да одбија испуњење обавезе.

2. Kао што се из копиране уплатнице види, Инфостан се позива на неизвршене обавезе од 1999. до 2008. године. Kад почиње тећи рок застарелости, казује чл. 361 ст. 1 ЗОО:

„Застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине случајеве није што друго прописано.“

Грађани се из својих уобичајених уплатница могу уверити кад доспева свака месечна обавеза: за претходни месец (на пример март) обавеза доспева за наплату последњег дана у наредном месецу (30. априла). То је дан доспелости и од њега се рачуна застарелост плаћања обавеза за сваки конкретан месец.

Kолики је рок застарелости обавеза грађанина према Инфостану? На ово питање одговарају чланови 378 и 372 ЗОО.

Члан 378 ЗОО гласи:

(1) Застаревају за једну годину:

1) потраживање накнаде за испоручену електричну и топлотну енергију, плин, воду, за димничарске услуге и за одржавање чистоће, кад је испорука односно услуга извршена за потребе домаћинства;

2) потраживање радио-станице и радио-телевизијске станице за употребу радио-пријемника и телевизијског пријемника;

3) потраживање поште, телеграфа и телефона за употребу телефона и поштанских преградака, као и друга њихова потраживања која се наплаћују у тромесечним или краћим роковима;

4) потраживање претплате на повремене публикације, рачунајући од истека времена за које је публикација наручена.

(2) Застаревање тече иако су испоруке или услуге продужене.

Kад грађанин погледа раније уобичајене уплатнице Инфостана видеће да оне обухватају неколико ставки: осигурање, накнаду за грађевинско земљиште, за изношење смећа, за грејање, за воду, за заједничку електричну енергију, за одржавање зграде и за еколошку заштиту. Такође, грађани који су каснили са извршавањем својих обавеза, наћи ће и ставку која представља обрачунату камату због ранијих кашњења. Све наведене ставке, које представљају део укупног месечног дуговања Инфостану, изузев накнада за грађевинско земљиште и накнаде за еколошку заштиту,застаревају у року од једне године од дана када је обавеза грађанина доспела. Другим речима, накнада за фебруар 1999. године, која је доспела 31. марта 1999. године застарела је још 31. марта 2000. године.

Накнаде за грађевинско земљиште и за еколошку заштиту, као што се види, нису изричито обухваћене у чл. 378 ст. (1) тач. 1. Неки сматрају да и за ове накнаде важи исти рок застарелости као и за остале, тј. једну годину. По другим мишљењима, ове две ставке – за грађевинско земљиште и за еколошку заштиту, застаревају по режиму застарелостии регулисаном у чл. 372 ст 1 ЗОО, који гласи:

„Потраживања повремених давања која доспевају годишње или у краћим одређеним размацима времена (повремена потраживања), па било да се ради о споредним повременим потраживањима, као што је потраживање камата, било да се ради о таквим повременим потраживањима у којима се исцрпљује само право, као што је потраживање издржавања, застаревају за три године од доспелости сваког појединог давања.“

Дакле, делови дуговања Инфостану који се односе на грађевинско земљиште и еколошку заштиту у најгорем случају застаревају у року од три године од дана доспелости. Другим речима, сва потраживања Инфостана према грађанима која су доспела 31. јануара 2006. године застарела су. Потраживања Инфостана према грађанину која се односе на осигурање, изношење смећа, грејање, воду, заједничку електричну енергију и одржавање зграде, а која су доспела 31. јануара 2008. године,застарела су.

3. Да ли се застарелост главног дуга, односи и на камате? Ово питање је важно и због тога што нам је градоначелник обећао да ће камате опростити. На ово питање одговара чл. 369 ЗОО:

„Kад застари главно потраживање, застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.“

Одговор је јасан, кад застари главни дуг, застарела је и камата. И нико ту нема шта да нам опрашта. Ако главни дуг застарева за једну годину, за једну годину застарева и камата. Ако главни дуг застарева за три године, за три године застарева и камата. Рок доспелости камате (од кога се рачуна застарелост) почиње тећи истог дана када и рок доспелости главног дуга. На претећим уплатницама износи су тако високи, управо зато што је у њих урачуната и камата за коју Инфостан сматра да му грађани дугују, а градоначелник хоће да опрости. Напомињем да је та камата урачуната на камату онима који су у ранијем периоду каснили са уплатама Инфостану. А, зарачунавање камате на камату је забрањено, изузев кад је суду поднесен захтев за исплату камате (чл. 279 ЗОО).

4. Шта се дешава кад грађанин испуни застарелу обавезу? ЗОО, у чл. 367 предвиђа:

„Ако дужник испуни застарелу обавезу, нема право захтевати да му се врати оно што је дао, чак и ако није знао да је обавеза застарела.“

Дакле, ако грађанин испуни обавезу према Инфостану и кад је та обавеза застарела, макар грађанин и био у заблуди, тј. макар и није знао за застарелост, не може од Инфостана тражити назад оно што је на име застареле обавезе платио.

5. Да ли Инфостан и/или други надлежни покушавају да нас грађане доведу у заблуду у погледу рока застарелости потраживања? Судећи не само по изјавама, већ и по садржини претеће уплатнице, они покушавају да доведу грађане у заблуду. Наиме, на претећој уплатници помињу се решења о дозволи извршења, без ознаке суда, броја предмета и датума. Такође, Инфостанови експерти су нас уверавали да су против оних који не извршавају своје обавезе покретани судски поступци, али је портпарол Четвртог општинског суда, као надлежног, ово оспорио. Зашто се помињу решења о дозволи извршења? Да је Инфостан поступао као савесно и одговорно јавно предузеће, он би водио уредан попис грађана који нису на време исплатили своје обавезе. Пошто наведена потраживања застаревају у релативно кратким роковима (једна година за већину ставки, три године, за неке од њих), Инфостан је морао, да би спречио застарелост, да пре истека рока застарелости поднесе било тужбу, било предлог за извршење на основу веродостојне исправе. По чл. 388 ЗОО:

Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања.

Пракса је да Инфостан готово никад не подноси тужбе, већ по правилу подноси предлоге за извршење на основу веродостојне исправе, који такође прекидају рок застарелости. У великој већини случајева у којима су упутили претеће уплатнице, Инфостан то није учинио, тј. није поднео ни тужбу ни предлог. Да је једно од ова два средства поднесено, бар неки грађанин би их морао примити. А, није. Нити се у претећим уплатницама уопште помињу, као што сам више пута нагласила, бројеви предмета, суд, нити датум доношења решења о извршењу. Зашто то Инфостан чини? Па, због следеће одредбе ЗОО, садржане у чл. 379:

„(1) Сва потраживања која су утврђена правноснажном судском одлуком или одлуком другог надлежног органа, или поравнањем пред судом или другим надлежним органом, застаревају за десет година, па и она за која закон иначе предвиђа краћи рок застарелости.

(2) Међутим, сва повремена потраживања која проистичу из таквих одлука или поравнања и доспевају убудуће, застаревају у року предвиђеном за застарелост повремених потраживања.“

Инфостан покушава да нас грађане убеди да су наша потраживања неком судском одлуком, која нема назив суда, број ни датум, већ правноснажно утврђена, па да зато не застаревају у краћим роковима од једне односно од три године, већ у року од 10 година, те да и данас морамо платити за потраживања која су доспела, на пример 31. јануара 1999. године. У том циљу, на полеђини претеће уплатнице нуде неки модел поравнања. А, ако модел поравнања, грађанин потпише, сматраће се да је писмено признао дуг. Шта Закон каже о писменом признању дуга? Чл. 366 ЗОО:

(1) Писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости.

(2) Исто дејство има давање залоге или ког другог обезбеђења за застарело потраживање.

Дакле, ако грађанин потпише ово претеће поравнање, писмено је признао већ застарелу обавезу, чиме се одрекао застарелости и његова застарела обавеза, постаје утужива. Очигледно је да је идеја: ко се „прими“, наплатићемо!

6. Шта чинити кад добијете претећу уплатницу? Свакако не треба чекати у Инфостану нити у Четвртом општинском суду. Не треба платити ништа на основу претеће уплатнице, не треба потписати никакво поравнање које Инфостан нуди, не треба упућивати молбе или жалбе градоначелнику. Грађанин може да се определи за један од два начина понашања:

(а) Да не чини ништа, дакле да не плаћа, не потписује поравнања, да не нуди своје признанице као доказ (ако их уопште има за свих последњих 10 година), да не чека, не моли, не жали се. Дакле, дословно да не уради ништа. Остаје да чека да види да ли ће Инфостан покушати било да поднесе тужбу, било предлог за извршење. Ако грађанин добије од суда решење о извршењу на основу веродостојне исправе (које мора бити уручено лично, са доставницом), одмах треба да напише приговор (приложено горе). Приговор се шаље истом оном суду који је донео решење о извршењу (углавном Четврти општински суд у Београду), препорученом пошиљком, у два примерка, потписано од оног грађанина на кога гласи решење.

(б) Грађанин може, ако жели да обесхрабри нечасне намере Инфостана, да, не чекајући тужбу или решење о извршењу, препоручено упути Инфостану писмо (приложено горе).

Весна Ракић Водинелић

Пешчаник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here