ИСИС је на прагу Европе: Кампови за обуку ничу један за другим

Стотине бораца тзв. Исламске државе (ИС) повукло се у Сјеверну Африку, која би им могла служити као база за припрему будућих напада, открива Гуардиан. Ова пријетња дошла је у средиште позорности након што су терористички напад у Барцелони извели највећим дијелом Мароканци, а вјерује се да их се најмање тисућу с бојишта на којима влада ИС у међувремену вратило у Мароко и у Тунис. Постоји шанса да је шест од дванаест особа које су повезане или су починиле прошлотједни напад у Барцелони дошле управо из кампова ИС-а у Мароку.

Међу борцима у мароканским камповима најчешће су они који су из еуропских земаља избјегли због свог статуса, углавном ситни криминалци, од којих многи долазе из Француске. Постоји страх да би се могли почети враћати у своје земље и користити близину Шпањолске за покретање нових напада.

Вјерује се да је око 1600 Мароканаца отпутовало у Ирак и у Сирију, а половица их је од тад погинула или убијена у борбама. Сјеверна Африка се дуго сматрала „земљом екстремиста“, а сад и могућим новим „кампом“ од куда би могли почети планирати нове нападе по Еуропи.

Суговорник Гуардиана који је прије водио екстремистичку скупину открио је да су, примјерице, Французи који би се придружили ИС-у биле особе које су опћенито биле незадовољне животом и очајне.

– Један ми је рекао да је прије доласка продавао дрогу. Нешто су тражили. И дубоко у себи су се осјећали као да не припадају Француској.

Што се тиче Тунижана, процјењује се да је од тамо око 1800 мушкараца и дјечака придружених ИС-у.

– То су људи који су се жалили на дискриминацију у својој земљи, и да нису третирани једнако нити праведно. С једним сам се јако спријатељио, но док сам ја одлучио отићи, он је остао. ИС га је јако привукао – рекао је један бивши вођа џихадиста и открио детаље о животу људи који су им се били придружили.

– Знали смо послати стотине људи у неку борбу у којој би сви погинули. Кад би питао што се с неким догодило, рекли би ми да је погинуо убрзо након што је отишао у борбу. Била је једна скупина од сто Турака који су отишли у борбу с Курдима, а само тројица су се тај пут вратила. Мароканци су виђели што смо већина нас виђели, и они исто нису хтјели остати. Само ‘тешки екстремисти’ су одлучили остати – испричао је.