Иринеј Добријевић, епископ Источно-амерички, скида главе по епархији као да је Мехмед-ага Фочић

Поделите:

Парохијанима је прекипјело не само због смјене свештеника него и због односа епископа Иринеја према изабраном црквеног одбору, који још од изборне скупштине 20. септембра није добио епископљев благослов да почне са радом. Парохија цркве Светог Саве у Њујорку нема уставом предвиђени извршни одбор још од децембра 2016. године. Послије пожара који је прогутао цркву Светог Саве на Васкрс исте године, епископ је, умјесто одржавања редовних избора за нови одбор, парохију дао на старање Повјереништву чије је чланове сам одабрао.

То није противно правилима нити би представљало толики проблем да између 2016. и 2019. два тако постављена Повјереништва нису прекинула сарадњу са епископом због његове самовоље и непоштовања функције Повјереништва.

Послије побуне парохијана прошлог прољећа, епископ је попустио и пристао да испуни захтјеве парохијана, од којих је један био и одржавање парохијске скупштине и избора за нови одбор. Епископ је, међутим, одуговлачио са заказивањем скупштине све док група истакнутих парохијана у марту ове године није одлучила да закаже скупштину без дозволе епископа. На то је епископ реаговао новим попуштањем, али и новим одуговлачењем, правданим ковид мјерама, па је изборна скупштина одржана тек 20. септембра.

Ни тада процес није прошао без трзавица, јер је епископ тражио да му се унапријед доставе биографије кандидата за одбор, те је, оцијенивши напрасно да је степен образовања пресудна квалификација за чланство у одбору, одлучио да одбије кандидатуру тројици парохијана који су, игром случаја, претендовали на позиције које је епископ већ резервисао за своје фаворите.

У посљедњем часу, када је већ изгледало да ће на скупштини доћи до сукоба, епископ Иринеј је преиначио своју одлуку и дозволио тројици парохијана да се кандидују. Кад је побједу на изборима однијела баш струја коју епископ није фаворизовао, он је нашао за сходно да ни послије скоро два мјесеца од изборне скупштине не дозволи почетак рада новог одбора.

У ствари, први састанак новог одбора са епископом је требало да се одржи 17. новембра, али је отказан јер је епископ смијенио свештеника Јаковљевића, такође члана одбора, претходно вече.

Парохијани ће у недјељу имати два захтјева: повратак оца Живојина Јаковљевића на чело Парохије и дозвола изабраном извршном одбору да преузме мандат који му је дала скупштина црквено-школске општине.

Да је њујоршка парохија једина на удару “сјече кнезова“ епископа Иринеја, па да се епископљева политика и отпише на мало грубље управне мјере. Међутим, шири шаблон дејстава епископа Иринеја усмјерених ка чистки црквеног вођства у Епархији Источно-америчкој само кулминира у Њујорку, гдје парохијани колико-толико пружају отпор. У септембру је у Питсбургу смијењен и премјештен отац Рајко Косић, још један високо поштовани парох. У парохији цркве Светог Вазнесења Господњег, у граду Елизабет, у Њу Џерзију, у октобру је епископ указом смијенио члана одбора Владимира Вишњића, универзитетског професора, без саслушања и права на жалбу.

Подсјетимо се и ширег контекста у којем се развија отпор српских православних вјерника, не само према понашању епископа Иринеја, него и друге двојице епископа у Сједињених америчким државама, Максима и Лонгина.

Од прошлогодишњег сукоба са парохијанима у граду Њујорку, до пре-регистрација сјеверно-америчких епархија у нове правне ентитете без одобрења Светог Архијерејског Сабора, односи су се погоршали до те мјере да је Синод наредио одржавање ванредног црквеног сабора америчких епархија у Флориди прошлог фебруара, и поништење свих спорних одлука Епископског савјета за Сјеверну и Јужну Америку. Сабор је одржан, уз присуство Патријарха Српског Иринеја, али регистрације паралелних непрофитних корпорација, које је требало да буду поништене, још стоје у базама регистрованих правних лица држава Њујорк и Илиној.

Све ово наводи обавијештеног вјерника на убјеђење да су посриједи планови да се српске православне цркве у Америци отуђе од Срба по смјерницама Критског сабора, а “сјеча кнезова“, оних вођа који могу повести отпор, кључни је дио таквог процеса.

НАПОМЕНА: Овај текст је писан прије јутрошњег упокојења Патријарха Иринеја, које ће довести до ескалације нестабилности у ионако заталасаној Српској православној цркви. Снажне струје ће повући свака на своју страну, а силе које теже да разоре јединство Цркве и народа ће добити крила. Тешко је рећи да ли је “сјеча” у Источно-америчкој епархији поспијешена чињеницом да се здравље поглавара Српске православне цркве било погоршало у посљедњих мјесец дана, али стратешки гледано, ко је хтио да удари на Цркву, повољнији моменат није могао наћи.

До нас је, парохијана, вјерника и родољуба, да сваки своју светињу не да.

Владан Ивковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here